Манифестација „Дани Матице српске у Коларчевој задужбини“ одржана је од 3. до 14. октобра ове године, чиме је настављена лепа и драгоцена сарадња између Коларчеве задужбине и Матице српске. Стручна и заинтересована јавност је имала прилику да присуствује представљању издавачке делатности и пројеката Матице српске. Након представљања „Српске енциклопедије“, „Лексикона писаца српске књижевности“ и „Српског биографског речника“ публика у Коларчевој задужбини упозната је са радом Одељења за књижевност и језик кроз седам квалитетних програма.

На представљању „Нормативне граматике српског језика“ (допуњеног и измењеног издања) говорили су академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Весна Ломпар и проф. др Рајна Драгићевић. У петак, 7. октобра, представљен је „Рјечник српскога језика“ (ијекавско издање) о којем су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Јелица Стојановић и проф. др Рада Стијовић.

У понедељак, 10. октобра, представљен је зборник радова „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења“, који је објављен у суиздаваштву Матице српске и Одбора за стандардизацију српскога језика. О зборнику су говорили проф. др Срето Танасић, проф. др Слободан Антонић, проф. др Виктор Савић, проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Јелена Редли. Дан након тога, 11. октобра, представљен је зборник радова „Нови прилози српском правопису 2“ говорили су проф. др Мато Пижурица, проф. др Вељко Брборић и проф. др Милош Ковачевић.

У среду, 12. октобра, представљен је „Речник српских говора Војводине“, а говорили су лексикографи Матице српске мр Дејан Милорадов и мр Ивана Ћелић. Наредног дана су представљени Терминолошки речници: зоолошке научне дисциплине. Говорили су проф. др Рајна Драгићевић, мр Дејан Милорадов, др Слободан Пузовић и проф. др Имре Кризманић.

Последњи програм манифестације био је посвећен пројекту „Историја српског језика“. Говорили су академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Програми су окупили стручну публику и медијски су пропраћени.

У оквиру Одељења за књижевност и језик 1957. године покренута је Едиција „Прва књига“. Све до сада, Едиција је изградила лепу и дугу традицију. Ове године објављене су четири књиге: „Прихвати игру?“ Маријане Јелисавчић, „Из албума несталог у пожару“ Милана Тице, „Милка Гргурова Алексић – кроз поглавља и чинове“ Јоване Војводић и „Пнеума“ Симониде Лончар. Уредништво је радило у саставу: Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Соња Веселиновић и Весна Капор. Дизајн је радио Иван Француски, а овогодишња едиција је финансирана од прихода Легата Јованке Цвијић и Миле Нолан.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за славистику, св. 101 за 2022. годину. У овом броју објављено је 25 текстова у рубрикама „Студије и расправе“, „Прилози и грађа“, „Прикази“ и „In memoriam“. Сарадници у 101. свесци Зборника су др Галина Бабак, др Михаил Васкопф, др Фирдаус Вагапова, др Корнелија Ичин, др Јевгениј Јаблоков, мср Наташа Кесеровић, мср Валентина Кудрјавцева, мср Глеб Маматов, др Јелена Марићевић Балаћ, др Никола Миљковић, др Вера Полишчук, др Валериј Отјаковски, академик Љубинко Раденковић, др Лилија Сирота, др Борис Соколов, др Олга Соколова, Наталија Стрјук, др Зифа Темиргазина, Индира Тухватулина, др Андреј Устинов, мср Нина Халупа, др Нам Хе Хун, мср Богдан Цимбал, др Зузана Чижикова и др Василиса Шљивар.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXV-1 за 2022. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Иване Лазић-Коњик, Слободана Новокмета, Наде Арсенијевић, Сање Кример-Габоровић, Иване Јаковљев, Драгане Радовановић, Јоване Николић, Драгане Станковић, Биљане Мишић Илић, Јелене Ковачевић, Тијане Ашић и Марије Симовић. У рубрици „Хроника“ објављени су текстови Рајне Драгићевић, Јасне Влајић-Поповић и Јасмине Грковић-Мејџор, док су за рубрику „Критике и прикази“ писали Наташа Драгин, Марина Курешевић, Нада Арсенијевић, Марина Шафер и Мила Драгић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У суиздаваштву Матице српске и Српске читаонице у Иригу објављен је зборник радова „Михизов век“. Уредник публикације је др Владан Бајчета. Оваквом публикацијом је обележена стогодишњица пишчевог рођења, али је истовремено постављен камен темељац новоустановљених „Михизових сусрета“, на којима ће се ићи у свим оним истраживачким правцима происходећим из Михизовог литерарног наслеђа. У зборнику су објављени радови Матије Бећковића, Радована Поповића, Виде Огњеновић, Александра Јеркова, Драгана Хамовића, Мухарема Баздуља, Вулета Журића, Ивана Негришорца, Селимира Радуловића, Растка Лончара, Николе Маринковића, Маје Плавшић, Антонија Симића, Јелене Поповић, Марије Воштић, Бојане Поповић, Милене Кулић и Светислава Јованова.

На стогодишњицу Михизовог рођења, добром вољом и здруженим снагама Матице српске – чији је Михиз једно време био библиотекар – затим Српске читаонице у Иригу и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ из Београда, завршава се приређивање пишчевих Сабраних дела, која ће први пут на једном месту донети све што је икада објавио не само у књигама, већ и на страницама периодике и других колективних публикација. Тако у други Михизов век можемо закорачити са обрађеним и уређеним опусом који нас уметнички, естетски, па и етички поуздано усмерава, културно-политички добронамерно и дубокоумно упозорава, стога и надаље вишеструко обавезује.

Зборник је штампан средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност и Општине Ириг.

У четвртак, 20. октобра 2022. године, у Матици српској одржано је четврто предавање из пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Срби у Банату 1848‒1860” одржао је проф. др Горан Васин са Одсека за историју, Филозофског факултета у Новом Саду. Присутне госте и публику поздравио је проф. др Ненад Нинковић.

Проф. др Горан Васин говорио је о тешком положају Срба у Банату током Револуције и ратних дешавања 1848–1849. године, као и о развоју српског друштва за време Баховог апсолутизма у Хазбуршкој монархији. Нарочито се осврнуо на просветне и црквене прилике у епархијама Вршачкој и Темишварској Карловачке митрополије.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.

Следеће предавање у оквиру овог циклуса одржаће се 3. новембра 2022. године, у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске. Предавање под насловом „Српска црква у Банату у 18. веку” одржаће др Исидора Точанац-Радовић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 11. октобра, у 19 часова у Дому културе „Грачаница” представљене су књиге „Призренска богословија, живот, мисија, допринос” и сабрана дела Ивана Степановича Јастребова, у издању Косовоскометохијског одбора Матице српске, Призренске богословије и Службеног гласника.

Поводом великог јубилеја – 150 година од оснивања Призренске богословије и 10 година од обнове њеног рада, у Грачаници је представљен зборник радова где се једним научним приступом, даје нови приказ о раду ове школе. Александра Новкаов, уредница зборника, је истакла да је Богословија у Призрену била је изложена свим недаћама кроз које је пролазио српски народ, али се она увек издизала из пепела. „За 140. годишњицу, 2011. године, Богословија је добила дар над даровима – у Призрену је обновљен њен рад захваљујући вери, храбрости и истрајности Владике Теодосија“, рекла је Александра Новаков. Јеромонах Исидор, заступник ректора Богословије, рекао је: „За нас је ово изузетно важан догађај и ово је прво претстављање Зборника поводом јубилеја 150 година од оснивања Богословије. Нажалост, околности претходних година су биле такве какве јесу, нисмо могли утицати на то, чак ни научни скуп није одржан већ су прикупљени радови за зборник. Ово је са једне стране продужено обележавање изузетно важног јубилеја”.

О делима Ивана Степановича Јастребова говорили су проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора Матице српске и Борислав Челиковић уредник у Службеном гласнику Републике Србије. Професорка Питулић је константовала: „Велико национално благо, усмено културно благо остало би ван домашаја наше, европске и светске јавности да није било Јастребова који је одлично познавао и волео Призренце и захваљујући његовом великом поштовању од стране Турака он је успевао оно што нису могли многи пре њега”. Борислав Челиковић је рекао да је дело Ивана Јастребова од изузетног значаја и представља избор првог реда.

Скуп је поздравио мр Живојин Ракочевић, потпредседник Косовскометохијског одбора Матице српске. У уметничком делу програма учествовао је хор и оркестар Призренске богословије. Међу многобројном публиком, свештенством и монаштвом присуствовао је и владика рашко-призренски господин Теодосије.

На Михољдан, 12. октобра, у Великој Хочи, у Цркви Светог Стефана одржана је литургија, којом је началствовао епископ новобрдски господин Иларион. Литургији су присуствовали председник и секретар Косовскометохијског одбора Матице српске проф. др Валентина Питулић и др Александра Новаков. Након дегустације вина одржан је културно уметнички програм. Поздравну реч упутио је владика Иларион, а михољданску беседу изговорила је др Александра Новаков. Песник Ратко Поповић казивао је своје песме, док су у уметничком делу програма учествовали и „Фенечки бисери” и Културно уметничко друштво „Венац” из Грачанице.

Беседа др Александре Новаков, секретара Косовскометохијског одбора, је снимљена и може се видети овде.

За Михољдан, у Саборној цркви у Призрену, његову светост патријарха српског господина Порфирија дочекало је свештенство и грађанство Призрена као и проф. др Валентина Питулић и др Александра Новаков, као представнице Косовскометохијског одбора. Оне су, такође, присуствовале и устоличњу патријарха Порфирија у Пећкој патријаршији.

Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Драге Кекановића, Радомира Уљаревића, Драгише Калезића, Зорана Хр. Радисављевића, Радована Ждралеа, Чедомира Вукићевића, Бранислава Зубовића и Зузане Куглерове. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Недића о прози Драге Кекановића, Душка Бабића о Петру Кочићу и Ане М. Зечевић о Лази Костићу. Теме рубрике „Сведочанства” су песник Гојко Ђого кроз текст Јована Делића, те књига о Михизу Владана Бајчете о којој пише Милица Мустур. Рубрика „Разговор” посвећена је Амину Малуфу са којим је разговарао Велимир Младеновић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Растко Лончар, Љиљана Пешикан Љуштановић, Лидија Томић, Немања Каровић и Милан Вурдеља. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру Крајишког одбора Матице српске објављена је књига „Колонизација војвођанских области (1921-1941)“. У овој публикацији сабрани су радови с истоименог научног скупа који је у организацији Крајишког одбора одржан 17. децембра 2021. године. Чланови Организационог одбора скупа били су: проф. др Драган Станић, председник, проф. др Мира Радојевић, проф. др Душан Иванић и др Милан Мицић. Током научног скупа мултидисциплинарно су анализирани бројни значајни и динамични аспекти међуратне колонизације простора данашње Војводине.

У књизи је објављено 18 радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, географије, књижевности и етнологије. Главни и одговорни уредник зборника је др Милан Мицић, а чланови Уређивачког одбора су још и проф. др Слободан Бјелица и проф. др Бошко Бранковић. У овом колективном делу обрађене су бројне теме: привредни амбијент међу Србима у Хрватској после Првог светског рата, живот у Босанском Петровцу током и недуго после рата, ставови војвођанских радикала и Јована Лалошевића о аграрној реформи и колонизацији, добровољачко питање у Дунавској бановини, насељавање оптаната из Мађарске, однос колониста и друштвеног окружења у процесу колонизације, колонизација Срба из Босне и Херцеговине, аграрна реформа и колонизација на северу Бачке, колонизација Светићева, узроци смрти у Банатском Карађорђеву 1926-1940. године, погледи и реакције војвођанских Мађара, Румуна и Словака на међуратну аграрну реформу и колонизацију, књижевна критика дела Милана Мицића, однос Милоша Црњанског према добровољцима и колонизацији, материјална заоставштина добровољаца колониста, као и опис српске колонистичке куће у Војводини.

Публиковање ове књиге омогућила је Општина Нова Црња на основу Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Нова Црња.

У понедељак, 3. октобра 2022. године од 18 часова, у Малој сали Коларчеве задужбине, у оквиру Дана Матице српске, представљен је трећи том Српске енциклопедије (прва књига: Г – Демографски преглед, друга књига: Демократија–Ђуша). На промоцији су говорили: академик Василије Ђ. Крестић, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је уједно и главни и одговорни уредник Српске енциклопедије, проф. др Милован Митровић, члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије, као и проф. др Душан Драјић, доскорашњи члан Уређивачког одбора. Истичући значај Српске енциклопедије, академик Василије Ђ. Крестић подсетио је на иницијативу коју су академици САНУ поднели одлучно решени да ова кровна институција српског народа стане иза значајног пројекта. Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је да Српска енциклопедија представља најбољи начин да се знањем боримо за наше националне интересе. Члан Уређивачког одбора проф. др Милован Митровић такође се осврнуо на почетке рада у Српској енциклопедији, наглашавајући тешкоће које су пратиле овај капитални пројекат. Као уредник Редакције за електротехнику, енергетику и информатику проф. др Душан Драјић описао је укратко свој ангажман и озбиљан приступ свих аутора, како своје тако и других редакција. На крају се за реч јавио проф. др. Василије В. Исајев, уредник Редакције за шумарство, нагласивши да му је огромна част што сарађује на пројекту од највећег националног интереса, те да се нада да ће у скоријој будућности Српска енциклопедија доживети и своје дигитално издање.