У четвртак, 10. новембар 2022. године, у Матици српској одржано је шесто предавање из пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Укидање Банатске војне границе 1872. године и њено прикључење банатским жупанијама” одржала је др Ивана Спасовић, професорка Факултета за културу и медије и историчарка Архива САНУ.

Др Ивана Спасовић указала је на историјски развој Банатске војне границе, од периода када је била источни део Војне границе, коју је Хабзбуршка монархија установила као одбрану од Османског царства до њеног укидања. Цар Фрања Јосиф прогласио је 9. VI и 1. XI 1872. акта о развојачењу и провинцијализацији Банатске границе, којима је њен простор потпао под надлежност Угарског сабора и Владе у Пешти. Упркос захтеву већинског српског становништва да добије своју жупанију, територија Банатске границе припала је Торонталској, Тамишкој и Крашовској жупанији. Граничари су наредне 1873. стекли право учешћа на изборима и, после поновљеног гласања, почетком 1874. изабрали своје прве посланике: Костића, Полит-Десанчића, Бабеша и Доду, кандидате Српске народне слободумне странке.

Поред политичких посебности, значај Банатске границе био је и у њеном нефеудалном уређењу и развијеној привреди, уређеном здравству, слободној штампи, богатом културном животу, изузетним личностима пониклим на том простору и, изнад свега, у одличном школству.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.
Следеће предавање у оквиру овог циклуса одржаће се 1. децембра 2022. године, у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске. Предавање под насловом „Ратови, аграрне реформе и колонизације у Банату (1914‒1948)” одржаће др Милан Мицић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 10. новембра у препуној Свечаној сали Матице српске одржана је Свечана Академија Кола српских сестара Епархије Бачке. Тим поводом, пригодно је обележено 30 година од обнове рада Кола у Новом Саду. Истичући вредности на којима је утемељен добротворни рад Кола, хуманост и доброчинство које негује једно од најстаријих таквих удружења основаних на овим просторима, Коло српских сестара обновило је свој рад на оснивачкој Скупштини, 4. марта 1991. године под окриљем најстаријег православног храма у Новом Саду, Алмашкој цркви.

Поздравну реч и говор о обнови рада Кола одржала је госпођа Светлана Прокић, председница. О програмским активностима Кола говорила је госпођа Милена Гавриловић, почасна председница, док је о Савки Суботић, првој председници Кола српских сестара говорила госпођа Душанка Марковић, музејска саветница и чланица Кола. Песму „Коло” извела је госпођа Мирјана Шуљманац Шећеров, чланица Кола. У уметничком делу програма наступиле су Милица Стојадиновић, сопран и Сенка Недељковић, сопран уз клавирску пратњу Маје Грујић. Испред Стручне службе Матице српске, представнице Кола и њихове госте, дочекале су мср Александра Јовановић и мср Ивона Кнежевић.

Дана 10. новембра 2022. године Матицу српску је посетио градоначелник Новог Сада, господин Милан Ђурић. Госта су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Том приликом су градоначелнику поклоњена нова издања Матице српске. На састанку су вођени разговори о сарадњи Града Новог Сада и Матице у прошлости, актуелним догађањима, као и заједничким плановима за ближу и даљу будућност.

У четвртак, 3. новембар 2022. године, у Матици српској одржано је пето предавање из пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”. Предавање „Српска црква у Банату у 18. веку” одржала је др Исидора Точанац-Радовић, научна сарадница са Историјског института у Београду. Присутне госте и публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и том приликом најавио да ће се циклус предавања наставити и током 2023. године када ће бити уприличена предавања на тему историје уметности, језика и архитектуре у Банату.

Др Исидора Точанац-Радовић истакла је да су током 18. века банатске православне епархије Вршачка и Темишварска пролазиле кроз велике промене. После Пожаревачког мира 1718. године Банат је ушао у састав Хабзбуршке монархије и био је организован као посебна област, покрајина – Темишварски Банат. Иако се очекивало да Вршачка и Темишварска епархија уђу у састав Карловачке митрополије, оне су постале део новоосноване Београдске архиепископије и митрополије, те су тек након Београдског мира 1739. године постале део Карловачке миторполије, у којима је живело је 43% од укупног броја православних верника из свих епархија Карловачке митрополије.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.

Следеће предавање у оквиру овог циклуса одржаће се 10. новембра 2022. године, у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске. Предавање под насловом „Укидање Банатске војне границе 1872. године и њено прикључење банатским жупанијама” одржаће др Ивана Спасовић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду 9. новембра 2022. године у просторијама Библиотеке „Глигорије Возаровић” у Сремској Митровици представљен је пројекат Одељења за књижевност и језик Матице српске „Милан Јовановић Батут ‒ живот и дело”. Догађају су присуствовали сви сарадници на пројекту: проф. др Зорица Хаџић (руководилац пројекта), мр Дејан Милорадов (руководилац пројекта), проф. др Радмила Гудовић, др Јелена Јовановић Симић и мр Драган Тубић. Пред пуном салом проф. др Зорица Хаџић публици је представила сараднике на пројекту, основне идеје и циљеве пројекта као и Батутова мултидисциплинарна интересовања, због чега се јавила потреба да се у пројекат укључе истраживачи различитих струка. Др Јелена Јовановић Симић, кустос Музеја науке и технике, говорила је о хронологији чувања и архивирања Батутове заоставштине у неколико установа и о новој архивској грађи која је у скорије време откривена и похрањена у Музеју науке и технике. Мр Дејан Милорадов одржао је кратко предавање о историјату Батутовог рада на српској медицинској терминологији (дијалекатској и стручној), његовим лексикографским остварењима и о недавно пронађеном рукопису Батутовог речника медицинске терминологије, који екипа сарадника треба да приреди за штампу.

У понедељак, 7. новембра, у препуној Свечаној сали Матице српске одржано је прво предавање у оквиру делатности новоустановљеног Омладинског одбора Матице српске. Предавање под насловом „Косовски завет у прошлости, садашњости и будућности српског народа“ одржао је проф. др Милош Ковић. Догађај је организован у сарадњи са Хуманитарном организацијом Срби за Србе и посетиоци догађаја су били у прилици да приложе добровољни прилог за децу с Косова и Метохије. Уводну реч одржао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Председник Станић подсетио нас је на важност задатка који је пред нама, а то је утемељивање опстанка нашег народа и чување места наше културе, језика и народа у будућности. Обратила се и доц. др Јелена Марићевић Балаћ, председник Омладинског одбора Матице српске, рекавши да „сваки важан тренутак у животу и појединца и колектива треба да буде заветни и иницијацијски“ и да стога „не постоји бољи начин да Омладински одбор Матице српске отпочне свој рад симболичким окупљањем око завета“.

Проф. др Милош Ковић нагласио је да је пуна сала одличан доказ да је Матица српска препознала оно што се догађа у нашем друштву. „У току је нека врста новог омладинског таласа, покрета који је уочљив у последњих неколико година. Лозинка тог новог омладинског покрета је Косово“ – нагласио је проф. др Милош Ковић.

У уметничком програму су ученици основне школе Анђелија Поповић и Данило Милошевић извели песме „Густа ми магла паднала“ и „Сини јарко сунце са Косова“. Својим присуством предавање су увеличали пријатељи и сарадници Матице српске. У сали се тражило место више, а већину публике су чинили млади људи.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У уторак, 8. новембра, Матицу српску су посетили студенти прве године Високе школе струковних студија за образовање васпитача из Новог Сада, заједно са професорком Маријаном Јелисавчић. Гости су током обиласка Матичиног здања упознати са историјом институције, капиталним издањима и деловањем научних одељења Матице српске. Госте је примила и упознала са историјом и радом Матице српске мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

У суботу 29. октобра, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и стручни сарадници у Лексикографском одељењу др Бранислав Поповић и мр Драган Тубић посетили су Осијек. Том приликом, у организацији осјечког пододбора Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба одржана је промоција зборника радова са скупа „Срби у Угарској 1848-1918: од Мајске до Велике народне скупштине“. О самој публикацији, историји Срба у Јужној Угарској, као и о значају сарадње између институција културе код Срба у региону, говорили су представници Матице српске. Овај догађај одржан је у парохијском дому при саборном храму Успења Пресвете Богородице уз присуство већег броја посетилаца. Делегацију Матице српске у Осијеку дочекали су Зденко Чикара, председник пододбора „Просвјете“, и његова сарадница Сунчица Мандић.

У четвртак, 3. новембра, у Народном музеју у Чачку одржана је трибина „Положај српског језика у савременом друштву“. Програм је реализован у оквиру културно-образовне манифестације „Дани Вука Караџића“, а у организацији „Чувари дела Вука Караџића“. О проблемима са којима се суочавају филолози и струка, о опстанку нашег језика и очувању истог, као важног националног идентитета, говорили су представници Матице српске проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик и проф. др Александар Милановић.

Програм је медијски испраћен и може се погледати на овим YouTube каналима: ТВ Телемарк, ТВ Информатор и ТВ Лав плус.

У суиздаваштву Одељења за књижевност и језик Матице српске и Архива Војводине објављена је књига Михала Харпања „Словачка књижевност у српским часописима 19. века“. Рецензенти књиге су проф. др Адам Светлик и проф. др Марина Шимакова Спевакова. Аутор је испитао и предочио како је представљана словачка књижевност у Летопису Матице српске (1825–1845), у Српском народном листу, српским часописима 19. века и у часопису Бранково коло (1895–1914).

Штампање књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.