2.2.2015-6У оквиру програма Дани индијске науке у Србији 28. септембра Матица српска и Институт за европске студије организовали су предавањe „Блискост санскрта и српског: лингвистички увид“.

У програму су учествовали др Раџнат Бхат и др Удојан Банерџи са Универзитета Банарас Хинду из Варанасија и др Александр Петровић професор Филолошког факултета у Београду, који је био уводничар и координатор организације и остварење програма.

Професор Бхат је говорио о сличности бројева у српском и санскрту, са становиштва лексике код основних бројева, а потом и са становиштва морфологије код бројева између десет и двадесет. Истакнута је и културна сличност упоређивањем митологија, где су предавачи приметили идентификацију српских и ведских божанстава истих аспеката каква су Огњебог-Агни, истих семантичких одлика, Сварог-сварга, Морана-марана и истих асоцијација: Мокош-мокша.

 2.2.2015-6Професор Удојан Банерђи говорио је о сличности термина у два језика и наводећи многе примере истакао да блискост двеју култура понајвише доказује идентичност у именима чланова породице, јер ако термини који указују на генетику имају сличности, онда их имају и генетске одлике народа који се пореде.

Предавање је одржано на енглеском језику, а симултани превод на српски обезбедио је Јован Јакић, студент Филолошког факултета из Београда. Госте и присутне поздравио је председник Матице српске проф. др Драган Станић.

Одржани програми су снимљени и могу се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 

 2.2.2015-6Пројекат под називом „Дани Српске у Србији” покренут је 2013. године са идејом да се Србији и њеним грађанима на увек нов и јединствен начин представе Република Српска и њени потенцијали.

 2.2.2015-6У оквиру програма „Дани Српске у Србији”, у Матици српској су организоване две манифестације. 18. септембра проф. др Ранко Поповић, професор Филолошког факултета у Бањој Луци, одржао је предавање „125-годишњица Иве Андрића”, а 19. септембра писци Удружења књижевника Републике Српске Ранко Рисојевић, Предраг Бјелошевић, Јованка Стојчиновић Николић и Златко Јурић одржали су песничко вече. На почетку обе манифестације присутнима су се обратили генерални секретар Матице српске проф. др Ђорђе Ђурић, а у име Представништва Републике Српске у Србији Душко М. Петровић.

Песничко вече водила је др Исидора Поповић.

 

 2.2.2015-6У оквиру програма 84. Вуковог сабора, 12. септембра, у просторијама Сталне поставке слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић у Лозници представљена је издавачка делатност Матице српске. О историји и данашњем раду наше најстарије установе културе, науке и просвете, као и издањима из области историје говорио је генерални секретар проф. др Ђорђе Ђурић. Потпредседник проф. др Бранко Бешлин представио је рад на Матичиним енциклопедијским пословима и издања из ове области, као и књигу „Евгеније Савојски и његово доба”. Проф. др Исидора Бјелаковић надахнуто је говорила о издањима Матичиног Одељења за књижевност и језик.

 2.2.2015-6У петак, 1. септембра 2017. године, у свечаној сали Матице српске, одржан је округли сто Разматрање нацрта „Стратегије развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027.”, као прилог јавној расправи. Представљање детаља Стратегије организованo је у сарадњи Матице српске, Огранка САНУ и Универзитета у Новом Саду. Бројну публику и госте поздравили су председник Матице српске проф. др Драган Станић; министар културе и информисања господин Владан Вукосављевић и председник Огранка САНУ академик Стеван Пилиповић.

   Током првог дела програма своја разматрања о нацрту представили су: посебни саветник министра културе и информисања др Вук Вукићевић; управник Библиотеке САНУ академик Миро Вуксановић; проректор за науку Универзитета у Новом Саду проф. др Снежана Смедеревац; председник Матице српске проф. др Драган Станић; декан Академије уметности у Новом Саду проф. Синиша Бокан и министар културе и информисања господин Владан Вукосављевић.

 2.2.2015-6Други део програма био је намењен питањима и предлозима учесника јавне расправе. Округлом столу су присуствовали помоћници министра културе: Александра Фулгоси, Ивана Дедић, Асја Драча Мунтеан, др Дејан Масликовић и Оливера Живановић, затим секретар Министарства културе Игор Јовичић, посебни саветник министра културе др Драган Хамовић и саветница у Министарству културе и информисања Александра Ђорђевић, многи уважени гости као и многобројна публика.

Министар културе и информисања истакао је значај одржавања округлог стола и јавне расправе у Матици српској као најстаријој књижевној, културној и научној институцији код Срба и нагласио да је ово прва у низу јавних расправа поводом нацрта Стратегије.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви веб-сајта Матице српске.

Предмет Конкурса је израда уметничко-ликовног идејног решења за спомен-бисту Момчила Тапавице.
Спомен-биста ће бити постављена у парку поред Факултета за спорт и физичко васпитање у Новом Саду, на углу Булевара Цара Лазара и Стражиловске улице.

Циљ Конкурса је добијање најквалитетнијег идејног решења за спомен-бисту Момчила Тапавице у Новом Саду.

Право учешћа на Kонкурсу имају академски уметници, са стеченим формалним образовањем у области ликовних уметности, примењених уметности, дизајна, архитектуре и пејзажне архитектуре.

Целокупан текст Конкурса као и прилоге можете погледати на http://www.maticasrpska.org.rs/konkurs-za-spomen-bistu-momchila-tapavitse/

Конкурс је отворен од дана постављања на интернет презентацији Матице српске и објављивања у новинама (1. август 2017) и траје до 30. септембра 2017. године.

У Новом Саду,
1. августа 2017. године

проф. др Драган Станић
председник Матице српске

 

 2.2.2015-6У петак, 21. јула 2017. године, Матицу српску посетио је др Марк Јонген, са Државне школе за уметност и дизајн Универизитета у Карлсруеу. Угледног госта поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске и упознао га са радом Матице српске.

Др Марк Јонген одржао је предавање „Идеологизација науке преко родних, „квир“, постколонијалних, „вајтнес“ и других „студија““. Предавање је организовано у сарадњи са Институтом за европске студије, разговор након предавања водио је др Миша Ђурковић, директор Института.

 

Уредништво едиције Прва књига у саставу: Ласло Блашковић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић и Иван Радосављевић (Соња Веселиновић послала предлоге у писаном облику), на седници од 17. јула 2017. године усвојило је Издавачки план за 2017. годину:

271. Владимир Вујовић, Silencio (проза)
272. Стефан Јањић, Ништа се није десило (проза)
273. Иван Којић, Лаура (поезија)
274. Катарина Митровић, Утроба (поезија)
275. Мирјана Наранџић, Нема везе (поезија)

 

 2.2.2015-6У Матици српској, 28. јуна, свечано су уручене Награде из задужбинских фондова Матице српске најбољим ђацима и студентима завршних година школа и факултета. Награђене ученике и студенте с неколико пробраних речи поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и том приликом им уручио пригодне поклоне. Свечано предавање, у част награђених ученика и студената, одржао је господин Драгомир М. Ацовић на тему „Хералдика и проблем идентитета“. Доделу су обогатиле бројне званице и медији који су с поносом поздравили добитнике.

Добитници награде задужбинских фондова Матице српске за 2017. годину су:

1. Иринеј Милић, Гимназија Лаза Костић, Нови Сад
2. Никола Милорадовић, Гимназија Јован Јовановић Змај, Нови Сад
3. Милица Дакић, Гимназија и економска школа Светозар Милетић, Србобран
4. Елена Тадић, Гимназија Светозар Марковић, Нови Сад
5. Лука Томашевић, Гимназија Светозар Марковић, Нови Сад
6. Гојко Станковић, Економско-трговинска школа, образовни профил: финансијски администратор, Бечеј
7. Александар Игњатијевић, Гимназија Исидора Секулић, природно-математички смер, Нови Сад
8. Душан Станишић, Карловачка гимназија, Сремски Карловци
9. Лаура Штербик, Гимназија Бечеј, Бечеј
10. Дамјан Сладојевић, Правни факултет, Нови Сад
11. Јована Макитан, Економски факултет, Студијски програм Финансије, банкарство и осигурање, Суботица
12. Вања Дрљевић, Медицински факултет, Интегрисане академске студије медицине, Нови Сад
13. Милош Вуковић, Медицински факултет, Интегрисане академске студије медицине, Нови Сад
14. Миљана Куљанин, Филозофски факултет, Одсек за српску књижевности и језик, Нови Сад
15. Дајана Милованов, Филозофски факултет, Одсек за компаративну књижевности, Нови Сад
16. Весна Бајић, Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, Нови Сад
17. Милана Борковић, Филозофски факултет, Одсек за руски језик и књижевности, Нови Сад
18. Марина Кнежевић, Филозофски факултет, Одсек за историју, Нови Сад
19. Ања Цмиљановић, Филозофски факултет, Одсек за филозофију, Нови Сад
20. Јована Пасуљевић Кандић, Филозофски факултет, Одсек за социологију, Нови Сад

У Новом Саду, 28. јуна 2017. године

 

 2.2.2015-6Дана 27. јуна 2017. године у Матици српској приређен је концерт наше истакнуте пиjанисткиње Иване Ћојбашић, која живи у САД, где се бави педагошким радом и концертном активношћу, и наступа као солиста на реситалима и са оркестрима широм света. Изведена су дела Ј. С. Бахa, Ф. Ј. Хајднa, П. И. Чајковскoг и Џ. Гершвина.

Kонцерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајтa Матице српске.

 

На седници Одбора Одељења Матице српске за књижевност и језик, одржаној 16. јуна ове године, чланови Одбора Одељења упознати су с резултатима досадашњег рада на пројектима Матице српске посвећеним српском језику и његовим даљим истраживачким перспективама. Такође су добили општије информације о сличним пројектима у другим научним установама, чиме је употпуњена представа о обиму и обухваћености истраживања српског језика у Србији у данашњем времену. Распон истраживачких интересовања чланова Одељења, који се креће од енциклопедистичког тумачења општијих и посебних појмова стандардног српског језика, преко истраживања његових развојних фаза у различитим временским периодима, до морфолошких, фонетских, лексичких, лексикографских, синтаксичких, дијалектолошких, правописних и других питања савременог језика, показује колико је Матица српска и у ранијем и у данашњем времену посвећена одговорном и активном односу према српском језику у различитим облицима његовог појављивања, распрострањености и нужног развоја и богаћења.

Чланови Одбора Одељења за књижевност и језик једногласно су закључили да питања језика и заштите његовог јединства и значаја у данашњем времену превазилазе могућности појединачних напора одређених научних и истраживачких установа и да постају питања целокупне српске културе и друштва. Јер српски језик није само средство комуникације међу његовим припадницима, он је и најзначајнији облик идентитета српског народа, потврда његовог културног трајања у историјском времену, најочитији знак његових стваралачких потенцијала у ранијим периодима и у данашњем тренутку. Зато је обавеза Матице српске, као и сваке научне, образовне и културне институције нашег народа и свих посленика који се на непосредан или посредан начин баве српским језиком данас, када се сам језик и његово ћириличко писмо на различите начине доводе у питање, да чува и негује свој језик и његово писмо од инструментализовања, парцијализације и угрожавања сваке врсте. Чланови Одбора Одељења за књижевност и језик наглашавају да се српски језик најефикасније може чувати, неговати и афирмисати аргументима научне и лингвистичке природе и резултатима истраживачког рада, а не разлозима политичког прагматизма или којим другим парцијалним интересом. Чланови Одбора верују да је и држава свесна значаја српског језика и ћирилице као прворазредног идентитетског питања, те да ће убудуће више сарађивати са институцијама које проучавају српски језик и пружати им значајнију материјалну и јавну подршку и тиме обезбеђивати дугорочније планирање и сигурност у реализацији започетих и других ургентних пројеката свих научних установа којима је српски језик у основи њихове културне и националне мисије.

Нови Сад, 16.6.2017.
Одбор Одељења Матице српске за књижевност и језик