У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Слика Срба и националне судбине у делу Јакова Игњатовића“ др Катарине Вучић. Реч је о обимном и методолошки утемељеном истраживању које даје научни допринос проучавању књижевног дела и мисли Јакова Игњатовића.

Ауторка своје истраживање заснива на контекстуалном и контрастивном приступу, доводећи у непосредну везу Игњатовићев књижевни и политички рад, као и његова фикционална и нефикционална дела. Монографија је композиционо организована у осам целина („Увод“, „Експлицитна поетика Јакова Игњатовића“, „На Доситејевој линији“, „Дела историјске тематике“, „Политички лик“, „Дела са темом из савременог живота“, „Закључак“, „Литература“), у оквиру којих се систематично разматрају питања националног идентитета, историјске свести, односа прошлости и садашњости, као и место српског народа у политичком и културном простору XIX века. Истраживање обухвата романе, приповетке, мемоарску прозу, публицистику, есејистику и књижевну критику, а у средиште анализе постављена је идеја народа и националне судбине као духовна парадигма целокупног Игњатовићевог опуса. Књига тако даје значајан допринос разумевању историзма као једне од кључних културно-историјских одредница српске књижевности XIX века.

Рецензенти публикације су проф. др емеритус Душан Иванић и проф. др Зорица Несторовић, а штампање књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине.

У свечаној атмосфери Вуковог дома у Лозници, у понедељак, 2. марта 2026. године, свечано је отворена јубиларна 25. манифестација „Свет жена – Емилија Поповић“. Манифестацију је отворила др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Обраћајући се присутнима, истакла је да ова манифестација представља значајан сусрет традиције и савременог стваралаштва, као и место афирмације знања и културног дијалога. Посебно је нагласила значај одлуке да манифестација понесе име Емилије Поповић, оценивши тај чин као трајно културно сећање на младу научницу. Др Милена Кулић је истакла да је Емилија Поповић била активан и важан сарадник Омладинског одбора Матице српске, учесница бројних програма и иницијатива усмерених ка подстицању младих стваралаца. Свој научни рад остваривала је и кроз публикације Матице српске, а њена публикација „Упола саздани: мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-религиозног и симболичког значења“ објављена је у едицији „Прва књига Матице српске“. Свечаном отварању присуствовали су представници Града Лознице и Центра за културу „Вук Караџић“, као и бројни гости из културног и јавног живота. Током марта ће се наставити програми у оквиру ове манифестације, а Омладински одбор Матице српске имаће програм 20. марта, у сусрет Светском дану поезије.

У четвртак, 26. фебруара у Матици српској, одржан је округли сто са два панела на тему „Породица у савременом српском друштву“. Први панел носио је назив „Породица и друштво“ а други „Породица и одговорност“. На самом почетку присутнима су се обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић и руководилац пројекта проф. др Зоран Павловић.

У првој сесији своје излагање су имали: др Борислав Гроздић на тему „Светосавље и српска породица: духовни и вредносни одговори на савремене изазове“, др Александар Стевановић „Породица као основа моралног развоја личности – српска традиција и садашњи тренутак“, др Марица Петровић „Изазови српске породице у савременом друштву“, др Зоран Илић „Породица и млади – којим путем даље у Србији“, др Зорица Мршевић „Породични конфликти и насиље“, мр Светлана Јанковић Породица у савременом српском друштву: „Између друштвених промена и медијских наратива“ и др Драган Обрадовић: „Одговорност породице за безбедно понашање деце у саобраћају у Србији (с освртом на медије)“.

У другом делу говорили су: др Ранка Вујовић на тему „Медијско представљање деце: заштита идентитета, приватности и достојанства“, др Јелена Костић „Савремена породица и изазови у дигиталном окружењу“, др Слађана Јовановић и Милица Милић на тему „Однос родитеља према кажњивим делима деце“, др Милана М. Љубичић „Самохрано очинство у Републици Србији: законски оквири и институционалне праксе“, др Зоран Павловић „Од старања о деци до запуштања и злостављања“, МА Андреј Кубичек „Ромске породице: студија случаја неколико насеља у Земуну“, Оливера Пејак Прокеш „Породични судови – Pro et contra“, др Далибор Крстинић и др Ђорђе Санчанин „Етичка димензија изражавања: Између породичне солидарности и државне интервенције“

Округли сто се реализовао у оквиру истоименог пројекта, који је део научноистраживачког плана рада Одељења за друштвене науке Матице српске. Пројекат се спроводи од 2025. године и увршћен је у четворогодишњи план рада Одељења за друштвене науке Матице српске за период 2025–2028.

Програм је подржан од Градске управе за културу Града Новог Сада и Покрајинског секретаријата ѕа културу, јавно информисање и односе са верским ѕаједницама. Догађај је снимљен и може се погледати кликом на следећи линк.

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 300 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига” (за Милену Кулић), Матице српске 1, 21000 Нови Сад, али шаљу обавезно и електронским путем уз Ауторску изјаву на мејл адресу milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Уз биографију аутора обавезно навести мејл адресу и број телефона аутора.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. маја 2026. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву у пет примерака коју може преузети овде. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске до краја августа. За све додатне информације можете можете се обратити путем мејла milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.

Низом манифестација обележава се 200 година од оснивања Матице српске међу којима је и изложба Два века Матице српске 1826–2026 „Историјат, обиље и јединство једне кошнице“ ауторке Александре Јовановић, архивске саветнице. Рукописима, преписком и фотографијама који припадају Фонду Матице српске и Збирци Рукописног одељења документован је историјат настанка Матице српске у Пешти, са нагласком на осниваче и прве приложнике Матице српске. Изложбом је указано на личности и догађаје који су обележили околности око настанка Матице српске, оснивачима Матице српске али и другим личностима попут Саве Поповића Текелије и текелијанумске епохе, као и о стваралачком раду који је указао да је свака одука, околност и догађај о којем су поменуте личности одлучивале, протекао у знаку очувања континуитета и традиционалне мисије коју су баштинили њени далековиди и мудри оснивачи и утемељивачи.

У свечаном фоајеу Матице српске, 23. фебруара 2026. године, у присуству бројних сарадника и колега, изложбу је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске указавши на избор приказаних докумената која сведоче о оснивању Матице српске као најстарије књижевне, културне и научне установе српскога народа. Од посебног значаја истакнут је централни документ, „Основ Матице српске” написан од стране адвоката Јована Хаџића, првог председника Матице српске. Изложбу прати Каталог.

Изложба је реализована средствима Министарства културе и информисања Републике Србије и Управе града Новог Сада.

Поводом двестогодишњице оснивања Матице српске, 24. фебруара 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је Свечана седница Матице српске. Седници је председавао председник Матице српске проф. др Драган Станић и подсетио је присутне на постигнуте резултате, успешно реализоване активности и објављене публикације, као и на недавно уручен Орден Карађорђеве звезде првог степена, уручен Матици српској на Сретење. Генерални секретар др Милан Мицић позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске преминулим између две Свечане седнице.

У оквиру свечаног програма, а поводом 200. годишњице рођења Светозара Милетића, беседио је проф. др Горан Васин. У беседи под насловом „Светозар Милетић – српска идеја и велике силе“ указао је на значај Милетићевог политичког и интелектуалног деловања, истичући његова промишљања о утицају великих сила на решавање српског и Источног питања и на обликовање српске националне идеје.

У другом делу седнице, након што је управник послова Матице српске др Јелена Веселинов прочитала уредбу о додељивању награде, председник Жирија за доделу Змајеве награде Матице српске, господин Селимир Радуловић, упознао је присутне са одлукама Жирија и прочитао записник са његове седнице.

О награђеној књизи „Показне вежбе“ Јане Алексић текст саопштења проф. др Саше Радојчића, члана жирија, прочитала је др Милена Кулић, а о награђеној књизи „Близанац времена“ Ненада Шапоње говорио је Селимир Радуловић, председник Жирија. Лауреати су се обратили присутнима пригодним говорима, а стихове из награђених књига говорио је драмски уметник Милош Станковић.

Свечаности су присуствовали представници културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске, који су својим присуством дали свечан тон обележавању јубилеја Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је, у уторак 17. фебруара 2026. године, примио делегацију Матице словачке из Мартина, на челу са председником г. Марјаном Гешпером. Два председника су разговарала о наставку плодне сарадње двеју установа, а посебно о одржавању Конгреса словенских матица у оквиру прославе Два века Матице српске. Постигнута је сагласност да се тај скуп одржи у Матици српској у Новом Саду током 2026. године, али ће се о модалитетима и организацији тога скупа још обављати договори.

У Матици српској, 11. фебруара са почетком од 18 часова, одржана је промоција књига проф. др Маријане Прпа Финк: „Сценски језик изражен кроз покрет у представама Српског народног позоришта после Другог светског рата“ (2023) и „Сценско дејство изражено кроз покрет: у представама Српског народног позоришта од првих до будућих глумица и глумаца“ (2025). Обе је издала Матица српска, а настале су у оквиру четворогодишњег научног пројекта Одељења за сценске уметности и музику, којим ауторка руководи.

На промоцији су говорили др Зоран Максимовић, секретар Одељења за сценске уметности и музику, проф. др Живко Поповић, ментор ауторке и један од рецензената књиге, проф.др Уна Ђелошевић, као и сама ауторка проф. др Маријана Прпа Финк. Јана Ненадовић, мастер студенткиња глуме, читала је одабране одломке из књига.

Догађај је отворио секретар и уредник посебних издања Одељења за сценске уметности и музику др Зоран Максимовић, који је нагласио да ова промоција, као и остали програми 2026. године, имају за циљ да дају допринос обележавању јубилеја Двестогодишњице постојања Матице српске.

Како је истакнуто на промоцији, књиге представљају значајан допринос театролошким истраживањима, јер позориште, као ефемерну уметност која постоји у тренутку сусрета глумца и гледаоца, сагледавају кроз анализу покрета и визуелне документације, пре свега фотографија са представа. Ауторка полази од тезе да се сценски језик може реконструисати и тумачити и деценијама након извођења представе, уколико се примени одговарајућа методологија.

У првој књизи фокус је на редитељима и поетикама које су обликовале послератни период Српског народног позоришта, док друга књига анализира глумачке поетике – од зачетака ове институције до савремених извођача. Истраживање се ослања на принципе које је развио Еугенио Барба о универзалним законитостима сценског покрета, као и на психоаналитичке појмове Царл Густав Јунг, чиме ауторка отвара нови угао тумачења сценског израза.

Говорници су нагласили да се рад проф. др Маријане Прпа Финк налази на споју уметничке праксе и науке, будући да је др Прпа Финк остварила каријеру и као глумица. Њене књиге зато представљају наставак традиције театролошке реконструкције представа, али са посебним фокусом на суштину покрета, а не на његову спољашњу имитацију. Посебна вредност ових издања огледа се у томе што се истраживање светских теоријских модела примењује на домаће позоришно наслеђе, чиме се традиција Српског народног позоришта додатно промишља и учвршћује у савременом научном контексту.

Промоција је окупила представнике академске и уметничке заједнице, а закључено је да ове две књиге представљају важан допринос разумевању сценског покрета као суштине позоришне уметности и трајног културног наслеђа.

У уторак, 17. фебруара 2026. године, у Саборном храму у Новом Саду, служен је парастос оснивачима, члановима, часницима, сарадницима и добротворима Матице српске. Парастос је служио Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, уз саслужење протојереја Велимира Врућинића, настојатеља Саборног храма, презвитера Мирослава Николића и ђакона Василија Драговића. Владика је потом указао на смисао служења парастоса свим делатницима Матице српске: „Данас смо се помолили Господу за све оне који су живели вером у Спаситеља и вером у вечни живот, да Господ прими њихов труд и њихову жртву на пољу очувања нашега језика, нашега писма, наше књижевности, наше науке и наше културе, јер Матица српска јесте најстарија наша институција која се бави очувањем наших духовних и културних вредности.ˮ Парастосу су присуствовали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

Поводом обележавања великог јубилеја Матице српске, два века од оснивања, у понедељак 16. фебруара 2026. године на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта одржана је Свечана академија „Два века Матице српске“.

Свечана академија је започела обраћањем председника Матице српске проф. др Драгана Станића, Његове Светости Патријарха српског Порфирија, као и господина Милоша Вучевића, изасланика председника Републике Србије господина Александра Вучића и саветника председника Републике Србије за регионална питања. Том приликом наглашено је да Матица српска, као најстарија српска научна, књижевна и културна установа, већ два века представља један од темеља националног културног и научног живота, од очувања српског језика и писма до неговања културног наслеђа и развоја савремене издавачке, научне и културне делатности.

Уметнички део програма, конципиран као сценско-музички приказ, кроз драмску структуру и музичке целине, подсетио је на личности и теме значајне за историју и идентитет Матице српске. Редитељ Свечане академије је проф. др Лука Кецман, а сценарио су написали проф. др Лука Кецман и Иван Негришорац. Програм је водила Тијана Максимовић. Музички уредник програма је Богдан Ђаковић, а учествовали су тамбурашки оркестар „Вила“ и Хор Српског народног позоришта под управом диригента Весне Кесић Крсмановић. У носећим улогама дечака и девојчице наступили су Тадија Милошевић и Оливера Бојовић, док су у драмским сегментима сценски оживљене личности из историје Матице српске представљали Душан Стојановић, Предраг Момчиловић, Драган Којић, Душан Јакишић, Жељко Андрић, Урош Павлов, Небојша Савић и Миодраг Петровић. Свечана академија је урађена у организацији и продукцији тима: Лука Кецман (режија Академије и сценарио), Иван Негришорац (сценарио), Стефан-Димитрије Димић (режија видео-материјала), Урош Павлов (асистент режије видео-материјала), уз техничку и организациону подршку Милене Кулић, Вида Кецмана и Мирка Димића, и аудио снимање Студио Плазма, Бања Лука.

Свечаној академији присуствовали су представници највиших републичких, покрајинских и градских органа власти, министри Владе Републике Србије из више ресора, градоначелник Новог Сада, председница Покрајинске владе, покрајински секретари, као и градоначелници бројних градова из Републике Србије и региона. Свечаности су присуствовали и представници дипломатских представништава, амбасада више држава, Српске православне цркве, Војске Србије, чланови Управног одбора и других тела Матице српске, управници Библиотеке и Галерије Матице српске, представници Друштва чланова Матице српске, сродних културних и научних институција са којима Матица српска има успешну сарадњу, Српске академије наука и уметности, универзитета и факултета из Републике Србије и региона, уз бројне сараднике и поштоваоце Матичиног рада.

Свечана академија представља један од централних програма у оквиру обележавања јубилеја „Два века Матице српске“ и потврђује трајно место Матице српске у културном, научном и јавном животу Србије. Свечана академија је у целини емитована уживо на Радио-телевизији Србије (РТС) и Радио-телевизији Војводине (РТВ), уз вођење преноса Софије Љуковчан. Коктел након Свечане академије био је одржан у Позоришном клубу Трема.