У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја, а на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета.

Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије.

Пријаве с радовима се примају до 20. фебруара 2017. године на адресу: Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад са назнаком ЗА ПУПИНОВУ НАГРАДУ МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Особа за контакт: мср Јована Трбојевић
Тел. 021/ 527-622; e-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

У понедељак, 26. децембра 2016. године у просторијама Матице српске, представљена је делатност Института за европске студије. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске је поздравио присутне, док су о Институту говорили др Миша Ђурковић, директор Института, др Александар Гајић, руководилац пројекта, др Милан Суботић, председник Научног већа и др Стеван Гајић, уредник Трибине. Том приликом потписан је споразум о сарадњи Матице српске и Института и истакнут значај заједничког рада на развоју српске културе и науке.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске, 23. децембра 2016. године са почетком у 12 часова, одржана је свечаност Дан Добротвора, коју ова наша најстарија српска књижевна, културна и научна институција традиционално организује на измаку сваке године да би се још једном захвалила својим бројним Великим Добротворима, Добротворима, Доброчинитељима и Дародавцима који су током године на различите начине помагали њен рад, у виду финансијских средстава, различитих поклона или даровањем личне и породичне имовине појединаца. Сви они својим прилозима подржавају просветитељску мисију Матице српске, а повезује их племенита идеја о стварању једне, јединствене кошнице и став да је част служити часној Матици српској.

Присутне госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је, између осталог, истакао да Матица српска још од свог оснивања 1826. године па до данас велики и значајан део свог богатог и разноврсног културног и научног програма успешно реализује искључиво уз значајну подршку њених многобројних Задужбинара и Добротвора. Након тога, овогодишњим Добротворима уручена је Повеља захвалности, као и пригодан поклон који се састоји од најновијих публикованих издања Матице српске.

У музичком делу програма учествовале су солисткиње Александра Плетикосић и Астина Брачер, студенткиње Академије уметности Универзитета у Новом Саду (класа проф. др Милице Стојадиновић), уз клавирску пратњу Маје Грујић, самосталног стручног сарадника, као и др Исидора Поповић, стручни сарадник Матице српске, која је интерпретирала песму „Ово и оно” Матије Бећковића, угледног песника и једног од овогодишњих Добротвора Матице српске.

Списак овогодишњих Добротвора Матице српске можете погледати овде.

Свечаност је снимљенa и може се погледати у видео архиви Матице српске.

Поштовани,

Матица српска Вас, уз извињење, обавештава да је концерт Жељка Р. Андрића, Данијеле Јовановић и Страхиње Ђокић, планиран за понедељак, 26. децембар у 19 часова, отказан због техничких потешкоћа.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у среду, 21. децембра 2016. године у Свечаној сали, одржан је наступ хора „Свети Серафим Саровски“. Диригент мр Божидар Црњански, тенор, је предводио хор у саставу: Бојан Зравић, тенор; Чедомир Радловачки, тенор; Александар Толимир, тенор; Предраг Шепељ, баритон; Огњен Миливојша, баритон; Милош Милојевић, бас; Владимир Кусало, бас.
На репертоару су биле најлепше хорске минијатуре српских и руских аутора и композиције национално родољубивог жанра. Присутни љубитељи музике уживали су у овом надахнутом музичком програму.

Цео наступ је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У уторак, 20. децембра 2016. године, Матицу српску је посетио писац Орхан Памук заједно са Недељком Мамулом, уредником књижевног програма Културног центра Нови Сад, и Владиславом Бајцом, књижевником. Угледног нобеловца примили су проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Госту је представљен историјат и научноистраживачка делатност Матице српске и рад Библиотеке. Разговору је присуствовао и преводилац са турског др Мирослав Павловић, асистент Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

У петак, 16. децембра 2016. године у Свечаној сали Матице српске представљена је књига проф. емеритуса др Славка Гордића „Осматрачница – Књижевне и опште теме“ у издању Академске књиге из Новог Сада.

Бројну публику поздравио је проф. др Драган Проле и представио двадесету књигу проф. Гордића, посебно се осврћући на есеје „Отуђење – и оно потом“ и „Култура и зло“. О књизи, која се састоји од пет есејистичко-критичких делова, говорио је и проф. др Ђорђе Деспић који је истакао значај ауторових разматрања о будућности приповетке у књижевности и осврнуо се на делове књиге који се критички баве савременим друштвом и индивидуи у њему. На крају, присутнима се обратио и аутор, који се прво захвалио издавачкој кући Академска књига, Матици српској и публици, а затим прочитао одабране делове књиге.

Догађај у целости можете погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У петак, 16. децембра 2016. године, с почетком у 19 часова, у препуној Свечаној сали Матице српске представљена је књига академика Василија Крестића. Скуп је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О књизи су говорили академик Коста Чавошки, проф. др Мира Радојевић, и проф. др Драган Станић. Присутним гостима обратио се и аутор књиге академик Василије Ђ. Крестић. Скупу су присуствовали и његово преосвештенство епископ бачки др Иринеј Буловић, као и свештенство Бачке епархије, и многобројни чланови и пријатељи Матице српске. (даље…) →

У оквиру програма Херојско доба и петрашке године (Аустро-турски рат 1716-1718) у Свечаној сали Матице српске, 14. децембра 2016. године, одржано је и последње предавање из овогодишњег циклуса „Петрашев Ерлангенски рукопис“. Предавање је одржала проф. емеритус др Марија Клеут, а присутне је поздравио проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске и идејни творац овог циклуса, који је истакао његов значај и потребу да се он продужи и следеће године.

Догађај у целости можете погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, у понедељак, 12. децембра 2016. године са почетком у 19 сати, у заједничкој организацији Матице српске и Фондације Лаза Костић, проф. др Миодраг Радовић одржао је предавање „Начело укрштаја у филозофији Лазе Костића и у теорији др Јована Живановића”, уприличено поводом 100-годишњице смрти филолога Јована Живановића и 175-годишњице рођења Лазе Костића. Професор Радовић је током овог занимљивог излагања истакао да је у питању, пре свега, интересантан случај да се једно исто начело појавило у естетичкој теорији и пчеларској пракси и теорији. Поред тога, Лаза Костић је читаво једно поглавље посветио пчелару и критичару Јовану Живановићу у славној „Књизи о Змају” (1902). Мање је познато да је др Јован Живановић написао критички приказ о Лазиној књизи и објавио га у „Бранковом колу” (1903). У свом осврту др Живановић се укључио у контроверзу „Змај-Костић” која је обележила почетак 20. века, настојећи да брани Змаја као песника, мада га је и сам критиковао са гледишта Вуковог правописа.

Током програма премијерно је изведена и композиција „Theatrum mundi” младе композиторке Доротеје Вејновић. Композиција је написана за клавир у четири руке. Замишљена је као музички театар у коме нас протагонисти воде кроз својствено тумачење драме „Ромео и Јулија” у есеју Лазе Костића. Осим музичког текста, један од нестандардних композиционих поступака је вокализација која доприности театралним елементима у музичком извођењу. У овом музичком перформансу учествовали су студенти Академије уметности у Новом Саду: Марко Стојановић, клавир, те Александра Аризановић и Раде Маричић, глума.