У оквиру издавачке делатности Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Историографски хоризонти Василија Ђ. Крестића“. Уредници и рецезенти зборника су проф. др Драган Станић, академик Мира Радојевић и проф. др Срђан Шљукић.

У Зборнику су своје радове објавили Иван Негришорац, академик Мира Радојевић, проф. др Михаел Антоловић, проф. др Љубомирка Кркљуш, академик Михајло Војводић, проф. др Александар Растовић, др Борис Милосављевић дописни члан САНУ, др Софија Божић, Миле Станић, проф. др Рајна Драгићевић, академик Миодраг Марковић, др Војислав Г. Павловић, др Драган Богетић дописни члан САНУ, Мирослав Јовановић и Владимир Крстић.

Историографија Василија Ђ. Крестића садржи изузетно значајне сазнајне домете, суштински важне за српску историју. Уз то он излаже савршено јасно и прегледно сва сазнања до којих је дошао, а та сазнања веома често уносе битна померања у просторе досадашњих историографских увида. Крестић је доста пажње посветио објављивању и критичком коментарисању грађе, а на основу таквих открића долазио је до важних сазнања о променама ставова неких водећих српских интелектуалаца према феномену хрватства (И. Гарашанин, Ј. Суботић, Д. Руварац, Ј. Скерлић, С. Јовановић, Ј. Дучић), а посебно је значајно његово разбијање југословенског мита о Јосипу Јурају Штросмајеру. Овим трагом Крестић је пажљиво изучавао хрватски национализам, његов антисрпски став и јасне идеје усмерене ка геноциду над Србима. Усташтво је стога природно настојало да делују на темељу овакве идеологије и у контексту међународних околности које су подржавале и инструментализовале овакве шовинистичке ставове. Сва ова и оваква сазнања умно и аргументовано су изложена у ауторовим најважнијим монографијама као што су: Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848–1914. (1991) и Срби у Угарској 1790–1918. (2013). Овим монографијама треба свакако додати студију Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. (1980), која је наставила истраживања тамо где је застао Јован Скерлић, а што је отворило простор за научно сагледавање које ће тек задобити пуније форме у будућности. Без Крестићевих историографских увида немогуће је јасније сагледавати природу српско-хрватских односа, као ни сложене односе унутар разних чинилаца јужнословенских међусобних релација. (из текста Ивана Негришорца – Историографија и хоризонти сазнања: скица за портрет Василија Ђ. Крестића).

Штампање Зборника омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Градска управа за културу Новог Сада и Фондација Миле Драгић.

У Свечаној сали Матице српске, у уторак, 24. марта 2026. године, одржан је свечани програм поводом заснивања Поклон библиотеке Русије у Библиотеци Матице српске и отварања изложбе „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године“. Присутнима су се обратили: председница Покрајинске владе АП Војводине Маја Гојковић, председник Матице српске проф. др Драган Станић, амбасадор Руске Федерације Александар Боцан Харченко, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и министар културе Републике Србије Никола Селаковић. Свечаност је употпуњена музичким програмом пијанисткиње Јулије Казанцеве, виолинисткиње Екатарине Иваненко и хармоникаша Алексеја Микитенка, након чега су гости имали прилику да обиђу изложбу. Заснивање Поклон библиотеке Русије наставак је двовековне сарадње Матице српске са руским културним и научним институцијама, која траје још од првих размена књига у 19. веку и представља значајан допринос очувању заједничког културног и духовног наслеђа. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У сусрет Светском дану поезије, 20. марта 2026. године, у Галерији Миће Поповића и Вере Божичковић у Лозници одржан је програм „Свет жена – Емилија Поповић“, посвећен књизи „Упола саздани“ Емилије Поповић. Окупљање је организовано уочи Светског дана поезије, а уједно је обележен и датум који би био тридесети рођендан Емилије Поповић. Програм је реализовао Центар за културу „Вук Караџић“. Присутнима се обратила директорка Центра Снежана Нешковић Симић, која је подсетила на значај очувања сећања на Емилију Поповић и њен допринос културном животу. Др Милена Кулић, председница Омладинског одбора Матице српске, истакла је да је Емилија Поповић својим радом, енергијом и љубављу према књижевности оставила дубок и трајан траг међу сарадницима и пријатељима. Након њеног тумачења Емилијине студије о Момчилу Настасијевићу, своју поезију представили су аутори едиције „Прва књига Матице српске“ Милан Тица и Вид Кецман. Програм је протекао у духу поезије и сећања, уз наглашену важност неговања младих књижевних гласова и очувања успомене на Емилију Поповић.

У Свечаној сали Матице српске, у понедељак 23. марта 2026. године, обележен је Светски дан поезије представљањем више зборника радова посвећених истакнутим српским писцима и поетикама. Публици су представљена издања: „Поетичка поља Растка Петровића“ (Матица српска, 2025), „Поетика Десанке Максимовић“ (Матица српска – Задужбина Десанка Максимовић, 2025), „Александар Тишма: од Ибикине куће до употребе човека“ (Матица српска, 2025) и „Поетски светови Васка Попе“ (Матица српска, 2024).

Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, док је уводну реч о зборницима дао академик Јован Делић, уредник зборника. О представљеним издањима говорили су др Светлана Шеатовић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Срђан Орсић, док је текст др Виолете Митровић прочитала др Милена Кулић. У оквиру програма стихове је казивао глумац Српског народног позоришта Григорије Јакишић. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Срђан Шљукић, потпредседник, 23. марта одржали су састанак са делагацијом Амбасаде Украјине на челу са Његовом екселенцијом Олександром Литвиненко. У пријатељском разговору разматрани су облици наставка културне сарадње Матице српске са сродним установама из Украјине. Разматрано је неколико основних идеја о томе како да се та сарадња конкретно одвија и у којим временаским оквирима, те како би се нешто од тога реализовало већ и ове године. Председник Станић и потредседник Шљукић су изразили најбоље жеље да се рат што пре заврши и да се пронађе добро мировно решење.

Председник Матице српске, проф. др Драган Станић је, у уторак 17. марта 2026. године, учествовао у свечаности отварања Новосадаског сајма књига и изложбе „Арт експо”. На тој свечаности говорили су и директор сајма, господин Слободан Цветковић, председница скупштине Града Новог Сада, госпођа Дина Вучинић, секретарка културе у Покрајинској влади АП Војводине, госпођа Александра Ћирић Бошковић, а на крају је председник Станић својом беседом званично отворио ову манифестацију. У наставку свечаности додељене су сајамске награде чиме су започете богате активности предвиђене на овогодишњем сајму књига у Новом Саду.

У недељу 15. и недељу 22. марта у два термина (од 13.00 и 17.00 часова) одржана су стручна вођења кроз просторије Матице српске. Ове активности реализоване су у оквиру пратећег програма изложбе „Уметничка збирка Матице српске“ која је постављена у Галерији Матице српске и свечано отворена 17. фебруара ове године. Матица српска, као најстарије књижевно, културно и научно друштво у Срба, ове године обележава 200 година од оснивања. Тим поводом, приређена је и поменута изложба посвећена јединственој уметничкој колекцији која се формирала од 1826. године до данас. Изложба истовремено указује на значај Матице српске у очувању, прикупљању и представљању националне културне баштине.

Посетиоци су током свог боравка у седишту Матице српске, задужбинском здању Марије Трандафил, заједно са др Јеленом Веселинов, управницом послова Матице српске, односно мр Драганом Тубићем, стручним сарадником на пословима у Лексикографском одељењу, сазнали најважније чињенице, као и бројне занимљиве детаље о историјату саме установе, са посебним освртом на историју задужбина, како оне функционишу и ко су били задужбинари Матице српске. Поред тога, посетиоци су били у прилици да виде Свечану салу Матице српске, фоаје, Свечани салон, Салу за седнице, као и радни кабинет председника.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је, у четвртак,19. марта са почетком у 14 часова, присуствовао свечаности уручења награде „Капетан Миша Анастасијвић”, која је Матици српској додељена поводом 200. годишњице оснивања установе. Свечаност је одржана у Галерији Матице српске, уз пригодан уметнички програм, те уз присуство свих добитника и многобројних гостију.

У среду 18. марта 2026. године, у вечерњим сатима, одржан је концерт виолисткиње Едит Македонске и пијанисткиње Невене Живковић, дуа који је својом виртуозношћу и искреном емоцијом освојио бројну публику.

Едит Македонска потиче из музичке породице. Виолину је почела да учи код своје мајке Дијане Рапонђијеве-Стојановић, а дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Ферн Рашковић. Завршила је магистратуру виолине и камерне музике у Пловдиву, где је била ангажована као асистент на тамошњем Факултету за музику и игру. Стекла је и диплому соло певања у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, а завршила је и балетску школу у Софији. Као концертмајстор била је ангажована у Националној Опери и Балету у Скопљу, у оперским кућама у Варни и Пловдиву (Бугарска), као и у Позоришту на Теразијама у Београду. Од 1980. године до данас ради у Народном позоришту у Београду, где је концертмајстор. Члан је Удружења музичких уметника Србије (УМУС) од 1989. године. Оснивач је Гудачког квартета „Едит” (2000). Оснивач је и „Дуа Едит” (2011) са харфисткињом Гораном Ћургус. Одржала је бројне концерте као солиста и концертмајстор широм бивше Југославије, у Аустрији, Немачкој, Енглеској, Француској, Белгији, Чешкој, Словачкој, Јужној Кореји, Шпанији, Грчкој, Бугарској, Мађарској, Португалији, Швајцарској, Јапану, Данској, САД и Италији („Пучинијев оперски фестивал” 2017. У Торе дел Лагу). Снимала је за радио и телевизију, бави се и компоновањем дечје музике.

Невена Живковић, пијанисткиња и корепетитор, завршила је нижу и средњу музичку школу у Београду у класи проф. Лидије Матић. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професора Мирјане Шујице-Бабић на катедри за клавир. Освојила је више републичких и савезних награда на такмичењима бивше Југославије, а током студија била стипендиста Фонда за младе таленте „Властимир Павловић – Царевац”. Каријеру је започела у сезони 1995/96. као волонтер у оперском студију Народног позоришта у Београду, а од сезоне 1996/97 године је у сталном радном односу као музички сарадник – корепетитор у Београдској опери. Сарађивала са многим диригентима као што су Оскар Данон, Јован Шајновић, Јон Јанку (Румунија), Младен Јагушт, Имре Топлак, Ангел Шурев, Бојан Суђић, Ђорђе Павловић, Дејан Савић, Алесандро Санђорђи (Италија), Јоханес Харнајт (Немачка), Марко Боеми (Италија), Стефано Романи (Италија), Доријан Вилсон (САД), Кристијан Фицнер (Немачка), Ајуб Гулијев (Азербејџан), Адријан Морар (Бугарска), Валтер Атанаси (Италија), Марсело Мотадели (Италија). Године 2018. Невена је позвана да припреми ансамбл и да свира клавир и чембало у Моцартовој опери „Дон Ђовани“ у продукцији музичке организације GIPAC из Бостона, САД, са међународним глумцима из Кине, САД и Србије. Почетком 2019. год. свирала је мини концерт дела класичне клавирске литературе председнику Руске Федерације, Владимиру Путину, приликом његове посете Републици Србији.

На репертоару овог врсног дуа, у Свечаној сали Матице српске, нашли су се Карл Виденфелд, Жорж Бизе, Руђеро Леонкавало, Петар Стојановић, Алфонс Чибулка и Јоханес Брамс. Концерт је протекао у ведром и веселом расположењу, са много извођачког полета, који је публика осетила и богато наградила аплаузима.

Концерт је део пројекта „Музичке вечери Матице српске” који финансира Градска управа за културу Града Новог Сада.

У среду, 18. марта, на Сајму књига у Новом Саду представљена је монографија „Метаморфозе Милорада Павића: Павићу, књига дубоке радости тумачења” Јелене Марићевић Балаћ. О књизи је говорила ауторка доц. др Јелена Марићевић Балаћ, а разговор је водио Ивица Кузмановић. Књига је настала на основу докторске дисертације „Барок у белетристичком опусу Милорада Павића”, значајно проширене и обогаћене новим истраживачким увидима. У њој се отварају нови кругови читања и тумачења Павићевог дела, који обухватају ренесансни аспект његове поезије и прозе, као и сложене релације са другим писцима, филозофским идејама и филмском уметношћу. Ова књига представља значајан допринос савременим проучавањима српске књижевности и још једном потврђује сложеност, богатство и трајну вредност опуса Милорада Павића.