У суботу, 24. маја 2025. године, у оквиру завршне свечаности 54. Ђачког Вуковог сабора, у просторијама Музеја језика и писма у Тршићу, свечано је отворена изложба Матице српске под називом „На страницама Летописа – Два века 1824–2024“. Изложба је приређена поводом Дана словенске писмености и културе, а у знак обележавања великог јубилеја – два века континуираног излажења Летописа Матице српске, најстаријег живог књижевног часописа у Европи.

Аутори изложбе су мср Александра Јовановић и Владимир Николић, архивисти Рукописног одељења Матице српске, који су представили избор из богате рукописне и визуелне грађе часописа, илуструјући његов развој од прве свеске до савременог издања, као и улогу коју је Летопис имао у очувању српске књижевности, културе и језика.

На отварању изложбе говориле су проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, др Светлана Милашиновић, секретар Уредништва Летописа Матице српске, и др Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске и председник Омладинског одбора Матице српске.

У својим излагањима, говорнице су указале на значај Летописа као културно-историјског сведочанства о двовековном трајању српске писане речи, као и на важност упознавања младих са институцијама које чувају и обликују национални идентитет. Отварањем ове изложбе, Матица српска дала је посебан допринос овогодишњем Ђачком Вуковом сабору, традиционалној манифестацији посвећеној подстицању дечјег стваралаштва и неговању језичке културе.

Задовољство нам је да вас обавестимо да је из штампе изашао Зборник Матице српске за природне науке бр. 148 (1/2025). Садржај свеске бр. 148 чини шест студија, политика уредништва и упутство за ауторе.

У рубрици ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ објављени су радови: Дејана В. Стојановића – Amephana dalmatica (Rebel, 1919) (Lepidoptera: Noctuidae) ПРОНАЂЕНА У ПАРКУ ПРИРОДЕ „ГОЛИЈА” − НОВА ВРСТА У ФАУНИ СРБИЈЕ; Славице Михаило Грујић , Ивоне З. Величковић , Марине Д. Соковић, Слободана С. Петровића, Наде В. Петровић – Thymus praecox subsp. polytrichus: AНТИМИКРОБНА И АНТИДИЈАБЕТИЧНА АКТИВНОСТ ЕТАНОЛНИХ ЕКСТРАКАТА; Рудолфа Р. Касторија , Иване В. Максимовић, Марине И . Путник – Делић – ЦЕРИЈУМ И ВИШЕ БИЉКЕ; Надежде Б. Тешин, Зорана Р. Ковачевића – АНТИМИКРОБНИ ПРИНЦИПИ У ДИЈАГНОСТИЦИ И ТЕРАПИЈИ ПИОДЕРМЕ ПАСА: ПРЕГЛЕД; Јелене Д. Урошевић, Алеха И. Родзкина, Филипа А. Јовановића, Војинa M. Тадићa, Горанa Ђ. Триванa, Драгицe М. Стан ковић – ПРИМЕНА БИОМАСЕ РАЗЛИЧИТИХ КЛОНОВА ИЗ РОДА Salix L. У ПРОЦЕСУ ДЕКАРБОКСИЛАЦИЈЕ ПРИ ПРОИЗВОДЊИ ЕНЕРГИЈЕ; Горданe Д. Таминџић, Слободанa A. Влајићa, Вукашинa В. Поповићa, Драганe Ђ. Миљаковић, Душицe Д. Јовичић, Драганe Н. Милошевић, Мајe В. Игњатов – УТИЦАЈ ПЕГИНДУКОВАНЕ СУШЕ НА КЛИЈАВОСТ СЕМЕНА И ПОЧЕТНИ ПОРАСТ БИЉАКА ТРИ СОРТЕ КРАСТАВЦА.

Уредништво Зборника Матице српске за природне науке радило је у следећем саставу: проф. др Горан Аначков – главни и одговорни уредник, проф. др Ливија Цевтићанин, проф. др Рудолф Кастори, проф. др Ивана Максимовић, проф. др Слободан Марковић, проф. др Милан Матавуљ, др Марјан Никетић.

Зборник се у електронском формату може погледати и на следећем линку.

У понедељак, 26. маја 2025. године, Матица српска је обележила Дан Светих Ћирила и Методија и словенске писмености. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Беседу је одржао проф. др Владимир Вукашиновић, протојереј ставрофор, који је говорио о Карловачкој митрополији и Русији, духовним везама и утицајима у 18. веку. Предавању је присуствовао и Митрополит бачки господин др Иринеј. Излагање проф. др Владимира Вукашиновића је указало на дубоке и дуготрајне културне и духовне споне које су обликовале идентитет српског народа у оквирима ширег словенског и православног света. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак 23.05. са почетком у 19 часова одржана је промоција књиге Невесињска пушка – пуцањ који одјекује вијековима. На самом почетку присутнима су се обратили секретар Матице српске др Милан Мицић, Миленко Авдаловић начелник општине Невесиње и Божидар Миловић председник Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду.

После уводног обраћања, уследило је предавање др Александра Растовића, директора Историјског института у Београду, који је дао историјски осврт на политичке и друштвене прилике у којима је подигнут устанак у Херцеговини познатији као Невесињска пушка. Затим се присутнима обратио генерал у пензији, Светко Ковач, који је између осталог, истакао како је текао читав пројекат припреме и објављивања књиге, која је заправо репринт издања три најстарија дела о Невесињском устанку: Невесињска буна 1874. и почетак устанка у Херцеговини 1875. године коју је написао Ристо Пророковић, Споменица о Херцеговачком устанку 1875. године коју је писало тринаест аутора и Херцеговина 1875. – 1878. године аутора Мирка Радојичића.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У оквиру пројекта „Матица српска: у сусрет публици“ у Културној станици Свилара, 26. маја одржано је вече посвећено другачијем читању и разумевању дела нашег јединог нобеловца. Под насловом „Андрић – прича која траје“, са једним од најистакнутијих тумача Андрићевог стваралаштва, проф. емеритусом Славком Гордићем, о новим увидима, критичкој рецепцији и сталној актуелности Андрићевог опуса разговарала је др Јелена Веселинов. Публика је имала прилику да чује шта све повезује Андрића са Новим Садом, чиме је све био опчињен, као и његовим филозофским дубинама, са посебним освртом на књигу „Знакови поред пута“. У разговору су откривани детаљи из пишчеве радионице који се односе на процес стварања од истраживања грађе до упорног дорађивања већ објављених текстова. Разговор је употпунио приказ електронске изложбе о Иви Андрићу коју су приредиле Ивана Гргурић и Данијела Кермеци из Библиотеке Матице српске. Програм је финансијски подржао Град Нови Сад.

Разговор са проф. емеритус Славком Гордићем поводом педесет година од смрти Иве Андрића је снимљен и можете га погледати у видео архиви.

Матицу српску је у понедељак, 19. маја, посетио Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал” из Израела, у пратњи супруге и Александра Николића, почасног конзула из Израела. Госте су дочекали проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, и Селимир Радуловић, уредник „Летописа Матице српске” и управник Библиотеке Матице српске. Проф. др Срђан Шљукић, је Ефраима Зурофа, почасног члана Матице српске, упознао са програмима обележавања два века „Летописа Матице српске” и 200 година од оснивања Матице српске и уручио му споменицу коју је Матица израдила поводом обележавања 150-годишњице од пресељења из Пеште у Нови Сад. Са историјатом најстарије књижевне, културне и научне установе српског народа, као и њеним радом и организационом структуром данас, госте је упознала др Јелена Веселинов. Позив на сарадњу са нашим најстаријим књижевним часописом госту је упутио Селимир Радуловић. Господин Зуроф је исказао задовољство посетом Матици српској и упутио честитке поводом значајних јубилеја.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Писарева, Бошка Томашевића, Амара Личине, Милана Тодорова, те преводи поезије Ане Аркатове и прозе Ибрахима Калина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Недића о вредносним оквирима данашње српске књижевности, Милене Лисице о Момчилу Настасијевићу, Маје Медан Орсић о Милану Дединцу и Владиславу Петковићу Дису, те Иване З. Танасијевић о карактеристикама српске прозе на размеђи шездесетих и седамдесетих година двадесетог века. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Ђорђа Писарева кроз текстове Илије Бакића и Симона Грабовца, књига о Божидару Вуковићу о којој пише Светлана Томин, као и Иван Негришорац, добитник награде „Дејан Медаковић”, о коме пише Бошко Сувајџић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марија Слобода, Милена Кулић, Марко Паовица, Марија Цветићанин, Павле Зељић и Јелена Зеленовић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У понедељак, 12. маја 2025. године са почетком у 12 часова oдржан је Дан Призренске богословије у Матици српској. На самом почетку богослови Призренске богословије отпевали су песму: „У граду твоме Призрену”. Поздравне речи упутили су: председник Матице српске, проф. др Драган Станић, архимандрит Михаило (Тошић), игуман манастира Светих Архангела код Призрена и председница Косовскометохијског одбора Матице српске проф. др Валентина Питулић. Др Александра Новаков је подсетила на историјат Призренске богословије. Констатовала је да: „Животни пут Призренске богословије није био нимало лак, сналазиле су је све недаће кроз које је пролазио и српски народ, али се она дизала из пепела и није посустајала. Једно од најважнијих достигнућа Срба у Старој Србији у оквирима Османског царства јесте оснивање и рад Богословије у Призрену, пре 154 године. Богословија је била духовни стуб на којем је почивала целокупна просвета, али и из којег је потицала црквена јерархија. Богословија је после Првог светског рата радила са два наставна плана: скраћеним, који је био привремени, и који се састојао од више убрзаних течајева у трајању од по неколико месеци; и редовним, у четворогодишњем трајању, а све због недостатка наставног кадра, али и свештеника који су у великом броју страдали за време рата. Након Другог светског рата Богословија је, као потпорни стуб православне вере, одолевала жестоким нападима, како албанских екстремиста, тако и комуниста, борила се са тешким финансијским стањем, али је у овом периоду постала путоказ у који је гледао читав српски народ на Косову и Метохији, где је вера у Бога и даље била неупитна. Након бомбардовања 1999. године богословија је наставила свој рад у Нишу, где је подигнуто велелепно здање средствима Задужбине Симе Андрејевића Игуманова. Зграде Призренске богословије постале су уточиште за људе разних конфесија и народности. Била је симбол опстанка и отпора, све до Мартовског погрома 2004. године, када су све зграде спаљене и девастиране. Уместо да Призренска богословија нестане заувек, она се умножила, две богословије су наставиле са радом и у Нишу (1999) и у Призрену (2011)”, рекла је др Новаков. (даље…) →

У среду, 7. маја, у Културном центру Зрењанина отворена је манифестација „Дани Матице српске“. Посетиоцима су се обратили Ђорђо Прстојевић уредник трибинског програма Културног центра, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и др Јелена Веселинов управник послова Матице српске. На свечаном отварању манифестације отворена је изложба “Задужбинари и добротвори Матице српске”, ауторке др Јелена Веселинов. Сарадници на дизајну изложбе били су Небојша Рељић и Јована Веселинов. У наставку манифестације ће у среду, 14. маја у 19 часова у Културном центру Зрењанина др Јелена Веселинов одржати предавање “Моћ задужбинарства – стварање бољег друштва”, а у среду 28. маја у 19 часова у Барокној сали Градске куће др Милан Мицић ће говорити о колонистима на простору Баната.

У Москви је 22. и 23. априла 2025. године одржан међународни научни скуп под називом „Узајамне везе руске и српске културе у огледалу историје школства XVIII и почетка XX века: личности, идеје, пракса, институције“, организован поводом 300. годишњице просветитељске мисије Максима Суворова на српском подручју.

Скуп су организовали Институт славистике Руске академије наука, Матица српска и Руско историјско друштво, а окупио је бројне стручњаке и научнике из области историје, славистике, језика, књижевности и културологије. Учесници су разматрали кључне моменте у развоју образовања у српским и руским земљама, са посебним акцентом на идејне и институционалне утицаје, као и на личности које су допринеле културним и просветним везама два народа. Поздравне речи су одржали Константин Владимирович Никифоров, директор Института за славистику РАН, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Руслан Гагкујев, председник Управног одбора Руског историјског друштва. Своја излагања су представили и истраживачи из Србије: проф. др Ненад Нинковић, доц. др Наташа Танчић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Вања Станишић, др Милена Зорић Латовљев, проф. др Исидора Бјелаковић, др Ана Мацановић, др Владислав Пузовић и др Ружица Љовушкина.

Скуп је потврдио значај историјског дијалога и сарадње у области културе и образовања, као и актуелност теме у савременим истраживањима културне и образовне размене између Србије и Русије.