Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary Links of Matica srpska” (14-15/2024) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Драгослава Михаиловића, Братислава Р. Милановића. Давида Албахарија и Драгана Хамовића. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведене текстове о индијској култури и везама индијске и српске културе које потписују Александар Петровић, Иван Негришорац и Немања Радуловић. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) једним делом посвећена је такође везама индијске и српске културе кроз текстове Горане Раичевић и Александре Стевановић, а другим делом књижевној награди „Бескрајни плави круг” и њеном добитнику Владимиру Пишталу кроз текстове лауерата, Младена Шукала и Мине Ђурић. Стална рубрика „Критика” („Book Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Душан Иванић, Марија Јефтимијевић Михајловић, Стојан Ђорђић, Стеван Јовићевић и Јелена Младеновић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва).

Преводиоци: Наташа и Персида Бошковић, Иван Филиповић, Татјана Грујић, Љубица Јанков, Вид Кецман, Оливера Кривошић, Светлана Миливојевић-Петровић и Биљана Д. Обрадовић. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У петак 11. јула у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ одржано је предавање Ивана Негришорца под називом: „Летопис Матице српске (1824 – 1914) о Карловачкој митрополији: чинилац верско-културне самосвести Срба у Хабзбуршкој монархији“.

У свом надахнутом предавању, Иван Негришорац је истакао изузетни допринос Георгија Магарашевића као великог уредника Летописа Матице српске који је имао озбиљну замисао о развоју културе и народа, односно подизања његовог сазнања, а потом политичке свести и самосвести до нивоа европских развијених народа. Магарашевић је имао на уму важност националне елите и он је пописивао све оне слојеве српског народа који припадају том слоју, где је кренуо од свештенства у Карловачкој митрополији, видевши у њима окосницу борбе за српска права у оквиру Хабзбуршке монархије. О свим овим дешавањима Летопис је сведочио веома систематично. Георгије Магарашевић је у свом посвећеном раду поставио један образац, оквир за размишљање, шта је потребно у организационом смислу учинити како би српска заједница у оквиру Карловачке митрополије, много боље функционисала.

Иван Негришорац је, између осталог, говорио и о озбиљној улози Јована Суботића као уредника Летописа, који је говорио о далекој, преднемањићкој прошлости српскога народа и српске културе па до тадашњих дана, где је српску културу сагледавао у њеном континуитету. Негришорац је том приликом истакао, да се идеја српске нације временом одвојила од идеје српског народа који је много старији од нације, а где је западна историографија наметнула образац мишљења где се само требају гледати процеси од 18. века у време конституисања нација, а не на оно средњовековно наслеђе из кога се конституисао дух народа.

У овом смислу, Иван Негришорац је у свом закључку, говорећи о савременом тренутку, рекао да ми не знамо шта ће бити са националним државама, али да је неопходно да се у оквиру научних и културних центара формира мишљење, како се национални интерес и опстанак српског народа може обезбедити чак и упркос чињеници да се може десити да изгубимо националну државу, или да та национална држава постане колаборантска у односу на рецимо, светске токове капитала. При чему онда таква држава неће бринути о оним истинским интересима ни народа ни државе. У овом контексту, развој демократије у једном друштву је нешто што је неопходно и пожељно, али нас историја учи да демократија функционише само тамо где постоји уређена национална ситуација. Односно, где постоји дух народа, где неће доћи до унутрашњих сукоба из чисто материјалних интереса и где логика капитала неће креативну памет једног народа сасвим савладати. Демократија која нарушава идентитет светости једне заједнице није формула која може да доведе до успеха, већ ће само довести до нарушавања кохезивних принципа на којима би свако друштво требало да почива. Том приликом је подвукао да се, такве демократије треба чувати као велике друштвене опасности, закључивши, да се демократија треба ускладити са постојањем Светог духа и са постојањем негованог духа народа, где ће тек у том случају један народ имати могућности да напредује.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 73–1 за 2025. годину. „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

У овој свесци своје радове објавили су: др Милан Јањић, др Оливера Марковић, др Радослав Ераковић, др Драган Проле, мср Радослав Докмановић, др Маја Медан Орсић, др Јован Делић, мср Милица Кандић, др Биљана Бабић, др Зоран Скробановић, др Мирјана Павловић, мср Магда Миликић, др Светлана Томин, др Томислав Јовановић, др Славица Гароња Радованац, др Ана Мацановић, др Часлав Николић, др Драгана Вукићевић, др Исидора Бјелаковић, Татјана Јовичић, др Марина Младеновић Митровић, др Александар Пејчић, мср Дејан Милорадов, мср Милена Кулић.

Главни и одговорни уредник овог броја је проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У четвртак 10. јула, на дан рођења Николе Тесле, одржано је предавање: „Никола Тесла, животна средина и одрживи развој“. На самом почетку присутнима се обратио генерални секретар Матице српске др Милан Мицић. После поздравних речи др Милана Мицића, реч је узео проф. др Ђорђе Јовановић, који је присутнима представио тему у оквиру пројекта „Питања животне средине, природни ресурси и могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“, који се спроводи под окриљем Матице српске. После уводног излагања проф. др Ђорђа Јовановића, публици се обратио Владимир Јеленковић, дугогодишњи директор Музеја Николе Тесле.

Српски научник и проналазач Никола Тесла подарио је човечанству огроман број значајних изума који су ингениозношћу решења, универзалношћу примене и померањем многих научних и технолошких граница, изменили слику света око нас. Његови индукциони мотори и начин производње, преноса и развођења електричне енергије, чине основу друге индустријске револуције, а његови проналасци у домену високофреквентних струја, радија, даљинског управљања, или пумпи и турбина без лопатица представљају бројна сведочанства о генијалном и маштовитом уму који је своја епохална дела са подједнаким успехом остварио у најразличитијим областима – од електротехнике и радиотехнике до машинства, медицине, ваздухопловства и многих других поља науке и технологије.

Међутим, Никола Тесла је као мудри мислилац и одговоран научник и истраживач, дубоко загледан у свет око себе, у потпуности разумео и све друге глобалне проблеме човечанства у блиској и извесној будућности и у контексту његове одрживости. Још пре више од једног века, Никола Тесла је био је свестан да су угаљ, нафта и гас, извори енергије који се не могу обновити и да ће њихово коришћење, уједно за неизбежну последицу имати и велико загађење природног окружења, као и да дугорочна и одржива решења леже само у „чистој енергији“ и енергији из обновљивих ресурса, као што су сунчева енергија, енергија ветра или геотермална енергија.

Иако Никола Тесла у свом раду, није био директно укључен у биомедицинска истраживања, увек је настојао да у свему пронађе и оно што ће у његовим проналасцима бити непосредно и драгоцено за људско здравље и добробит читавог човечанства. Анализа Теслиних експеримента, објављених радова и чланака, указује и на то да га је дубоко занимала улога електрицитета у људском организму као и то, како вештачки произведене струје могу имати позитиван утицај на људско здравље.

Ово тематско предавање било је још једно свеобухватно сагледавање Теслиних визионарских разматрања развоја човечанства, које се данас суочава са бројним развојним препрекама и глобалним изазовима, од решења енергетских проблема, до спречавања (све извесније) еколошке катастрофе.
Један део предавања је посебно био посвећен (мање познатом) Теслином доприносу медицинској физици, посебно радиологији и високофреквентној електротерапији.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Матицу српску су на Ивандан, 7. јула 2025. године, посетиле представнице Кола српских сестара Епархије бачке. Предвођене председницом Кола, мр Мирјаном Шуљманац Шећеров, сестре су у духу традиције поставиле Ивањски венчић на здање Матице српске док су у холу, крај бисте Марије Трандафил, положиле цвеће. Гошће су дочекале др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске и мср Александра Јовановић, архивски саветник Рукописног одељења. Током посете гошће је поздравио и пожелео им добродошлицу председник Матице српске, проф. др Драган Станић. У срдачном разговору поменуте су активности Кола као и будући пројекти и веома успешна и дугогодишња сарадња са Матицом српском.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Бојана Јовановића, Рената Вујаковића, Милутина Лује Данојлића, Милице Јефтимијевић Лилић и Тијане Сладоје, те преводи прозе Клаудије Пињеиро и поезије Венус Кури-Гата. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милице Ћесаревић о Растку Петровићу, Драгане Јовановић о Александру Тишми, Наташе Катић о Светолику Ранковићу и Марије Шљукић о Светлани Велмар Јанковић. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Бојана Јовановића кроз текстове Милете Аћимовића Ивкова, Јелене С. Младеновић и Александра Б. Лаковића, те запис о прози Небојше Јеврића кроз визуру Драгана Хамовића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Виолета Митровић, Јелена Марићевић Балаћ, Љиљана Павловић Ћирић, Марија Цветићанин, Лазар Букумировић и Велимир Младеновић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У понедељак 30. јуна, у оквиру пројекта „Срби у актелним међународним односима“, који се спроводи под окриљем Матице српске, организовано је предавање Данијела Вајтхеда на тему „Крај либералног поретка и последице по унутрашњу и спољну политику САД“. Предавање и разговор са двадесетак српских стручњака за међународне односе одржани су у Београду.

Вајтхед је правник, историчар и политоколог са Флориде који је неколико година блиско радио са гувернером Де Сантисом на пословима спречавња ширења џендер идеологије кроз правне институције. Последњих годину дана провео је у Мађарској као гостујући истраживач, а од августа месеца ће почети да ради у Белој кући као део државне администрације америчког председника Доналда Трампа.

Предавање је донело широку лепезу увида од метафизичких и теолошких основа савременог левог либерализма, као доминантне идеологије у последњих тридесетак година, до анализе практичних последица овог светоназора у политици САД. Предавач се посебно осврнуо на могуће последице евидентног одступања ове идеологије у Америци и западном свету.