У Свечаној сали Матице српске, у среду 4. фебруара 2026. године, одржан је програм казивања поезије и подсећања на културно-историјске чињенице под насловом „Песници своме Летопису и својој Матици“. Овим песничким програмом, на посебан и свечан начин обележено је два века трајања Матице српске, а програм је био један у низу садржаја приређених поводом великог јубилеја.

У програму су учествовали песници: Матија Бећковић, Милосав Тешић, Злата Коцић, Ђорђе Нешић, Драган Јовановић Данилов, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Гордана Ђилас, Благоје Баковић, Мирослав Алексић, Ненад Шапоња и Иван Негришорац. Програм је водила Соња Дамјановић, која је повезивала песничке наступе са подсећањем на значај „Летописа“ и културно-историјску улогу Матице српске у српском духовном и културном простору. Управо тај спој песничког гласа и чињеница о традицији и мисији Матице српске дао је вечери јединствену свечаност. Бројност и заинтересованост публике потврдили су да овакви програми имају снажан одјек и да Матица српска остаје живо место сусрета стваралаштва и традиције. Вече је завршено у топлој атмосфери, уз дуге аплаузе и утисак да је поезија поново показала своју саборну и окупљајућу снагу. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић присуствовао је Свечаној академији поводом 150-годишњице оснивања Војно-географског института „Генерал Стеван Бошковић“ у Београду. Свечани програм одржан је у Београдском драмском позоришту, у уторак 3. фебруара 2026. године са почетком у 19 часова. Поздравне речи одржали су заменик директора пуковник др Радоје Банковић који је говорио о прошлости, садашњости и будућности института, као и академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности, који је говорио о Стевану Бошковићу и његовом научном делу. Потом је одржан пригодан драмско-музички програм у којем је описана историја и садашња делатност Војно-географског института: та делатност је од великог значаја како за војни тако и за цивилни сектор српског друштва.

У понедељак, 26. јануара 2026. године, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Ове године беседник је био др Бојан Јовановић. У музичком делу програма учествовао је Хор Саборне цркве „Свети Георгије“ под управом проф. др Богдана Ђаковића. Након обраћања проф. др Драгана Станића, председника Матице српске, др Бојан Јовановић је у беседи „Светлост светосавља“ говорио о Светом Сави, једној од најважнијих и најсветлијих личности српске историје и духовности.

Др Бојан Јовановић нагласио је: „Схватити вредности светосавља значи бити достојан личности дела нашег највећег свеца. Иако се познавањем и знањем веровање чини сувишним, значај Светог Саве у српској култури је знатно већи од сваког парцијалног сагледавања и тумачења. И управо та реалност која се простире изван границе рационално појмивог и прагматичног света, дефинише вредност светосавља чије свевремено и надвремено исијавање представља и данас поуздан духовни оријентир. Трајуће духовно и културно наслеђе је светло које је и данас путоказ за излаз из актуелних невоља. Светосавље је свето завештање једног значајног, импозантног духовног искуства отвореног према сваком који својим животним подвигом и добрим делима настоји да се потврди.“

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске из штампе је изашла књига „Физика“ Атанасија Стојковића чији је приређивач др Јелена Стошић. Књига је публикована 1801. године, представља једно од првих дела из области физике, а самим тим и из домена природних наука код Срба. Обухвата веома интересантна поглавља о основним појмовима физике, својствима тела, о атрономији и небеским телима, о математичкој и физичкој географији. Писана на славеносрпском језику и традиционалном ћирилицом, Физика (први том) је дуго било недоступна ширем читалачком кругу. Поред предговора, књига обухвата следећа поглавља: Живот и рад Атанасија Стојковића; Језик Атанасија Стојковића; О Физици Атанасија Стојковића; Транскрипција; Речник мање познатих и непознатих речи. Издање, дакле, поред основних података о животу и раду Атанасија Стојковића, даје и неопходне информације о самом делу и његовом језику, као и веома исцрпан преглед транскриптивних решења. Најрелевантнији део публикације представља сам транскрибован текст, који је дат напоредо с оригиналом, као и неизоставан речник мање познатих и непознатих речи.

Будући да представља једно од првих дела из области природних наука код Срба, приређивањем овог дела (транскрипцијом, уз стручне коментаре и речник) омогућује се ширем културном кругу упознавање са још једним драгоценим штивом из наше прошлости, које је дуго било занемаривано због језика на којем је писано (славеносрпски) и традиционалне ћирилице невуковског типа. Доступност оригиналног текста, с друге стране, омогућава и олакшава даља лингвистичка истраживања како језика тако и лексике у датом делу.

Рецензенти књиге су проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.

У оквиру делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига Метаморфозе Милорада Павића. Павићу, књига дубоке радости тумачења, ауторке др Јелене Марићевић Балаћ. Рукопис је настао на основу докторске дисертације Барок у белетристичком опусу Милорада Павића, значајно надограђенe новим сферама истрајног херменеутичког ауторкиног ангажмана. Нови кругови читања и разумевања Павића обухватају ренесансни круг Павићеве поезије и прозе, затим релације са другим писцима (Црњански, Андрић, Горан Петровић), филозофима (Ниче), филмском уметношћу (Фелини, Рид, Параџанов, Вендерс и Хандке). Посебна пажња је посвећена и круговима Павићеве породице, Павићевих пријатеља, као и рецепције овог великог писца. Рецензент проф. др Слободан Владушић је истакао да овај рукопис Јелене Марићевић Балаћ доноси изненађујуће свеже и оригиналне увиде у Павићев опус и да овом књигом рецепција Милорада Павића улази у једну нову сферу. Књига Метаморфозе Милорада Павића доказује да је Павићев опус знатно хомогенији и уједначенији него што се до сада мислило, те да постоје и други, мање видљиви, али присутни аспекти тог опуса који га чине великим, вредним, значајним и јединственим у српској и светској књижевности. Овај рукопис, сматра Владушић, убедљиво потврђује да Павић није само репрезентативни писац једног књижевног правца, већ уистину класик српске и светске књижевности. Поред проф. др Слободана Владушића, рецензенти публикације су академик Јован Делић и роф. др Драган Станић.

Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске из штампе је изашао Зборник Поетичка поља Растка Петровића. Овај зборник радова је резултат научног скупа одржаног 2023. године у Матици српској, у част једног од најзначајнијих писаца и теоретичара српске авангарде. Збнорник садржи двадесет научних саопштења и уводно, опширно излагање проф. др Јована Делића, писано циљано за овај скуп. Зборник је подељен у три дела, а аутори студија су: проф. др Никола Грдинић, академик Јован Делић (два рада), др Роберт Ходел (немачки слависта који тренутно преводи Р. Петровића), др Марија Радић, др Бојана Стојановић Пантовић, др Горан Радоњић, др Кристина Стевановић, др Марко Недић, мср Сања Перић, др Драган Бошковић, др Јелена Марићевић Балаћ, мср Јована Милованчевић, др Милан Громовић, др Светлана Милашиновић, мср Растко Лончар, др Јелена Панић Мараш, др Милица Ћуковић, мср Емилија Поповић и др Милена Кулић.

Уредник Зборника је академик Јован Делић, а рецензенти су проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, проф. др Драган Станић и др Јана Алексић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске из штампе је изашао Зборник Поетика Десанке Максимовић. Овај зборник радова је резултат научног скупа одржаног 2023. године у Матици српској. Књига представља значајан научни допринос савременој књижевној науци и тумачењу једне од најзначајнијих српских песникиња. Обухвата различите аспекте поетике Десанке Максимовић, осветљавајући њен књижевни опус из разноврсних теоријских и методолошких перспектива. Уредник зборника је академик Јован Делић, а издање је остварено у суиздаваштву са Задужбином Десанке Максимовић.

Структура зборника прати логичан ток анализе стваралаштва Десанке Максимовић, од уводне речи Јована Делића, која пружа преглед њеног поетског пута, до студија које разматрају теме, мотиве, стилске поступке и интертекстуалне везе у њеном опусу. Аутори студија су: проф. др Славко Гордић, академик Јован Делић, др Светлана Шеатовић, др Марко Недић, др Драган Бошковић, др Марија Јефтимијевић Михајловић, др Снежана Милосављевић Милић, др Ђорђе Деспић, др Јелена Јовановић, др Лидија Томић, др Сања Париповић Крчмар, др Јелена Марићевић Балаћ, др Лазар Милентијевић, др Персида Лазаревић ди Ђакомо, мср Сања Перић, др Лариса Костић, др Јелена Панић Мараш, др Зорана Опачић и др Милена Кулић. Са својом разноврсношћу приступа и темељним анализама, зборник Поетика Десанке Максимовић представља драгоцен извор за све који се баве српском књижевношћу, а посебно за истраживаче и љубитеље поезије Десанке Максимовић. Овај зборник не само што обогаћује постојећу критику њеног стваралаштва, већ и отвара нове правце у истраживању једне од најзначајнијих српских књижевница 20. века.

Уредници су академик Јован Делић и др Светлана Шеатовић. Штампање ове публикације финансирали су Министарство културе Републике Србије и Задужбина „Десанка Максимовић”.

У Сремским Карловцима, у Свечаној сали Магистрата, у среду и четвртак, 21. и 22. јануара 2026. године одржана је четврта по реду научна манифестација „Дани Матице српске у Сремским Карловцима”. Манифестација је започела свечаним отварањем и том приликом присутне су поздравили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и господин Дражен Ђурђић, председник Општине Сремски Карловци.

Уследила је научна трибина „Слике из историје Матице српске”, о појединим занимљивим сегментима њеног историјата и деловања. Мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу Матице српске, говорио је о њеном оснивању и раду. Др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, излагала је о Матичиним задужбинама и задужбинарима кроз приче о истакнутим добротворима. Др Светлана Милашиновић, стручни сарадник на пословима у Одељењу за књижевност и језик, представила је књижевни живот око Матице српске у 19. веку, а др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења, говорила је о женама у Матици.

Следећег дана је одржана трибина „Српско грађанство у Хабзбуршкој монархији”. О стварању, развоју и животу грађанске класе на овим просторима говорио је мр Павле Орбовић, кустос Градког музеја у Врбасу. Др Јелена Веселинов је говорила о задужбинарству као карактеристици грађанства с краја XIX и почетка XX века. Др Милан Мицић представио је живот српског грађанства на етничким и културним ободима. О српском грађанском песништву говорила је мср Сања Перић, докторанд српске књижевност и библиотекар у Библиотеци Матице српске, а поклон збирку породице Варађанин Музеју Војводине представио је Богдан Шекарић, етнолог, музејски саветник Музеја Војводине.

Овогодишњу манифестацију „Дани Матице српске у Сремским Карловцима” заједнички су организовали Матица српска, Општина Сремски Карловци, Основна школа „23. октобар” и Креативни клуб „Едуко”, а финансијски су је подржали Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Општина Сремски Карловци.