У среду, 12. фебруара 2025. године, Матицу српску посетила је делегација Матице словачке, чије је седиште у Мартину. Матицу српску посетили су др Мариан Гешпер, председник Матице словачке, мр Петер Швантнер, директор Дома Матице словачке у Братислави, др Лукаш Перни, председник Културно-филозофског одељења Матице словачке, и мр Мартин Хајник, директор Чланског центра Матице словачке.

Госте су у Матици српској дочекали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар, проф. др Срђан Шљукић, потпредседник, др Јелена Веселинов, управник послова, и мср Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске. Састанку су присуствовали и др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, као и господин Мартин Пребуђила, члан и Матице српске и Матице словачке.

Током сусрета представљена су издања Матице српске, при чему је посебно истакнута њена дугогодишња посвећеност проучавању и очувању српско-словачких културних и научних веза. У разговорима је наглашен значај сарадње двеју Матица у области истраживања заједничке историје, језика и културе, као и важност континуираног неговања научне и стваралачке размене.

Посебна пажња посвећена је конкретним предлозима за продубљивање сарадње, посебно кроз организовање међународних научних конференција и заједничких издавачких подухвата. Такође је разматрана могућност унапређења међусобне сарадње између два најстарија часописа ових институција – „Летописа Матице српске“ и „Словенских погледа“ („Slovenské pohľady“), са циљем интензивније размене научних и културних садржаја.

Овај сусрет представља важан корак у даљем јачању културне, научне и стваралачке сарадње српске и словачке заједнице, као и унапређењу међусобног разумевања и повезаности кроз заједничке пројекте и иницијативе.

Издавачка делатност Матице српске обогаћена је капиталним делом у чијем стварању су учествовала три историчара уметности: Донка Станчић, др Зоран Ракић и др Ивана Женарју Рајовић. Свако од њих обрадио је различите сегменте грађе сакупљене на терену Сиринићке и Средачке жупе, током више истраживачких експедиција спроведених на тлу Косова и Метохије.

Цркве Сиринићке и Средачке жупе никада, до ове књиге, нису биле обједињене на једном месту, а нарочито је остало непознато и угрожено наслеђе XIX века. Уз ауторе, важном задатку да се ова грађа мапира и забележи драгоцен допринос је дала техничарка Гроздана Микитишин, која је заслужна за детаљно техничко снимање и каснију обраду свих цркава. Истовремено, обезбеђена је фото-документација са више стотина снимака. Теренски посао спроведен је у две кампање – августа месеца 2017. и 2021. године. У оквиру пројекта Центра за очување наслеђа Косова и Метохије „Mnemosyne”, аутори ове књиге обилазили су терен, описивали и пописивали штету и предлагали мере за обнову уништеног. Схваћено је да мале цркве нема ко да чува и да њихова судбина у будућности може бити неизвесна. Ова стручна монографија може се показати пресудном за мапирање, очување и трајно памћење српског наслеђа у деловима Косова и Метохије. Књига је структурирана у три сегмента, у којима је сваки аутор применио своју експертизу на један од периода или аспеката црквених споменика на тлу Сиринићке и Средачке жупе. Донка Станчић је обрадила црквене грађевине Сиринићке и Средачке жупе као архитектонска остварења. Проф. др Зоран Ракић аутор је сегмента о зидном сликарству XVI и XVII века у црквама Сиринићке и Средачке жупе. Др Ивана Женарју Рајовић у трећем сегменту књиге анализира сакралну уметност на подручју Сиринићке и Средачке жупе у ери османске власти (XVI–XX век). Резимеи и спискови преведени су на енглески језик, а књига, поред стандардних географског и именског регистра, располаже стручним и веома важним иконографским регистром – пописом тема приказаних у сликарству жупе.

Поводом 199. годишњице од оснивања Матице српске, 16. фебруара 2025. године, одржана је Свечана седница Матице српске. Седници је председавао председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је поднео извештај о раду Матице српске у претходној години. Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске преминулим у периоду између две Свечане седнице.

У првом делу свечаности, поводом 200-годишњице рођења Ђуре Даничића, утемељитеља науке о српском језику, проф. др Виктор Савић одржао је беседу под насловом „Српске старине Ђуре Даничића“, у којој је истакао његов немерљив допринос српској филологији и култури.

У наставку седнице, управник послова Матице српске др Јелена Веселинов прочитала је Уредбу о додељивању Змајеве награде, након чега је председник Жирија, господин Селимир Радуловић, саопштио записник са седнице Жирија. О награђеним књигама „Жалац“ Верољуба Вукашиновића и „Шта о нама мисле анђели“ Томислава Маринковића говорио је проф. др Саша Радојчић, члан Жирија, истичући њихову поетску вредност и место у савременој српској књижевности. Стихове из награђених дела казивао је драмски уметник Милош Станковић. У име лауреата, пригодном беседом присутнима се обратио Верољуб Вукашиновић, док је писмо Томислава Маринковића прочитао господин Петар Арбутина.

Свечаној седници присуствовали су Митрополит бачки господин др Иринеј, министар информисања и телекомуникација г. Дејан Ристић, представници Епархије бачке, управници Библиотеке Матице српске и Галерије Матице српске, бројне угледне личности из културног и научног живота, као и чланови, добротвори и пријатељи Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављено је електронско издање колективне монографије „Од Мораве до Мораве IV: Из историје чешко-српских односа“. Приређивачи издања су проф. др Верица Копривица, проф. др Александра Корда Петровић, проф. др Вацлав Штјепанек и проф. др Ладислав Хладки, а издање је објављено у суиздаваштву Матице српске и Матице моравске.

О издању је водила рачуна научна редакција у саставу: проф. др Верица Копривица, проф. др Александра Корда Петровић, проф. др Драган Станић, проф. др Ладислав Хладки, др Бронислав Хохолач, проф. др Либор Јан, проф. др Јиржи Малирж, доц. др Вацлав Штјепанек, а рецензенти су проф. др Љубодраг Димић, проф. др Иво Поспишил, проф. др Далибор Соколовић.

Ова колективна монографија представља наставак сарадње између Матице српске и Матице моравске, чији односи су, након извесног прекида, почели интензивно да се развијају 1999. године када је Матица моравска обележавала 150. годишњицу свог оснивања и том приликом Брно посетио тадашњи председник Матице српске проф. др Божидар Ковачек. Круну сарадње Матице српске и Матице моравске представља објављивање монографија о историји српско-чешких односа, названих карактеристично „Од Мораве до Мораве“ – од српске реке Мораве до истоимене реке у Моравској. Прва књига изашла је 2005. године у организацији и издању Матице моравске, другу је 2011. припремила Матица српска. Трећу монографију објавила је Матица моравска, а четврти том, најобимнији до сада издаје Матица српска, и, као и обично, садржи поглавља о историјској сарадњи, овога пута посебно у 20. веку, наравно, бележи сарадњу у области књижевности и музике, а не изоставља ни чешко-српске лингвистичке теме.

У четвртом тому ове колективне монографије своје радове су објавили Јана Шкерлова, Томаш Хробак, Вацлав Штјепанек, Павел Крејсингер, Срђан Мићић, Павел Марек, Милан Совиљ, Јонаш Поспихал, Слободан Селинић, Ивана Кочевски, Христина Медић, Александра Корда Петровић, Катарина Митрићевић Штепанек, Снежана Поповић, Хелена Бошкова и Наташа Срдић. На крају публикације налази се корисна литература о овој теми. Технички уредник издања је Вукица Туцаков, а стручни сарадник Милена Кулић.

Четврти том колективне монографије „Од Мораве до Мораве“ може се прочитати овде, а у плану је и штампано издање публикације које ће бити ускоро доступно.

Из штампе су изашли „Гласник Матице српске” бр. 60/2023. и бр. 61/2024. „Гласник” је покренут 1946. године, на иницијативу тадашњег секретара Матице српске Живана Милисавца, који је изабран и за првог уредника гласила.

Концепција тадашњег „Гласника” базирала се на саопштавању годишњих извештаја Матице српске, Библиотеке Матице српске и Галерије Матице српске као и пружању информација о новим издањима Матице српске и о приређеним књижевним вечерима. Нова серија „Гласника Матице српске” је покренута шездесетак година касније. Гласило је покренуто ради редовнијег и потпунијег информисања сарадника Матице српске и шире јавности о активностима најстарије књижевне, научне и културне институције српског народа. У„Гласнику” су се објављивале кратке информације о свакодневном раду часника, научних сарадника и чланова Стручне службе Матице српске, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и Издавачког центра Матице српске. Гласило је садржало ретроспективу догађаја из претходног месеца и најаву догађаја за наредни месец. Повремено су се објављивали тематски прилози који садрже опширније текстове о значајнијим активностима и знаменитим личностима.

За разлику од гласила из претходних серијала, нови „Гласник” је изашао у виду годишњака за 2023. и 2024. годину а потом ће излазити три пута годишње, у обиму од два до четири штампарска табака, величине А4. Текстови који се односе на делатност и програмске активности Матице српске се штампају двостубачно, са фотографијама и другим графичким прилозима у пуном колору и на квалитетној хартији. На полеђни „Гласника” објављени су подаци о најновијим издањима Матице српске. Као и до сада, објављени бројеви доступни су и у електронској форми, на Интернет страници Матице српске: www.maticasrpska.org.rs

Концепција часописа, информације и прилози су резултат рада уредништва које чини главни и одговорни уредник др Милан Мицић, генерални секретар и чланови: др Јелена Веселинов, мср Александра Јовановић и др Светлана Милашиновић. Технички уредник је Вукица Туцаков. Лектор и коректор је Александра Николић. За фотографије су задужени Бранислав Лучић и Милан Шиђански, а за прелом текста Владимир Ватић.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за класичне студије“ бр. 26 за 2024. годину. У рубрици „Студије и чланци“ своје радове објавили су Ли Фратантуоно, Немања Вујчић, Снежана Ферјанчић, Жељка Шајин, а у рубрици „Рецепција и наслеђе“ писали су Мирјана Глигоријевић Максимовић, Зоја Бојић и Ane Ferri. За „Полемику“ писао је Срђан Дамњановић, за „Хронику“ Бојана Крсмановић, а за „Критике и приказе“ Растко Васић и Немања Вујчић. Часопис уређује међународна редакција састављена од најистакнутијих научника код нас и у свету. Главни и одговорни уредник је проф. др Ксенија Марицки Гађански.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка. Штампање овог зборника омогућило је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик објављен је зборник радова „Душан Радовић за велике, а мало и за мале“ (тематски зборник), као резултат истоименог научног скупа одржаног у Матици српској 9. децембра 2022. године, поводом стогодишњице Радовићевог рођења. Зборник је уредила Зорица Хаџић Радовић, а о организацији скупа и зборнику бринуо је Уређивачки одбор у саставу: академик Матија Бећковић, проф. др Драган Станић, проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Зорана Опачић, проф. др Зорица Хаџић Радовић и господин Милош Радовић. Рецензенти публикације су проф. др Милан Алексић и др Александар Пејчић.

Радове у зборнику објавили су Матија Бећковић, Милош Радовић, Иван Негришорац, Славко Гордић, Мирослав Максимовић, Миливој Ненин, Петар Пијановић, Горана Раичевић, Драган Хамовић, Сања Париповић Крчмар, Зорица Хаџић Радовић, Слободан Селинић, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Милена Зорић Латовљев, Милош Ковачевић, Милица Ћуковић, Јелена Марићевић Балаћ, Зорана Опачић, Снежана Шаранчић Чутура, Јелена Панић Мараш, Страхиња Полић, Милован Данојлић, Душан Петричић, Јовица Вељовић и Бранислава Милунов.
На самом крају зборника објављене су и речи Душана Радовића: „Писати сам почео у самоодбрани. Бранио сам се од свих оних који су ме угрожавали здрављем, снагом, лепотом, бољим успехом у школи. Вадио сам се, доказивао и себи и другима да сам само друкчији, а не гори од њих. Нико боље не познаје људе од уметника. А то драгоцено знање стиче се драматичним познанствима са самим собом. Смислио сам и епитаф за мој случај: Много је више разумео него што је знао“.

Штампање овог зборника омогућили су Министарство науке, технолошког развоја и иновација и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

У оквиру делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига „Исхрана у огледалу обредне праксе Срба у Војводини и румунском Банату: етнолингвистички транскрипти и коментари“. Књигу је приредила др Софија Милорадовић.

Књига је припремљена првенствено са жељом да се изузетно обимна теренска грађа прикупљана у оквиру вишегодишњег пројекта „Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект“, чији је носилац било Одељење за књижевност и језик Матице српске, учини доступном истраживачима из различитих области. Ова књига је трећа публикација која се везује за именовани пројекат, те за тематски усмерена и конципирана систематска теренска истраживања која смо њиме покренули, настављајући тако низ који чине две претходно објављене публикације за које имамо потврде да су у нашој стручној јавности лепо прихваћене, радо коришћене и често цитиране.

У овој књизи налазе се транскрибовани текстови разговора вођених на основу нашег упитника (или појединих његових сегмената) са саговорницима у укупно 29 пунктоваа, од чега 26 у Србији на терену Војводине, и то 12 пунктова у Банату, 6 пунктова у Бачкој и 8 пунктова у Срему, као и у 3 пункта у румунском делу историјске покрајине Банат. Сваки члан пројектног тима био је задужен да припреми транскрипте, по личном одабиру, за своје теренске аудио-записе из пунктова истражених по упитнику у два пројектна циклуса: Елемир, Стапар, Голубинци, Добановци, Прхово (М. Ивановић-Баришић); Параге, Србобран, Ердевик, Ириг (С. Милорадовић); Госпођинци, Каћ, Нови Сланкамен (Љ. Недељков); Башаид, Ђала, Иђош, Мокрин, Санад (Д. Радовановић); Ботош, Тител, Моровић (Д. Радојичић, за транскрибовање је накнадно задужена Б. Марковић); Добрица, Долово, Избиште, Сефкерин, Уљма (Б. Сикимић); Дињаш, Кетфељ (/Кетвељ) (М. Р. Радан Ускату), Рудна (Б. Марковић). Пункт Визић је представљен теренским записом који је сачинила мр Сања Вујиновић, а који је настао на основу грађе прикупљене за потребе израде њеног магистарског рада „Лексика зимских годишњих обичаја у северозападном Срему“, рађеног под руководством проф. др Љиљане Недељков. Сматрали смо да ова богата грађа може бити корисна допуна корпусу који смо оформили, што је и учињено захваљујући љубазности колегинице Вујиновић, посебно с освртом на чињеницу да је њен рад „Етнолингвистичка анализа семантичког поља ‘ритуална пића у божићним обичајима’“ придружен радовима објављеним у зборнику који је био наш пројектни резултат 2014. године. Теренски записи нису, по договору, приложени за само три истражена пункта: Башаид, Иђош (Д. Радовановић) и Уљма (Б. Сикимић).

Резултати истраживања, представљени експлицитно у етнолингвистичким транскриптима које овде дајемо, доносе множину изузетно корисних етнографских и језичких података, али и антрополошких, социолошких и иних, при чему пружају веома важну могућност уочавања механизама међузависности језика и културе, савремене и традиционалне, у истраживаној области. Додатно, изложени резултати у виду целовитих транскрипата омогућавају и праћење културног континуитета између традиционалног и модерног културног концепта кроз проучавање аспеката културе исхране у обредној пракси, што следствено подразумева и праћење промена у оквиру циклуса календарских празника (Божић, Ускрс, крсна слава, Младенци и др.) и обичаја животног циклуса (рођење, свадба, смрт).

Рецензенти публикације су проф. др Милош Миленковић и проф. др Мато Пижурица, а штампање књиге омогућили су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за јавно информисање и односе с верским заједницама.

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 295 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига” (за Милену Кулић), Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. маја 2025. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву у пет примерака коју може преузети овде. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске до краја августа. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј Летописа Матице српске (год. 201, књ. 515, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Зорана Ђерића, Јасне Миленовић, Вишње Косовић, Мирослава Тодоровића, Петра Д. Такића и избор из савремене македонске приче. Рубрика „Есеји” доноси текстове Луне Градиншћак о Бранку Миљковићу, Павла Зељића о Бранку Миљковићу и Аници Савић Ребац, Бојане Петров о „Хазарском речнику” Милорада Павића и Марка Самарџије о Његошу и Рајку Петрову Ногу. Тема рубрике „Сведочанства” је живот и књижевни опус недавно преминулог члана Уредништва „Летописа Матице српске” Зорана Ђерића кроз текстове: Јелене Марићевић Балаћ, Милене Кулић, Луке Кецмана и Ивана Негришорца. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Милуника Митровић, Александар Гајић, Сања Перић, Дајана Лазаревић, Вукашин Марић, Маријана Јелисавчић Карановић и Снежана Кесић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка