Матица српска је у оквиру рада Едиције Документ објавила књигу „Последњи барокни Србин, Стојан Д. Вујичић – њим самим” аутора Радована Поповића. Радован Поповић, тај „Штефан Цвајг српске књижевне биографије“, аутор запажених, помало романсираних, но темељно документованих биографских књига о Иви Андрићу, Милошу Црњанском, Мирославу Крлежи, Јовану Дучићу, Исидори Секулић, Меши Селимовићу, Васку Попи, Милораду Павићу, Милану Кашанину и многим другим значајним југословенским и српским писцима и интелектуалцима, написао је нову, интригантну књигу посвећену овога пута управо Стојану Д. Вујичићу, човеку, условно речено, „из сенке“, кога је наш познати преводилац Арпад Вицко назвао „човеком-мостом“, живим спојем између српске и мађарске, не само књижевности, већ и културе у најширем смислу. Поповићева књига одиста је важна за очување нашег колективног памћења, како људи-мостови попут Стојана Д. Вујичића не би пали у заборав, и како би надахнули и новије генерације да наставе њиховим племенитим стопама.

Књига садржи 206 страна, опремљена је Регистром имена као и избором фотографија из живота Стојана Вујичића.

Професорка др Љубомирка Кркљуш објавила је до сада неколико значајних књига и више вредних студија и расправа о историји Српског народног покрета 1848–1849. године. Овог пута пред нама је нова монографија која носи наслов Лист Der Serbe о Српском народном покрету 1848‒1849. Лист Der Serbe излазио је у Београду једном недељно од 7. августа 1848. до краја јула 1849. године. Његов уредник био је Милош Поповић. У листу се највише пажње посвећивало Србима и збивањима која су се тицала Срба у Угарској, посебно њиховом државноправном положају у оквирима Хабзбуршке монархије. Пажљивом анализом свега што је написано у листу, професорка Кркљуш је закључила да он садржи свестрани и целовит приказ свих битних елемената Српског покрета, да су његови текстови писани од савременика и учесника у збивањима као аутентична сведочанства. Сам лист и књига која је објављена представља збирку драгоцене грађе о Српском народном покрету, али и допуњава, обогаћује и проширује наша знања о револуцији 1848/49. године. Рецензенти овог рукописа су академик Василије Ђ. Крестић и др Ивана Спасовић. Објављивање књиге помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Књига има 268 страна, те поседује именски и географски регистар. Тираж је 500 примерака.

Традиционална Светосавска беседа у Матици српској, одржана је 26. јануара. 2022. године. Своју беседу, под насловом Свети Сава, светлост у тами сеоба, изложио је академик Светислав Божић, композитор. Поздравне речи упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Хор Саборне цркве Свети Георгије, под управом проф. др Богдана Ђаковића, отпевао је Светосавску химну. Професор др Јелена Ђајић, пијанисткиња, извела је Византијски мозаик, композицију за клавир у девет слика, Светислава Божића.

Цео прогрм организовала је и уредила Марта Тишма, стручни сарадник Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, а програм је водила др Исидора Поповић, драмска уметница.

Програм се одвијао уз ограничено присуство публике у складу са епидемиолошким мерама.

Догађај се уживо емитовао с могућношћу одложеног гледања преко YouTube канала Матице српске.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Саша Максимовић, председник Општине Нови Бечеј, потписали су Протокол о сарадњи. Протокол је закључен у Матици српској, у понедељак, 17. јануара 2022. године на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Нови Бечеј остварују своју делатност. Овим Протоколом се од посебног значаја истиче сарадња на пројекту истраживања српске историје и културе у насељима Општине Нови Бечеј. Потписивању Протокола присуствовали су и Владимир Давидовић, вршилац дужности директора Народне библиотеке Нови Бечеј, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.