У Председништву Републике Србије, у петак 29. августа 2025. године, одржана је прва седница Почасног одбора прославе „Два века Матице српске“.

Седници су присуствовали: господин Александар Вучић, председник Републике Србије, председник Одбора, Његова Светост Патријарх српски Порфирије, проф. др Ђуро Мацут, председник Владе Републике Србије, господин Милош Вучевић, претходни председник Владе Републике Србије, саветник председника Републике за регионална питања, госпођа Маја Гојковић, председник Покрајинске Владе АП Војводине, господин Никола Селаковић, министар културе Републике Србије, академик Бела Балинт, министар науке, технолошког развоја и иновација, проф. др Борис Братина, министар информисања и телекомуникација, господин Жарко Мићин, градоначелник Новог Сада, академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Дејан Савић, саветник председника Републике и секретар Одбора.

На Дневном реду седнице били су разматрани и усвојени оквирни Програм прославе „Два века Матице српске“, као и питања финансијске подршке која би омогућила реализацију целокупног плана обележавања. Истакнуто је да је прослава овог великог јубилеја од националног значаја могућа једино кроз заједништво српских културних установа, државе и Српске православне цркве, у складу са историјом и оснивачким актима Матице српске. Присутни чланови упознати са свим активностима и плановима које је Матица српска припремила за своју велику прославу.

На седници је усвојено јавно саопштење Почасног одбора, којим је истакнуто да је обележавање два века Матице српске културни чин од највећег значаја не само за Матицу српску и град Нови Сад и Војводину, већ и за целокупну српску културу и српски народ и друштво у целини.

САОПШТЕЊЕ ПОЧАСНОГ ОДБОРА ПРОСЛАВЕ
„ДВА ВЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ“

У овим бурним временима која потресају не само српски национални него и читав европски, па и планетарни простор, српска култура обележава у 2026. години хвале вредан јубилеј – „Два века Матице српске“. За свој јубилеј Матица српска има припремљен веома богат и садржајан Програм и план прославе, па се искрено надамо да ћемо све ове догађаје и све стваралачке замисли успешно реализовати. Уверени смо да је наш, српски народ довољно зрео у духовно-историјском смислу да нам се не би смело десити да сами себе онемогућујемо у развојним програмима који нас воде ка богатијем и хуманијем облику друштва. Због тога апелујемо на мир, захтевамо поновно успостављање културе дијалога, прижељкујемо међусобно поштовање без обзира на све разлике у мишљењу које постоје међу нама, те очекујемо успостављање општедруштвеног консензуса око битних питања нашег елементарног опстанка и достојанственог открића путева који нас воде ка срећнијој и садржајнијој будућности.

На својој седници од 29. августа 2025. године, одржаној у Председништву Републике Србије, Почасни одбор за прославу „Два века Матице српске“ изнад свега истиче мир, знање, креативност, просвећеност, напредак и срећу свих људи, свих нација и читавог човечанства. Основни организациони облик који су оснивачи Матице српске 1826. године изградили показао се продуктивним и код неких других словенских народа, па су после тога стваране многе установе овога типа са сличним циљевима и програмима рада. Због тога се искрено надамо да ће двовековно трајање Матице српске и обављање њене драгоцене мисије бити схваћено као стално обнављење креативне енергије без које се не може замислити читав живот једног народа и његова свеукупна историјска судбина, али и судбина читавог човечанства. Подсећајући се на историју Матице српске, разматрајући њене некадашње резултате и данашње домете, ми истовремено постављамо трајно питање о будућим временима, о идејама и представама које нас подстичу на пуну делатност у области знања, науке и просвећености. С вером у дубоки смисао људске креативности, као и с одлучним супротстављањем деструктивности и аутодеструктивности, истичемо да без науке, културе и њених духовних вредности нема смисла замишљати ни прошлост, ни садашњост, а ни будућност. С Матицом српском до последњих времена!

Дато у Председништву Републике Србије, у Београду, 29. августа 2025. године

Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 516, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Тање Крагујевић, Радосава Стојановића, Јованке Стојчиновић Николић, Данила Јокановића, Савве Радулович, те преводи поезије Беле Ахмадулине и Пеје Јаворова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бранка Ристића о Пеји Јаворову, Павла Ботића „Јеванђеље о богатом младићу”, Евана Хоровица о књижевној невидљивости и Вука Трнавца о традиционалној и савременој метафизици здравља. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Тање Крагујевић кроз текстове Славка Гордића, Јелене Марићевић Балаћ и Лазара Букумировића, сећање на Милована Мићу Данојлића кроз визуру Јована Делића и Сабрана дела Мира Вуксановића о којима пише Зорица Несторовић. Рубрика „Поводи” посвећена је јубилеју „Два века Летописа Матице српске” кроз изложбу графика коју је иницирао Данило Вуксановић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Владимир Б. Перић, Марко Паовица, Маринко Лолић, Милена Кулић, Павле Зељић, Јасмина Коњевић, Наташа Гојковић и Снежана Кесић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У Матици српској је 14. августа одржан састанак представника Матице српске и Матице словачке, посвећен унапређењу сарадње, заједничким издањима и темама од значаја за српски и словачки народ. У разговору су учествовали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, др Лукаш Перни, члан Матице словачке и кординатор VI Конгреса Матица словенских народа који ће бити одржан 11. и 12. септембра ове године у Мартину и господин Бранислав Кулик. Истакнуто је да односи између словачког и српског народа имају дугу традицију, а овај сусрет представља важан корак ка њиховом даљем јачању и развоју.

Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary Links of Matica srpska” (14-15/2024) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Драгослава Михаиловића, Братислава Р. Милановића. Давида Албахарија и Драгана Хамовића. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведене текстове о индијској култури и везама индијске и српске културе које потписују Александар Петровић, Иван Негришорац и Немања Радуловић. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) једним делом посвећена је такође везама индијске и српске културе кроз текстове Горане Раичевић и Александре Стевановић, а другим делом књижевној награди „Бескрајни плави круг” и њеном добитнику Владимиру Пишталу кроз текстове лауерата, Младена Шукала и Мине Ђурић. Стална рубрика „Критика” („Book Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Душан Иванић, Марија Јефтимијевић Михајловић, Стојан Ђорђић, Стеван Јовићевић и Јелена Младеновић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва).

Преводиоци: Наташа и Персида Бошковић, Иван Филиповић, Татјана Грујић, Љубица Јанков, Вид Кецман, Оливера Кривошић, Светлана Миливојевић-Петровић и Биљана Д. Обрадовић. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У петак 11. јула у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ одржано је предавање Ивана Негришорца под називом: „Летопис Матице српске (1824 – 1914) о Карловачкој митрополији: чинилац верско-културне самосвести Срба у Хабзбуршкој монархији“.

У свом надахнутом предавању, Иван Негришорац је истакао изузетни допринос Георгија Магарашевића као великог уредника Летописа Матице српске који је имао озбиљну замисао о развоју културе и народа, односно подизања његовог сазнања, а потом политичке свести и самосвести до нивоа европских развијених народа. Магарашевић је имао на уму важност националне елите и он је пописивао све оне слојеве српског народа који припадају том слоју, где је кренуо од свештенства у Карловачкој митрополији, видевши у њима окосницу борбе за српска права у оквиру Хабзбуршке монархије. О свим овим дешавањима Летопис је сведочио веома систематично. Георгије Магарашевић је у свом посвећеном раду поставио један образац, оквир за размишљање, шта је потребно у организационом смислу учинити како би српска заједница у оквиру Карловачке митрополије, много боље функционисала.

Иван Негришорац је, између осталог, говорио и о озбиљној улози Јована Суботића као уредника Летописа, који је говорио о далекој, преднемањићкој прошлости српскога народа и српске културе па до тадашњих дана, где је српску културу сагледавао у њеном континуитету. Негришорац је том приликом истакао, да се идеја српске нације временом одвојила од идеје српског народа који је много старији од нације, а где је западна историографија наметнула образац мишљења где се само требају гледати процеси од 18. века у време конституисања нација, а не на оно средњовековно наслеђе из кога се конституисао дух народа.

У овом смислу, Иван Негришорац је у свом закључку, говорећи о савременом тренутку, рекао да ми не знамо шта ће бити са националним државама, али да је неопходно да се у оквиру научних и културних центара формира мишљење, како се национални интерес и опстанак српског народа може обезбедити чак и упркос чињеници да се може десити да изгубимо националну државу, или да та национална држава постане колаборантска у односу на рецимо, светске токове капитала. При чему онда таква држава неће бринути о оним истинским интересима ни народа ни државе. У овом контексту, развој демократије у једном друштву је нешто што је неопходно и пожељно, али нас историја учи да демократија функционише само тамо где постоји уређена национална ситуација. Односно, где постоји дух народа, где неће доћи до унутрашњих сукоба из чисто материјалних интереса и где логика капитала неће креативну памет једног народа сасвим савладати. Демократија која нарушава идентитет светости једне заједнице није формула која може да доведе до успеха, већ ће само довести до нарушавања кохезивних принципа на којима би свако друштво требало да почива. Том приликом је подвукао да се, такве демократије треба чувати као велике друштвене опасности, закључивши, да се демократија треба ускладити са постојањем Светог духа и са постојањем негованог духа народа, где ће тек у том случају један народ имати могућности да напредује.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 73–1 за 2025. годину. „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

У овој свесци своје радове објавили су: др Милан Јањић, др Оливера Марковић, др Радослав Ераковић, др Драган Проле, мср Радослав Докмановић, др Маја Медан Орсић, др Јован Делић, мср Милица Кандић, др Биљана Бабић, др Зоран Скробановић, др Мирјана Павловић, мср Магда Миликић, др Светлана Томин, др Томислав Јовановић, др Славица Гароња Радованац, др Ана Мацановић, др Часлав Николић, др Драгана Вукићевић, др Исидора Бјелаковић, Татјана Јовичић, др Марина Младеновић Митровић, др Александар Пејчић, мср Дејан Милорадов, мср Милена Кулић.

Главни и одговорни уредник овог броја је проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У четвртак 10. јула, на дан рођења Николе Тесле, одржано је предавање: „Никола Тесла, животна средина и одрживи развој“. На самом почетку присутнима се обратио генерални секретар Матице српске др Милан Мицић. После поздравних речи др Милана Мицића, реч је узео проф. др Ђорђе Јовановић, који је присутнима представио тему у оквиру пројекта „Питања животне средине, природни ресурси и могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“, који се спроводи под окриљем Матице српске. После уводног излагања проф. др Ђорђа Јовановића, публици се обратио Владимир Јеленковић, дугогодишњи директор Музеја Николе Тесле.

Српски научник и проналазач Никола Тесла подарио је човечанству огроман број значајних изума који су ингениозношћу решења, универзалношћу примене и померањем многих научних и технолошких граница, изменили слику света око нас. Његови индукциони мотори и начин производње, преноса и развођења електричне енергије, чине основу друге индустријске револуције, а његови проналасци у домену високофреквентних струја, радија, даљинског управљања, или пумпи и турбина без лопатица представљају бројна сведочанства о генијалном и маштовитом уму који је своја епохална дела са подједнаким успехом остварио у најразличитијим областима – од електротехнике и радиотехнике до машинства, медицине, ваздухопловства и многих других поља науке и технологије.

Међутим, Никола Тесла је као мудри мислилац и одговоран научник и истраживач, дубоко загледан у свет око себе, у потпуности разумео и све друге глобалне проблеме човечанства у блиској и извесној будућности и у контексту његове одрживости. Још пре више од једног века, Никола Тесла је био је свестан да су угаљ, нафта и гас, извори енергије који се не могу обновити и да ће њихово коришћење, уједно за неизбежну последицу имати и велико загађење природног окружења, као и да дугорочна и одржива решења леже само у „чистој енергији“ и енергији из обновљивих ресурса, као што су сунчева енергија, енергија ветра или геотермална енергија.

Иако Никола Тесла у свом раду, није био директно укључен у биомедицинска истраживања, увек је настојао да у свему пронађе и оно што ће у његовим проналасцима бити непосредно и драгоцено за људско здравље и добробит читавог човечанства. Анализа Теслиних експеримента, објављених радова и чланака, указује и на то да га је дубоко занимала улога електрицитета у људском организму као и то, како вештачки произведене струје могу имати позитиван утицај на људско здравље.

Ово тематско предавање било је још једно свеобухватно сагледавање Теслиних визионарских разматрања развоја човечанства, које се данас суочава са бројним развојним препрекама и глобалним изазовима, од решења енергетских проблема, до спречавања (све извесније) еколошке катастрофе.
Један део предавања је посебно био посвећен (мање познатом) Теслином доприносу медицинској физици, посебно радиологији и високофреквентној електротерапији.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Матицу српску су на Ивандан, 7. јула 2025. године, посетиле представнице Кола српских сестара Епархије бачке. Предвођене председницом Кола, мр Мирјаном Шуљманац Шећеров, сестре су у духу традиције поставиле Ивањски венчић на здање Матице српске док су у холу, крај бисте Марије Трандафил, положиле цвеће. Гошће су дочекале др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске и мср Александра Јовановић, архивски саветник Рукописног одељења. Током посете гошће је поздравио и пожелео им добродошлицу председник Матице српске, проф. др Драган Станић. У срдачном разговору поменуте су активности Кола као и будући пројекти и веома успешна и дугогодишња сарадња са Матицом српском.