Из штампе је изашао Зборник Матице српске за славистику, св. 98 за 2020. годину. У овом броју објављено je 19 текстова у рубрикама „Студије и расправе“, „Прилози и грађа“, „Прикази“ и „In memoriam”. Сарадници у овој свесци Зборника Матице српске за славистику су др Валерија Андрејева, др Јулија Валијева, др Полина Ворон, др Мирослав Ђењ, др Драгана Ђурић, др Оксана Замјатина, др Корнелија Ичин, др Јевгениј Јаблоков, др Александра Корда Петровић, др Оксана Маљцева, др Горан Милишин, мср Никола Миљковић, др Наталија Михаљенко, др Михаил Одески, др Љубинко Раденковић, др Андреј Росомахин, др Василиј Сјенкевич, др Олга Соколова, др Моника Спивак, др Звонко Танески и др Светлана Томић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 507, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Матије Бећковића, Милосава Тешића, Горана Петровића, Радована Белог Марковића, Гојка Ђога, Милана Ненадића, Лабуда Драгића, Драгана Јовановића Данилова, као и избор из „Антологије кинеске прозе ХХ века”. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о Љубомиру Симовићу, Александра Јовановића о Милосаву Тешићу и Луне Градиншћак о Луиз Глик. Тема рубрике „Сведочанства” су Владика Иринеј Буловић и Михајло Пупин о којима пише Иван Негришорац, те Милица Стојадиновић Српкиња којој се у свом тексту посветила Злата Коцић. Нова рубрика „Поводи” посвећена је Фјодору Михајловичу Достојевском кроз текстове Зорана Ђерића, Желидрага Никчевића и Волфа Шмида. Рубрика „Разговор” прати књижевни пут Томаша Евертовског, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Милан Громовић, Милан Р. Симић, Миливој Ненин, Зденка Валент Белић, Небојша Лазић и Срђан Орсић. У овом броју појавила се још једна нова рубрика „Из света” у којој Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Јануарско-фебруарски двоброј је први број којим се читаоцима представља ново Уредништво које ће наредне четири године радити у саставу: Ђорђо Сладоје (главни и одговорни уредник), те Зоран Ђерић, Јелена Марићевић Балаћ, Селимир Радуловић и Ненад Шапоња (чланови).

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петра Пијановића. Књига је резултат истраживања, односно ауторовог рада на истоименом пројекту који је реализован у Матици српској од 2016. до 2020. године. Ова студија долази после три књиге истог аутора које су плод истраживања у оквиру пројекта „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика“ Института за књижевност и уметност из Београда. Књиге тематски представљају две различите области – стару српску културу, од њених почетака до првих деценија XVIII века, и прву половину XX столећа. У том културноисторијском низу недостајала је студија која би периодизацијски и проблемски обухватила српску културу новога доба и та студија је сада пред читаоцима. Све четири књиге заједно чине један покушај да се српска култура целовито сагледа у њеном континуитету од најранијих трагова до средине минулог века.

Рукописом „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петар Пијановић је описао лук српске културе и народа од балканских до панонских лутања до стварања велике културе, са својим културним круговима и националним институцијама. Ова књига даје читав низ чињеница у новом контексту и открива смисао њиховог продуженог деловања. Врхови наше културе у 18. и 19. веку дати су научно прецизно, али у њих је, са мером, уграђен и понос због припадања и служења култури о којој пише.

Таквим садржајима и елаборацијом најважнијих питања српске културе у XVIII и XIX веку рукопис даје могућу синтезу у овој области. Рецензенти књиге су проф. др Александар Јовановић и др Марко Недић. Штампање књиге омогућили су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига Артхашастра или наука о владању и вођењу привредних, правосудних, управних, војних и политичких послова. Са санскрта је превео Светислав Костић, дугогодишњи професор индијских језика на Карловом универзитету у Прагу. Каутилјина Артхашастра је најстарије сачувано дело староиндијске политичке, економске, социолошке, правне и војне науке. Обилује теолошким, митолошким, етнолошким, географским подацима, који се односе на Индију постведског раздобља.

Културолошки значај Артхашастре је многострук. Пре свега, она пружа увид у начин живота у старој Индији, упознаје нас са достигнућима у обради метала и разних других сировина, са разним начинима сточарске и пољопривредне производње, многобројним врстама биљног и животињског света, са организацијом људског друштва у породице, родове, друштвене слојеве и државу, са вештином владања и законодавством.

Превод овог дела се први пут појављује на српском језику. Он је од великог значаја стручној јавности, а нема сумње да ће бити занимљиво и широј читалачкој публици. Дело је писано стилом сутри, који у другим културама и раздобљима није познат. Сутре су веома кратки језички искази, који стоје често без предиката и изискују подробнија тумачења и објашњења.

Рецензенти ове књиге су проф. др Александар Петровић и проф. др Срђан Шаркић, а објављена је као четврта књига у оквиру пројекта Матице српске „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ (руководилац пројекта проф. др Александар Петровић). Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXIII–2 за 2020. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Радмила Маројевића, Дејана Средојевића, Маје Марковић, Милене Јакић Шимшић, Тијане Весић Павловић, Наташе Киш, Јована Чудомировића, Марије Стефановић, Радославе Трнавац, Душанке Звекић Душановић и Анђеле Васиљевић. У рубрици „Хроника“ објављен је текст Јасмине Грковић – Мејџор, а у рубрици „Критике и прикази“ објављени су текстови Јасмине Грковић – Мејџор, Мирјане Петровић Савић, Жарка Бошњаковића и Марине Јуришић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за класичне студије бр. 21–22 за 2020. годину. У рубрици „Студије и чланци“ своје радове објавили су Срђан Дамњановић, Claudia Marsico, Victor Castellani, Мирко Обрадовић, Зоја Бојић и Снежана Ферјанчић, а у рубрици „Рецепција и наслеђе“ Евангелија Пану, Константин Калаханис, Милан С. Димитријевић, Александра Бајић, Мирјана Глигоријевић Максимовић, Гордана Јеремић, Тони Чершков, Марија Благојевић. Рубрика „Преиспитивања“ сачињена је од радова Симе Аврамовића, Немање Вујчића, Мирјане Д. Стефановић, Милорада Стојића, а рубрика „Критике и прикази“ од радова Вишње Кнежевић, Предрага Коматине, Милорада Стојића, Дејана Тубића и Иване Поповић. Радови Јелене Анђелковић Грашар и Ксеније Марицки Гађански објављени су у рубрици „Хроника“, а радови Илије Марића и Немање Вујчића у рубрици „In memoriam”.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Жири за доделу Змајеве награде Матице српске у саставу: Јован Делић, председник, Иван Негришорац, Желидраг Никчевић, Селимир Радуловић и Ђорђо Сладоје, на завршној седници одржаној 1. фебруара 2021. године, одлучио је да се Змајеве награде Матице српске за 2020. годину додели Радомиру Уљаревићу за књигу Пепео (у издању Космос издаваштва) и Саши Радојчићу за књигу То мора да сам такође ја (у издању Архипелага).

Матица српска се оглашава поводом текста који је изашао на платформи „Директно“ 27. јануара 2021. године, у коме је изнесена нетачна информација да је Матица српска доделила награду „Капетан Миша Анастасијевић“ Дијани Хркаловић. Награду „Капетан Миша Аастасијевић“ није установила Матица српска, нити је додељује. Ову награду додељује фирма „Медиаинвент“. Поменута награда само је додељена у сали Матице српске, јер је фирма „Медиаинвент“ закупила салу Матице српске за своју свечаност.

Овогодишња традиционална Светосавска беседа одржана је у уторак, 26. јануара, уочи Светог Саве, у празној сали Матице српске, у складу са уведеним мерама због епидемиолошке ситуације у земљи. Након интонирања Химне Светом Сави поздравну реч упутио је председник Матице српске проф. др Драган Станић. Централни догађај овогодишње свечаности, беседу под називом Од Растка до Светог Саве, путовање Саве Немањића одржала је проф. др Наташа Половина. Др Исидора Поповић говорила је песме Васка Попе Путовање Светога Саве и Хиландар. Ове године навршава се 30 година од Попине смрти те је избором поезије за овогодишњу Светосавску академију Матица српска одала почаст великом песнику. Публика је имала прилику да догађај у директном преносу гледа на YouTube каналу Матице српске чиме није прекинута традиција од век и по слављена Савиндана у Матици српској, упркос свим искушењима.

Догађај се може погледати у видео-архиви Матице српске.

Пред читаоцем се налази друго издање сада већ класичне књиге проф. др Мирослава Тимотијевића „Српско барокно сликарство” које након двадесет и четири године поново приређује Матица српска.

Овај прерано преминули истраживач српске уметности и културе 18. и 19. века оставио је иза себе изузетно богат и разуђен научни опус у чијем средишту се, као једно од темељних места, налази ова капитална монографија.

Ради се о посебном и другачијем делу којим jе у српској историји уметности отворено ново поглавље. Појава те књиге је легитимисала методолошке новине које су доносили млађи аутори, али и показала спремност старијих ауторитета да прихвате другачије начине промишљања познатих уметничких феномена.

Дуже од две деценије служила је као уџбеник за студенте, али и као извор за методолошке иновације, које је аутор наставио да разрађује кроз појединачне студије и чланке.

Књига „Српско барокно сликарство” је Мирослава Тимотијевића сврстала међу врхунске истраживаче историје уметности не само у националним, већ и у ширим источноевропским оквирима. До краја своје професионалне каријере радио је као предавач на предметима из историје српске уметности новог века на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду.