У организацији Нишког културног центра, у петак, 5. децембра 2025. године, у 15, а потом и у 16 часова, на Нишком сајму књига у хали „Чаир” представљене су књиге: „Бунтовник с разлогом”, Ивана Негришорца, и књига „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина”, друго допуњено издање, Митре Рељић. Модератор је била Драгослава Младеновић, уредник Трибинског програма Нишког културног центра. О књизи „Бунтовник с разлогом”, Ивана Негришорца говорили су господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и аутор. Књига је објављена у саиздаваштву Фондације „Група Север” и Матице српске. Аутор Иван Негришорац оцењује Михиза као бунтовног, модернистичког традиционалисту, а његово дело као посебну наративну вредност насталу на размеђу жанрова аутобиографије и мемоара. Господин Селимир Радуловић истакао је: „Ваља, очас, рећи – у књизи коју промовишемо данас, у којој Иван Негришорац износи своје утиске о Михизовој личној исповести о другима, приступа се на истоветан начин, с изузетним уважавањем према препознатљивој личности српске културе и књижевности, личности која има урођену способност, која не рачуна ни на шта друго до ли на себе саму и на дело које тумачи. Уз додатак – у овој књизи се аутор осврће на врхове Михизовог књижевног послања, на Аутобиографију – о другима, I и II, које су изашле 1990. и 1993. године. Тада се, вели аутор, догодило чудо, када је, у њима Михиз истински узлетео, попримајући, на висинама, упечатљив изглед предивног, вазнесењског, ждрала. Све честитке Ивану Негришорцу, на изузетном поетско-наратолошком приступу круни Михизовог књижевног послања.”

О књизи „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина”, говорили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Александра Новаков, мр Живојин Ракочевић и ауторка. Представљање књиге пратила је презентација са фотографијама уништених споменика на Косову и Метохији. На представљању књиге је речено: „да је циљ Митрине књиге да се, на основу анализе прикупљене грађе (искључиво са порушених споменика) предоче размере и најважнији аспекти неповратно изгубљеног културно-уметничког и језичког наслеђа. Ова књига уједно је и позив стручњацима из области друштвених наука, али и свима који брину српске бриге, да и сами, након упознавања са трагичним стањем у коме се налази српска споменичка баштина на КиМ-у, у границама својих могућности, допринесу напорима да се спречи затирање трагова српског постојања. Камени белези многих значајних личности порушени су али је Митра успела да са њих препише податке о рођењу и смрти, као и о породици, што остају неспорно важни подаци у састављању животописа тих личности. Ови књигу зато можемо и сматрати Енциклопедијом упокојених косовскометохијских личности. Професорка Рељић је засигурно, за одређена места, искористила последњу прилику да забележи важан део српске културно-историјске и националне баштине. За сваког ко се буде бавио историјом Косова и Метохија, ова књига биће полазно приручно средство. Митра је сачувала од заборава многа места, села и градове у којима та гробља више не постоје. Сваки српски траг је затрт а гробља прекопана и поплочана. Ова књига је својеврсна српска духовна и културна тапија српске баштине на Косову и Метохији”. У публици су били сарадници Матице српске из Ниша као и многобројна публика.

У среду, 3. децембра 2025. године у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске представљен је осми том „Српског биографског речникаˮ. Поздравну реч присутнима упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је говорио и о биографистици у 20. веку. Др Борис Милосављевић, научни саветник Балканолошког института САНУ, дописни члан САНУ, између осталог, рекао је: „Као што можемо видети, Осми том (Пањ–Пч) Српског биографског речника има 997 страница, 1780 биографија и 511 фотографија. Ово је до сада најобимнији том „Српског биографског речникаˮ, па можемо рећи да преставља један нови рекорд, који захтева посебне честитке. То није необично када се узме у обзир да су у овом тому презимена Петровић и Поповић, између осталог. Ко је радио биографске речнике, зна колики обим она заузимају, заједно са већ обрађеним презименима Јовановић, Марковић, Николић… Да не спомињемо да се у овом тому налазе одреднице посвећене владарима, краљу Петру Првом и Другом, или Николи Пашићу… Дуги низ година већ консултујем „Српски биографски речникˮ и знам да сваком истраживачу српске историје пружа драгоцену помоћ у истраживачком раду.

Посебан квалитет Речника представља велики број различитих информација које се у њему могу наћи, као и библиографски подаци који упућују на изворе. Прикупљена је огромна грађа и сабрани на једном месту подаци који сведоче о историји српског народа као целини. Матица српска, као центар лексикографије, управо представља установу која премрежавањем тог огромног, разнородног простора повезује различите гране историје српског народа у лику истакнутих личности чија је галерија овде приказана. Сваки нови том Речника представља прави празник за научнике, пре свега историчаре, јер се са нестрпљењем ишчекујеˮ. Др Душица Бојић, музејски саветник, директор Историјског музеја Србије, детаљно је излагала о женама у осмом тому Речника. Проф. др Бранко Бешлин, главни уредник овога тома, говорио је о својим искуствима на уређивању „Српског биографског речникаˮ. Захвалио се сарадницима и новом главном уреднику, свом добром колеги, пожелео је успех у раду. Др Радомир Ј. Поповић, научни саветник Историјског института, као нови главни уредник Речника позвао је уреднике и сараднике на наставак ангажовања на овом значајном пројекту Матице српске и наше националне науке. Констатовао је: „Око 70% већ написаних биографија деветог тома добра су основа да јублилеј Матице увеличамо публиковањем овог тома идуће године. Даље, намера нам је да десети том Речника завршимо 2028. а једанести, завршни, 2030. Уз то, циљ нам је да публиковане томове „Српског биографског речникаˮ, после темељне ревизије и допуне, сукцесивно постављамо на интернет и тако их учинимо доступним научној и широј зајединци. У оставрењу тог циља потребно је задржати постојећу енергију сарадника и заједно и одлучно завршити овај важан пројекатˮ. Своје излагање је завршио речима: „И дозволите, да на крају мог обраћања, захвалим свима у Матици српској који су одлучивали о моме именовању на место главног уредника „Српског биографског речникаˮ. Ову почаст сам разумео као позив на службу српској култури и науци, за коју сам спреман да безрезервно на располагање ставим свој рад, знање и искуствоˮ. Представљање Речника је пратила презентација фотографија знаменитих личности. Међу бројном публиком били су сарадници из Новог Сада, Београда, Земуна, Суботице, Ужица и Чачка.

Реализацију представљања ове књиге, финансијски је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Из штампе је изашао нови број (195) Зборника Матице српске за друштвене науке. Зборник Матице српске за друштвене науке објављује научне чланке и расправе из области социологије и демографије. Радови су разврстани у следеће категорије: монографска студија, оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, научна библиографија и хроника. Поред тога, часопис објављује прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва.

Садржај свеске бр. 195 чине чланци и расправе (8 радова), прикази (2 рада) и некролог. Аутори у овом броју, Именски регистар, Политика уредништва и Упутство за ауторе. У рубрици ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ радове су објавили Миша Ђурковић, Никола Павловић, Александар Пешић и Бранислав Борић, Вања Н. Глишин и Срђан М. Милашиновић, Немања Даниловић, Снежана Б. Алексић, Момчило Исић и Бојан Драшковић. У рубрици ПРИКАЗИ налазе се радови Лидије Јерковић и Драгољуба Мандића, док је у рубрици НЕКРОЛОГ текст посвећен академику Милици Костић који потписује Часлав Оцић.

Уредништво Зборника чине: др Душан Достанић, главни уредник, проф. др Милош Ковић, одговорни уредник, проф. др Даниела Арсеновић, проф. др Бошко И. Бојовић, проф. др Милан Брдар, проф. др Костас Дузинас, др Миша Ђурковић, проф. др Ђорђе Игњатовић, проф. др Часлав Копривица, проф. др Митко Котовчевски, проф. др Јована Милутиновић, проф. др Ђорђе Митровић, проф. др Милован Митровић, проф. др Дејан Михајловић, др Драго Његован, др Александра Павићевић, проф. др Јасмина Пекић, проф. др Ранка Перић Ромић, проф. др Душан Пророковић, проф. др Хуанг Пинг, проф. др Бранислав Ристивојевић, проф. др Миломир Степић, проф. др Срђан Шљукић.

Нови број Зборника доступан је на сајту Матице српске и можете му приступити на овом линку.

У Будимпешти, у Мађарској академији наука, у петак 28. новембра 2025. године, одржан је научни скуп „Летопис Матице српске у контексту српско-мађарских књижевних и културних веза“. Скуп су организовали Матица српска и Српски институт из Будимпеште, а отворен је с почетком у 10 часова поздравним речима учесницима скупа и окупљеној публици. Том приликом су се бираним речима обратили потпредседница Мађарске академије наука академик Ванда Лам; министар науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије академик САНУ и МАН Бела Балинт; академик САНУ Тибор Варади; председник Матице српске проф. др Драган Станић и директор Српског института мср Пера Ластић. У поздравним речима истакнута је посебна важност културне и научне сарадње Србије и Мађарске, а у склопу општих, веома добрих државних односа. У наставку рада овог научног скупа чула су се излагања четрнаест истраживача у три сесије: др Патриција Мајш, др Душан Љубоја, др Миклош Темери, мср Пера Ластић и проф. др Геза Балаж (прва сесија); проф. др Борис Стојковски, др Ненад Обрадовић, Золтан Бада, мср Алекса Милић и проф. др Ференц Немет (друга сесија); проф. др Корнелија Фараго, мр Ђезе Бордаш, др Никола Ластић и Иван Негришорац (трећа сесија). Разматрани су различити аспекти деловања Матичиног Летописа, од времена његовог оснивања 1824. године па до краја прве четвртине 21. века. У излагањима поменутих истраживача указано је на значајне улоге појединих уредника, преводилаца, писаца, критичара и научника који су књижевност, историју, културу и науку два народа сагледавали у отвореном и живом дијалогу. За општу, а пре свега политичку судбину веома је важно да такав дијалог остане отворен, те да тако књижевност, култура и наука допринесу стабилности овог осетљивог подручја Европе које је често бивало поље отворених размирица и сукоба. Вера у могућност делатности која шири видике сазнања и отвара перспективе сарадње осетила се као основна претпоставка присутна у излагањима свих учесника.

У понедељак, 24. новембра 2025. године, у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2024. годину. Жири у саставу: академик Мира Радојевић, председник; проф. др Слободан Бјелица, проф. др Ђуро Харди, др Исидора Точанац Радовић и др Љубодраг Ристић, чланови; једногласно је донео одлуку да се Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за дело објављено у 2024. години из области историографије, додели двојици аутора за монографије: „Коњ добри и оружје Властела Државе српских деспота (1402 – 1459)“ (Службени Гласник) др Милоша Ивановића и „Југославија и Бугарска 1929 – 1941.“ (Институт за савремену историју) др Милоша Жикића.

Председник Матице српске, проф. др Драган Станић, поздравио је присутне и уручио награде. О књизи „Југославија и Бугарска 1929 – 1941.“ говорила је академик Мира Радојевић, док је о књизи „Коњ добри и оружје – властела државе српских деспота (1402 – 1459)“ говорила др Исидора Точанац Радовић. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику. Реализацију награде подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Из штампе је изашао нови број (194) Зборника Матице српске за друштвене науке. Зборник Матице српске за друштвене науке објављује научне чланке и расправе из области социологије и демографије. Радови су разврстани у следеће категорије: монографска студија, оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, научна библиографија и хроника. Поред тога, часопис објављује прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва.

Садржај свеске бр. 194 чине чланци и расправе (4 рада), осврти (1 рад) и прикази (2 рада), Аутори у овом броју, Именски регистар, Политика уредништва и Упутство за ауторе. У рубрици ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ објављени су радови Наташе С. Миловић, Марка Мијатовића и Петар Матића, Марка Павловића и Гордане Булатовић, у рубрици ОСВРТИ рад потписује Стево М. Лапчевић, док су у рубрици ПРИКАЗИ објављени чланци Славише Костића и Душка Кузовића.

Уредништво Зборника чине: др Душан Достанић, главни уредник, проф. др Милош Ковић, одговорни уредник, проф. др Даниела Арсеновић, проф. др Бошко И. Бојовић, проф. др Милан Брдар, проф. др Костас Дузинас, др Миша Ђурковић, проф. др Ђорђе Игњатовић, проф. др Часлав Копривица, проф. др Митко Котовчевски, проф. др Јована Милутиновић, проф. др Ђорђе Митровић, проф. др Милован Митровић, проф. др Дејан Михајловић, др Драго Његован, др Александра Павићевић, проф. др Јасмина Пекић, проф. др Ранка Перић Ромић, проф. др Душан Пророковић, проф. др Хуанг Пинг, проф. др Бранислав Ристивојевић, проф. др Миломир Степић, проф. др Срђан Шљукић.

Нови број Зборника доступан је на сајту Матице српске и можете му приступити на овом линку.

У среду, 19. новембра у Матици српској, одржан је округли сто са два панела на тему „Свет после промена у Сирији“. Уз учешће бивших амбасадора, академика Дарка Танасковића и господина Душана Спасојевића, као и истраживача са пројекта, публика је имала прилику да присуствује на два квалитетна панела о Блиском истоку и Балкану. На почетку су се присутнима обратили генерални секретар Матице српске, др Милан Мицић, као и др Миша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије и директор Центра за геополитику на Школи за међународне односе будимпештанског Матија Корвин Колегијума.

У првој сесији излагали су:
др Александар Гајић – Геополитичке промене после пада Башара Ел Асада
др Небојша Вуковић – Геополитика Сирије
мср Србољуб Пеовић – Израел и Иран
др Алекса Филиповић – Русија и Блиски Исток после пада Асада

У другој сесији излагања су имали:
проф. др Дарко Танасковић – БиХ после промена на Блиском Истоку
мр Душан Спасојевић – Грчка спољна политика након промена у Сирији
др Рајко Петровић – Румунија, Молдавија и Црно Море
др Миша Ђурковић – Србија, Турска и НАТО после промена у Сирији.

Округли сто се реализовао у оквиру пројекта Матице српске Српски народ у актуленим међународним односима. Програм је подржан од Градске управе за културу Града Новог Сада и Покрајинског секретаријата ѕа културу, јавно информисање и односе са верским ѕаједницама. Догађај је снимљен и може се погледати кликом на следећи линк.

Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 516, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирољуба Тодоровића, Ранка Павловића, Раше Перића, Витомира Теофиловића, Александра Б. Лаковића, те преводи поезије Наталије Азарове и прозе Јане Миценкове. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бојане Антонић о Држићу и Шекспиру, Константина Филиповића о Руђеру Бошковићу, Андрее Оуке о Дантеу и Ђорђа Симића о сликарству Миће Поповића. Тема рубрике „Сведочанства” су стваралаштво Радована Ждралеа и Саве Стојкова о којима пише Иван Негришорац, те роман Будимира Дубака „Љетопис проклетога цара Дукљана” кроз текст Младена Шукала. Рубрика „Поводи” доноси темат о Светом Сави који је приредио Бошко Сувајџић: Тамара Бабић пише о Светом Сави и Стефану Првовенчаном у првим житијима Светог Симеона, Томислав Јовановић приложио је неколико песама о Светом Сави. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Павле Зељић, Милан Громовић, Милица Јефтимијевић Лилић, Марко Тошовић, Александар Ћуковић, Елма Халиловић и Велимир Младеновић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за завршне радове студената, до 35 година старости, који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се он бавио, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, и докторске радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Право учествовања имају студенти свих универзитета Републике Србије, на основу предлога катедре, департмана, научно-наставног већа или чланова комисије за оцену и одбрану завршног рада.

Пријаве (биографија кандидата, предлог) с радовима примају се до 20. фебруара 2026. године.

Материјал треба доставити у електронском формату (на цд-у или сл.) на адресу:
Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад, са назнаком ЗА ПУПИНОВУ НАГРАДУ МАТИЦЕ СРПСКЕ. Особа за контакт: мср Никола Павловић. Тел. 021/ 6615798; e-mail: npavlovic@maticasrpska.org.rs