2.2.2015-6У петак, 23. октобра, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција монографије „Француска и Србија: векови пријатељства Алексиса Труда“ у заједничкој организацији Матице српске, Завода за проучавање културног развитка и Француског института у Новом Саду. Госте и представнике медија поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, у говору о значају дела Алексиса Труда. Том приликом, господину Алексису Труду уручено је посебно признање Матице српске – Специјална плакета Матице српске, израђена 2014. године поводом обележавања 150. годишњице пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад.

 2.2.2015-6О монографији „Француска и Србија: векови пријатељства Алексиса Труда“, поред председника Матице српске, говорили су и господин Владимир Маринковић, руководилац Француског института у Новом Саду, проф. др Ненад Крстић са Филозофског факултета у Новом Саду, др Владимир Коларић, уредник издања, Завод за проучавање културног развитка и др Вук Вукићевић, директор Завода за проучавање културног развитка. Присутнима се обратио и др Алексис Труд, са речима захвалности и пријатељства.

Свечаност је снимљена и можете је погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

 2.2.2015-6У четвртак, 15. октобра 2020. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је „Пупинова награда Матице српске“ за студентске радове из техничких и природноматематичких дисциплина којима се бавио Михајло Пупин. Проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске, поздравио је присутне, док је о значају рада Михајла Пупина за српску науку и културу беседио академик Миљко Сатарић. Одлуку Жирија, да ове године додели две прве награде, три друге награде, и четири награде образложио је проф. др Владимир Катић, председник Жирија. Свечаност је водила др Исидора Поповић, стручни сарадник Матице српске.

Добитници Пупинове награде Матице српске за 2020. годину су:
прва награда: Тривко Кукољ, за научни рад „Spontaneous isotropy breaking for vortices in nonlinear left-handed metamaterials“, Александар Станисављевић, за научни рад „Magnitude of voltage sags prediction based on the harmonic footprint for application in DG control system“;
друга награда: Ана Ћупурдија, за дипломски рад: „Пројектовање подсклопова Доплеровог радара – микроталасног мешача и Вилкинсоновог делитеља снаге“, Анка Јевремовић, за мастер рад „Синтеза и карактеризација композита полианилина и БЕА зеолита и њихова примена у адсорпцији пестицида“, Марјан Урекар, за научни рад, „Accuracy improvement of the stochastic digital electrical energy meter“;
трећа награда: Милан Стојановић, за мастер рад „Утицај врсте енкрипције података на потрошњу код аутономних базичних сензора“, Вукан Нинковић, за мастер рад „Примена машинског учења у комуникационим системима: локализација у затвореним просторима и естимација канала“, Милан Божић, за мастер рад „Примена ПИД регулатора у стабилизацији и управљању кретањем квадкоптером“, Дарко Нинковић, за мастер рад „Решавање комбинаторних електромагнетских проблема генетичким алгоритмом“.

Свечаности су присуствовали и: проф. емеритус др Мирјана Војиновић-Милорадов, проф. др Бранислав Боровац, проф. др Владимир Вујичић, чланови Жирија Пупинове награде.

Пупинова награда Матице српске додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Свечаност је снимљена и можете је погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

 

 2.2.2015-6Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 506, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Сладоја, Александра Петрова, Зорана Ђерића, Анђелка Заблаћанског, Николе Милојевића, Гавре Влашкалина, Јане Растегорац Вукомановић и Стјуарта Дајбека. Рубрика „Есеји” доноси текстове Александра Петровића о „Магбету” и медијима, Марка Недића о критичкој ретроспективи идеолошког читања српске књижевности, Исидоре Бобић о стваралаштву Ивана В. Лалића и Катарине Пантовић о једном роману Филипа Грбића. Тема рубрике „Сведочанства” је поетски опус Ђорђа Сладоја кроз текстове Јована Делића и Ивана Негришорца, те беседа Ђорђа Сладоја изречена приликом уручења награде „Извиискра Његошева” коју је овај песник добио ове године за свој песнички опус. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Јелена Марићевић Балаћ, Марија Шљукић, Наталија Лудошки, Маријана Јелисавчић и Тијана Копривица.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

Обавештавамо Вас да се научни скуп: „Призренска богословија живот, мисија, допринос 150 година од оснивања (1871–2021), 10 година од обнове рада у призрену (2011–2021)“ у Призрену одлаже услед погоршане епидемиолошке ситуације, изазване вирусом Ковид 19.

Молимо Вас да Ваше радове, који ће бити објављени у Зборнику, пошаљете до 15. децембра 2020. године.

 2.2.2015-6У организацији Фондације „Симонида“ и суорганизацији Малог ликовног салона Културног центра Новог Сада, Дома културе „Грачаница“ и Косовскометохијског одбора Матице српске отворена је изложба младих вајара Косова и Метохије под називом „БЕЗИМЕНИ“. Због пандемије вируса COVID-19 отварању изложбе присуствовали су селектори изложбе Маја Тодић и Небојша Јевтић, и уметници. Изложба се може погледати сваког радног дана до 16. октобра 2020. у периоду од 10 до 20 часова.

Отварање изложбе било је емитовано на следећим линковима:

http://malilikovnisalon.art.blog/2020/09/29/bezimeni/

http://www.youtube.com/channel/UCfMLUkYu_mc5_y1WKwxg0GA

 2.2.2015-6Савремена, стварајућа култура на Косову и Метохији има своје издвојене и потпуно занемарене области, сегменте и уметнике. Вајарство је, за разлику од књижевности или сликарства, готово потпуно маргинализовано и непознато широј културној јавности, па чак и актуелној локалној ликовној сцени. Сем спорадичних учешћа на појединим ликовним колонијама, ови уметници, остали су без свога гласа, простора, галерија или јавних простора.

Изложба „Безимени“ је прво групно јавно представљање радова младих вајара који живе и стварају на Косову и Метохији. Новосадска публика има прилику да види радове девет уметника: Игора Чепкеновића (Липљан), Ђорђа Јоцића (Вучитрн), Ане Гашић (Осојане, Исток), Владимира Антића (Косовска Митровица), Славише Михајловића (Косовска Каменица), Бранислава Ристића (Штрпце), Ненада Милосављевића (Доња Гуштерица, Липљан), Милисава Шарца (Косово Поље) и Александре Станковић (Призрен). Сваки од уметника представио је по две скулптуре.

 2.2.2015-6Објављен је зборник радова са дводневног скупа „Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности” одржаног у Матици српској 17. и 18. маја 2019. године. На овом скупу учествовало је више од шездесет научних и културних радника, као и представника стручне и културне јавности из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Хрватске и Румуније.

Организациони одбор скупа чинили су: проф. др Драган Станић (председник), дописни члан САНУ Јован Делић, проф. др Слободан Владушић, проф. др Срђан Шљукић и др Драган Хамовић, a секретар скупа била је др Светлана Милашиновић.

Скуп је замишљен као нека врста округлог стола на којем је разматран читав низ питања које отвара појам српског културног простора. Сваки учесник био је потпуно слободан да разматра она питања која сматра важним, а у склопу теме назначене насловом. Намера је била не само да се отворе начелна, теоријска него и сасвим практична питања која са намећу у пољу различитих научних, уметничких и стручних дисциплина. Исто тако није било намере да пажња учесника скупа буде усмерена ка неопходности излагања сасвим нових научних сазнања (она су пожељна, али нису неопходна) него се настојало, пре свега, да се сагледа какво је садашње стање на српском културном простору, како та целина функционише, у каквим су односима делови тог система, а посебно шта би у будућности било потребно да се уради како би та целина и њени делови функционисали што динамичније и што складније.

Резултат скупа је Зборник који кроз три поздравне речи и пет тематских целина (53 текста) уз мноштво илустрација доноси радове који проблем дефинисања појма српског културног простора сагледавају из различитих углова – језичког, социолошког, историјског, књижевног, културолошког, филозофског.

 

 2.2.2015-6Свој трећи музички диск „Песме из Старе Србије“, призренски богослови посветили су великим јубилејима: 1.000 година од првог помена Призренске епископије, и 800 година аутокефалности српске Цркве. У сусрет прослави 150-годишњице од оснивања Православне српске богословије и 10-годишњице обнове рада у царском Призрену, новосадска публика имала је задовољство да чује чуваре хришћанског царског Призрена и заједно са њима запева песме из Старе Србије. Призренски богослови су на пут из царског Призрена кренули са благословом Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског Теодосија, а вечерашње саборовање благословио је преосвећени епископ бачки господин Иринеј, који је својевремено био професор Богословије у Призрену.

У име Фондације „Симонида“, организатора ове манифестације и суорганизатора Косовскометохијског одбора Матице српске и Српског народног позоришта обратио се проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

 2.2.2015-6Присутнима се обратила и проф. др Валентина Питулић која је са својим ученицима дошла из Призрена. Професорка Питулић, иначе председник Косовскометохијског одбора Матице српске, написала је предговор за књижицу са текстовима песама, која прати овај музички диск. Своје стихове говорио је Живојин Ракочевић, песник, писац, новинар, директор Дома културе „Грачаница“, човек на чијим плећима почива култура и уметност с оне стране Ибра. Његова потресна песма Мирис дјеце представља једно од ауторових многобројних сведочанстава о страдању и патњама Срба на Косову и Метохији.

Реномирани песници Драган Станић и Селимир Радуловић су својим стиховима узвратно даровали госте с Косова и Метохије. Ови песници су, иначе, добитници престижних песничких награда са Косова и Метохије и искрени пријатељи косовскометохијских Срба

 2.2.2015-6Гости призренских богослова а заправо и њихови домаћини били су Фенечки бисери који су своје пријатеље богослове дочекали овог пута у Војводини. Вече су употпунили Хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“, којим руководи јеромонах Јеротеј, сабрат манастира Ковиљ. Певали су „Тропар Светом цару Лазару косовском“ и „Аниксандарија, Јако возвеличишасја дјела Твоја, Господи“ (Како су величанствена дела Твоја, Господе) светогорски напев, стих из Давидовог 103. псалма.

У фоајеу Позоришта посетиоце су дочекале фотографије Призрена с краја 19. и с почетка 20. века. Гледање тих црно-белих живописних слика одвело нас је у доба тадашњег Призрена, када су се певале песме Старе Србије. Ауторка изложбе „Призренски времеплов“ је др Александра Новаков, историчарка и секретара Косовскометохијског одбора Матице српске.

 2.2.2015-6Призренски богослови свирали су и певали руковођени својим професором Дејаном Ристићем песме са свог новог ЦД-а, али и неколико са претходног музичког диска. Новосадска публика имала је прилику да чује Призренце, сада већ студенте теологије: гитаре – Страхиња Шабић и Марко Стриковић, тарабука – Милан Костић, бонгоси – Никола Савић, хармоника – Младен Војиновић, кларинет – Александар Милановић, виолина – Димитрије Николић, и певачи богослови: браћа Немања и Михаило Велић, Лука Цветковић, Михајло Јовановић и Стефан Недељковић. Одушевљена публика је неколико пута позивала богослове на бис.

Овај догађај финансирала је Градска управа за културу града Новог Сада. Српско народно позориште је ово вече донирало Призренској богословији. Већи број медијских кућа је пратило овај догађај.

 2.2.2015-6Књига др Бранислава Тодића „Епископ Викентије Поповић” за тему има анализу биографије вршачког епископа Викентија Поповића (1774–1785), сагледану из угла његовог Дневника богослужења, којег је педантно водио током више година. Књигу се састоји из два дела: 1) биографске студије о Викентију Поповићу која је састављена на основу старије литературе, углавном допуњене и кориговане новом и непознатом архивском грађом, а до које је аутор дошао током вишегодишњих истраживања, и 2) приређеног рукописа непознатог и непубликованог Дневника богослужења епископа Викентија Поповића који се чува у Архиву Војводине и који се сада први пут у целини објављује. Дневник обилује драгоценим информацијама о владици и животу вршачке епархије, а аутор га је пропратио бројним коментарима о личностима, догађајима и местима која се у њему помињу. Ова два дела књиге, повезана у јасну, смислену и логичну целину, опремљена су бројним напоменама и научном апаратуром. Као комплементарни елементи доносе низ нових сазнања о личности епископа Викентија Поповића о коме се до сада није много знало, тако да ова студија представља основу за даља истраживања.

Овакав тип радова је данас веома редак јер изискује не само познавање архивских извора, већ и старије и новије историјске литературе, али и карактеристичног језика и правописа 18. века. Сагледана у целини, књига др Бранислава Тодића представља значајан допринос познавању српске црквене историје 18. века, али и културне историје српског народа уопште. Такође, представља више него значајан допринос познавању старих српских биографија, те ће отуда то бити дело привлачно различитим групама читалаца.

 

 2.2.2015-6У понедељак, 7. септембра 2020. године, Матицу српску посетио је покрајински секретар за здравство проф. др Зоран Гојковић. Састанку су присуствовали председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске господин Селимир Радуловић. На састанку се разговарало о актуелној ситуацији и сарадњи Матице српске са медицинским радницима и истраживачима у области здравствене културе. Обе стране изразиле су своје уверење да ће успешна сарадња бити настављена и плодоносна као и до сада.

Одштампан је зборник радова са Међународног научног скупа, „Југословенска идеја у/о музици”, одржаног у Матици српској, 25. и 26. маја 2019. године. Саиздавачи Зборника су Матица српска и Музиколошко друштво Србије.

Научни скуп „Југословенска идеја у/о музици” представио је актуелна проучавања у оквиру више тематских области које обухватају проблематику југословенске идеје у и о уметничкој и популарној музици, као и музичком фолклору. Посебна пажња посвећена је питањима историографије, деловању музичких институција, фестивала и, уопште, феноменима који су имали кључну улогу у дефинисању југословенског идентитета у музици.

Штампање Зборника подржало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја.