2.2.2015-6У Свечаној сали Матице српске 1. јуна, са почетком у 18 часова одржано је песничкo вече српских и румунских песника из Темишвара. Повод је био жеља да се прикаже на који начин заједно живе и делују два народа и њихове језичке и књижевне културе.

Председник Матице српске Драган Станић поздравио је присутну публику, госте и представнике медија, подсећајући да су Нови Сад и Темишвар градови побратими, а његови становници по много чему слични. „Ту је врло слична културолошка ситуација, као што је код нас у Новом Саду и Војводини, где живи више нација и где је потребно учинити много тога да једни друге боље упознамо и не живимо као странци једни поред других”, додао је он. (даље…)

Матица српска Вас позива на комеморативни скуп посвећен академику Светозару Кољевићу који ће бити одржан у среду, 1. јуна 2016. године у 13 часова у Огранку САНУ у Новом Саду.

Комеморативни скуп организују Српска академијa наука и уметности – Огранaк у Новом Саду, Матица српска, Академија наука и умјетности Републике Српске и Филозофски факултет Нови Сад.

 2.2.2015-6У Матици српској, 24. маја са почетком у 12 часова, у оквиру обележавања Дана словенске писмености, др Андреј Кузњецов, професор Универзитета из Нижњег Новгорода, одржао је предавање „Покрштавање и ширење ћирилске писмености у Древној Русји”. Угледни предавач из Русије истакао је не мали допринос руских научника и истраживача расветљавању феномена христијанизације Русије, кроз књижевну традицију Ћирила и Методија. Акценат је, према томе, стављен на приказивање најзначајнијих епизода, догађаја и текстова ћирилске културе у Русији, након христијанизације. Предавање је одржано на руском језику уз пригодну презентацију превода на видео биму (текст је са руског превела Радојка Тмушић Степанов).

Присутну бројну публику, госте и представнике медија са неколико пробраних речи поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а у музичком делу програма учествовао је Мушки хор „Свети Серафим Саровски” (диригент Божидар Црњански), који је том приликом извео пригодне композиције: Кијевско-Печерски напев Вечери Твоея тайныя, Пот Твоју милост Д. Малашкина, Тебе појем Н. Кедрова и Христос воскресе А. Кастаљинског.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У Матици српској, у Малој сали за седнице, у петак 13. маја 2016. одржано је предавање професора Богољуба Шијаковића КУЛТУРА ПАМЋЕЊА И БРИГА ЗА ЖРТВУ. Предавање је одржано поводом обележавања 75 година од оснивања усташког логора у Независној Држави Хрватској – Јасеновца. Поздравну реч присутнима као и краћи увод о теолошком и филозофском раду господина Шијаковића одржао је проф. др Драган Станић, председник МС.

Професор Шијаковић нагласио је да се српски народ невољно и славно убројио међу неколика народа са процентуално великим цивилним и војним жртвама у историји 19. и 20. века. Због тога је обавеза и потреба да се установи меморијална установа српским жртвама „Споменик жртве“. Ова потреба је пре свега идентитетске и егзистенцијалне природе која је морална и онтолошка. Професор Шијаковић у свом излагању искористио је прилику да објасни какав смисао има жртва у нашој хришћанској вери. Истина из перспективе ЖРТВЕ као субјекта битно се разликује од истине из перспективе насиља које тражи жртву као објект. Насиље стигматизацијом конструише жртву као објект и тако рационализује своје поступке, оно демонизује жртву и тако прикрива светост жртве. Памћење води ка свести појединца али и колективној и друштвеној свести. Она је складиштена у производима културе а функционално је присутна у друштвеним односима. Жртве које су наши преци поднели део су идентитета нашег народа, а основни и најмањи дуг који ми морамо да одужимо према њима јесте да изградимо културу памћења жртава.

Више на: https://www.youtube.com/watch?v=EhaCOR45dVw&feature=youtu.be

 

 2.2.2015-6У среду, 11. маја 2016. године у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге проф. др Богдана Ђаковића „Богослужбени и уметнички елементи у српској црквеној хорској музици у периоду између два светска рата (1918 ˗1941)“. Присутне је поздравио проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. Проф. др Даница Петровић, др Катарина Томашевић и отац Милош Весин говорили су о књизи, која је побудила велико интересовање и која представља прво поглавље и позив на даља истраживања и разумевања црквене хорске музике. Присутнима се обратио и аутор књиге проф. др Богдан Ђаковић који је након излагања о томе како је текао настанак ове књиге пред публику извео Хор Саборне цркве „Свети Георгије“ који је извео неколико нумера и испратио задовољну публику. Међу бројним гостима и пријатељима Матице српске био је и академик Димитрије Стефановић.

Промоција је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У Свечаној сали Матице српске, 4. маја 2016. с почетком у 19 часова одржано је предавање у поводу обележавања 75 година од оснивања усташког логора у Независној Држави Хрватској – Јасеновца.

О геноцидној политици НДХ говорио је академик Василије Ђ. Крестић. Обраћајући се присутнима академик Крестић je кроз изводе из релевантних докумената показао да је геноцидна идеја Хрватске као начин решавања српског питања присутна од друге половине 19. века и да је било само питање времена када и како ће бити реализована. Такође је истакао да је хрватска политичка мисао заснована на хрватском државном и повесном праву била и, до данашњих дана, остала дубоко прожета идејом геноцидног решења српског питања. Идеје о геноцидном уништавању Срба и стварању велике етничке и римокатоличке Хрватске надживљавале су све државне оквире и оне су се провлачиле од Старчевића, Кватерника, Павлиновића, Јосипа Франка, Супила, Радића и Павелића па све до Туђмана. Академик Крестић закључио је да немамо право да се уљуљкујемо у осећање да се геноцид не може поновити, пошто многа дешавања у данашњој Хрватској показују да вековно усађивана нетрпељивост и мржња према Србима није нестала, да она не јењава и да се учестало испољава. (даље…)

 2.2.2015-6Зборник Матице српске за славистику је 25. априла 2016. године примљен у ERIH PLUS базу података (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences). Реч је о листи са најугледнијим европским часописима из области друштвено-хуманистичких наука, која поштује строге критеријуме и спроводи веома озбиљну селекцију. Уласком у систем вредновања и категоризације најпрестижнијих научних часописа, Зборнику Матице српске за славистику је и званично потврђен значај у међународним, европским оквирима. Бити на листи најугледнијих часописа с једне стране представља ствар престижа, а с друге стране то значи да ће студије и прилози објављени у часопису бити доступни за све истраживаче у Европи и свету. ERIH PLUS листа настала је 2014. године трансформацијом ERIH листе, када је њено седиште премештено у Норвешку. Такође, ову листу као релевантну предлаже и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у нацрту новог Правилника о категоризацији и рангирању научних часописа, из којег је до сада друштвено-хуманистичка научна заједница била потпуно искључена. (даље…)

 2.2.2015-6У Матици српској, 26. априла са почетком у 12 часова, у заједничкој организацији Матице српске и Банатског културног центра, одржана је Свечана академија поводом стогодишњице оснивања Прве српске добровољачке дивизије и њених борби у Добруџи.

Присутну публику, госте и представнике медија са неколико пробраних речи поздравили су: доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање, и Видоје Голубовић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918 и њихових потомака и поштовалаца из Београда. О историјату Прве српске добровољачке дивизије беседио је др Милан Мицић, а у музичком делу програма учествовали су Изворна група „Звуци с камена” и Новосадски камерни хор. Програм је водила Гордана Ђурђевић Димић, првакиња драме Српског народног позоришта, а пригодан избор из текстова о Првој српској добровољачкој дивизији и њеном учешћу на фронту казивао је Миодраг Петровић, глумац Српског народног позоришта. (даље…)

 2.2.2015-6У Матици српској, 22. априла са почетком у 19 часова, у заједничкој организацији Матице српске, Градске библиотеке, Фудбалског клуба „Војводина” и Дневника, предствљена је двотомна монографија „Првих сто: 1914–2014” о историјату Фудбалског клуба „Војводина” из Новог Сада, коју је, као аутор, потписао новинар Боривој Миросављевић.

Присутну бројну публику, госте и представнике медија са неколико пробраних речи поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а у представљању монографије учествовали су: академик Василије Крестић, редовни члан САНУ, Душан Влаовић, директор „Дневник Војводина Преса” у име издавача, др Драго Његован, виши саветник Музеја Војводине, др Радивој Радосав, играч прве шампионске екипе ФК „Војводина”, и Боривој Миросављевић, аутор и новинар. Представљање ове замашне монографије било је праћено интересантним музичким програмом у којем су учешће узели Милица Стојадиновић, сопран, првакиња опере СНП-а, и Бошко Стојадиновић, ученик Музичке школе „Исидор Бајић” као клавирска пратња. Водитељ програма био је Драган Којић, директор Градске библиотеке у Новом Саду.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.