Дана 5. марта 2021. године у просторијама Матице српске (Нови Сад, Матице српске 1) одржана је расправа о Стратегији развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године (у даљем тексту: Стратегија), на којој је учествовало 14 чланова Матице српске (универзитетских професора српског језика, књижевности, социологије, педагогије и политикологије, као и научних радника и издавача).

Стратешко размишљање о развоју образовања и васпитања представља неопходност у савременом свету јер је друштвени подсистем образовања и васпитања од изузетног значаја како за економски и укупни развој одређеног друштва тако и за друштвену (националну) интеграцију. Отуда свакако постоји потреба за израдом оваквог документа, чиме би требало да се покаже како Република Србија дугорочно размишља о својим стратешким интересима у овој области.

Учесници у дискусији похвалили су поједине сегменте у Стратегији, али и указали на низ недостатака који би се могли превазићи прихватањем одговарајућих сугестија.

У том смислу, крајње добродошлим и хвале вредним чине се следећи моменти наведени у Стратегији:
(1) наглашавање васпитне улоге школе,
(2) увођење обавезног средњег образовања,
(3) посвећивање посебне пажње даровитим ученицима.

С друге стране, током расправе преовладали су критички тонови и уочен је низ недостатака и непрецизности који би се могли заокружити у неколико домена:
(1) одсуство идентитетског духа Стратегије;
(Опис постојећег стања представља слику у којој су замагљени како реалност тако и упозорење на нужне потребе које се односе на темељне, општецивилизацијске и идентитетске вредности. Неговање националног идентитета треба да буде један од тежишта у овом документу те је неопходно радити на јачању општег положаја српског језика и књижевности, уз пуно уважавање језика и култура других народа.)
(2) занемаривање значаја општег образовања и развијања критичког мишљења код младих људи;
(Образовање у Републици Србији умногоме је разграђено, како вертикално тако и хоризонтално. Стратегија не указује на јасан став и жељу да се реше горући проблеми.)
(3) одсуство визије образовања које доприноси интелектуалном, емоционалном и етичком развоју младих;
(4) одсуство јасно изражене мисије образовања, посебно у области националних и идентитетских предмета (српског језика и књижевности, српске културе, историје, географије, ликовне и музичке уметности), без којих нестаје и образовна и васпитна улога школе;
(5) поистовећивање образовања са обучавањем, те свођење образовног процеса искључиво на формално испуњавање различитих врста обука без довољне и целисходне међусобне корелације, чије је организовање само себи циљ (од недовољног присуства општег образовања, преко начина стручног усавршавања наставника до подређивања одређених решења привредним разлозима, о којима нема никаквих егзактних претпоставки за период на који се Стратегија односи).

Имајући наведено у виду, учесници у расправи предложили су низ сугестија, чије прихватање и укључивање у Стратегију сматрају неопходним:
1. неопходност повећања учешћа процента бруто државног дохотка у образовању на 5% (у Стратегији није дата пројекција повећања удела БДП за образовање);
2. повећање броја часова и давање натпредметног статуса српском језику и књижевности у предуниверзитетском образовању, као и увођење предмета Српски језик у високошколско образовање (у складу са текстом Декларације о неопходности повећања броја часова српског језика и књижевности у основној и средњој школи и Декларације о статусу српског језика на несрбистичким катедрама и ненаставничким факултетима, које смо претходне године послали Министарству просвете, науке и технолошког развоја, као и највишим државним институцијама);
3. уврштавање Закона о службеној употреби језика и писама у РС међу документе „од важности за развој образовања”, односно међу оне који „заједно чине правни оквир који је релевантан за СРОВРС”; (Стратегија мора јасно да подвуче да у службеној употреби у Републици Србији мора бити стандардни српски језик, те да свака високообразована особа мора да га зна на нивоу Ц2 према Заједничком европском оквиру за живе језике);
4. повећање броја часова српског језика у основним и средњим школама у мањинским срединама јер је познавање српског језика неопходно за њихово равноправно учешће у животу и раду Републике Србије;
5. заштиту постојећих и оснивање неопходних нових лектората српског језика у иностранству, као и системско обезбеђивање финансијских и законских услова за њихов изузетно значајан рад. Напомињемо да је број лектората и њихов положај забрињавајући;
6. афирмисање националних катедара на свим српским универзитетима (за српски језик, српску књижевност и историју) и непходност очувања постојећег броја буџетских места на њима; Заједничким деловањем Министарства просвете и националних катедри треба подстицати младе људе да се опредељују за националне науке јер је то у интересу и нашег образовања и наше науке.
7. Садржинско одређење националног књижевног канона као система вредности који би се, уз стална критичка преиспитивања, морао поштовати на свим образовним нивоима.
8. у оквиру развијања приоритетних области стручног усавршавања наставног и руководећег кадра у образовним институцијама посебно место треба да добију семинари за стручно усавршавање у домену српске језичке културе (у тој мери да они постану ОБАВЕЗНИ за све запослене у образовању, при чему би било уведено и полагање одговарајућих тестова као неопходног предуслова за рад у настави);
9. увођење полагања теста из српске језичке културе као један од услова за запошљавање у образовном систему; (Тестове који се одосе на тачку 7 и 8 требало би да саставе представници свих србистичких катедара у Републици Србији, као и одабрани чланови Одбора за стандардизацију српског језика САНУ);
10. уз прихватање става о иницијалном образовању наставника на језицима националних мањина (Стратегија, стр. 24), мишљења смо да је у истом поглављу неопходно навести и то да се високошколско образовање међу полазницима датих студијских програма у Републици Србији не сме окончати без знања стандардног српског језика на нивоу Ц2 (као службеног језика РС);
11. реафирмисање статуса наставника, уз смањење броја административних обавеза и разноликих обука које не служе стручном усавршавању и обезбеђивању квалитета у настави; Неопходно је омогућити да се наставници у потпуности посвете свом наставном раду и мисији. Без реафирмисања њиховог статуса школа не може да врши ни своју васпитну, ни образовну улогу.
12. буђење и развој демографске свести и образовања за демографску обнову – путем афирмисања значаја породице, љубави према деци, здравог односа према рађању и сл.; афирмисање породичних вредности и морала у образовању;
13. подстицање духовног развоја ученика путем садржаја различитих предмета са националним садржајем, а пре свега веронауке.

Осим наведених начелних предлога од приоритетне важности, дајемо и следеће конкретне сугестије, значајне за наше образовање у целини:
1. преиспитивање структуре и обима заступљености изборних предмета, уз њихово тешње повезивање са садржајима обавезних предмета, ради спречавања импровизација и нерационалности;
2. прецизније разрађивање механизама подршке даровитим ученицима;
3. враћање физичког васпитања у високошколско образовање, као и спортских секција у основне и средње школе;
4. Систематска брига о функционисању секција и разних облика додатног образовног и васпитног рада по слободном избору ученика;
5. системско развијање културе сећања, историјске свести и сазнања о геноциду у 20. веку;
6. навођење задужбина и других фондова који обезбеђују ђачке стипендије и промовишу образовање као партнера у образовању, а не само невладиних организација;
7. уважавање значаја позиције родитеља у образовању и концепта партнерства породице, школе и заједнице;
8. неопходност опрезнијег дефинисања улоге послодаваца и дуалног образовања како посебни интереси не би превладали над општим;
9. конкретизовање корака унутар акционог плана, који су у предлогу текста Стратегије дати шематизовано.

Будући да је Стратегија текст који треба да буде читљив широком кругу заинтересованих читалаца, непоходно је да она буде комуникативнија и семантички проходнија, без неодређености и нејасноћа које отварају простор различитим тумачењима. У том смислу, потребно је дефинисати појмове са флуидним концептом и нејасним значењем (нпр. праведно образовање, заједнички језички оквир за стандардни српски језик и др.). Коначно, документ оваквог значаја не заслужује да буде озваничен пре детаљније интервенције лектора.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, модератор
Проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, модератор
Проф. др Исидора Бјелаковић
Душан Вујичић, историчар и издавач
Проф. др Славко Гордић
Академик Јасмина Грковић Мејџор
Др Миша Ђурковић, научни саветник
Проф. др Слађана Зуковић
Проф. др Александар Јовановић
Проф. др Александар Милановић
Проф. др Петар Пијановић
Проф. др Снежана Стојшин
Др Драган Хамовић, виши научни сарадник
Проф. др Марица Шљукић

У Матици српској, у петак, 5. марта 2021. године, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Стеван Бакић, градоначелник Суботице, потписали су Протокол о сарадњи Матице српске са Градом Суботицом. Протокол је закључен на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Град Суботица остварују своју делатност. Од посебног значаја истакнуте су теме истраживања српске грађанске културе Суботице, колонизације у XX веку и везе српског народа са националним мањинама на историјском простору Града Суботице. Потписивању Протокола присуствовали су Весна Босачић, помоћник градоначелника, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

У понедељак, 1. марта 2021. године, у Матици српској проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Урош Радановић, председник Општине Жабаљ потписали су Протокол о сарадњи. Протокол је закључен на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Општина Жабаљ остварују своју делатност. Од посебног значаја истакнуте су теме истраживања српских миграција на подручју Шајкашке, историја Шајкашког батаљона, српског националног покрета у Шајкашкој и знаменитих личности српске историје и културе са подручја Шајкашке. Потписивању Протокола присуствовали су Сергеј Запорожац, помоћник председника Општине Жабаљ задужен за културу, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

Саопштење је донето на седници Председништва Матице српске одржаној
1. марта 2021. године.

Као што је јавности познато, Матица српска је спремно дочекала доношење Закона о реституцији из 2012. године. Наша установа се налази усред тих процеса: лично бисмо волели да нисмо далеко од коначног решења, али рационални увиди нам кажу да, највероватније, ипак нисмо близу њега. Ма када обезбедили повратак задужбинске имовине Матице српске, ми ћемо бити задовољни јер се тиме испуњава воља наших задужбинара, а потврдиће се и Матичина одлучност да ту вољу истински поштујемо догод установа постоји.

Матица српска постоји и успешно ради дотле док постоје људи који свој рад, своју креативност, своју имовину, своју енергију улажу у живот установе. Све дотле док постоји српска држава са јасним стратешким замислима и опредељењем, Матица српска ће лакше опстајати, боље радити и успешније резултате постизати у овласти језичког, књижевног, уметничког, научног стваралаштва. Због тога Матица српска настоји да обједини како успешну сарадњу са својом, српском државом, тако и одлучан рад на буђењу истинске културне и националне самосвести, те стваралачког ентузијазма припадника српске језичке, књижевне, културне, уметничке и научне заједнице.

У Новом Саду, 1. марта 2021. године

У Матици српској, у петак, 26. фебруара 2021. године, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Јован Репац, председник Општине Пландиште, потписали су Протокол о сарадњи са Општином Пландиште. Протокол је закључен на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Општина Пландиште остварују своју делатност. Од посебног значаја истакнута је тема историјске миграције и колонизације у ХХ веку на простору ове банатске општине. Потписивању Протокола присуствовали су и Мирослав Петровић, директор Културно-образовног центра „Вук Караџић“ Пландиште, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова.

Данас, 19. фебруара, је Матицу српску посетила министар културе Маја Гојковић, са сарадницима. Том приликом је одржан састанак којем су присуствовали министар културе Маја Гојковић, потпредседник Владе, Радован Јокић, помоћник министра за савремено стваралаштво, Бранислав Маричић, шеф кабинета потпредседника Владе и министра културе и информисања, Маријана Јеремић, виши саветник, Маја Минић Николић, самостални саветник, председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседници Матице срспке проф. др Јован Делић, проф. др Милан Матавуљ, проф. др Срђан Шљукић, генерални секретар Матице српсек др Милан Мицић, управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић.

На састанку је било речи о издавачкој делатности и другим облицима активности Матице српске, о Летопису Матице српске и књигама и зборницима објављеним уз подршку Министарства културе и информисања, такође је било речи о финансирању редовне делатности Матице српске, као и о енциклопедијско-лексикографским пословима у Матици српској. Министарка је упозната са започетим пословима на реконструкцији зграде Матице српске и плановима за наставак овог подухвата. Пажња је посвећана и поступку реституције задужбинске имовине Матице српске. Министар културе Маја Гојковић и председник Матице српске проф. др Драган Станић су, након састанка, дали краће изјаве за медије и након тога обишли реконстурисан простор Српске енциклопедије у згради Матице српске.

О 195. годишњици Матице српске, 16. фебруара 2021. године, приређен је концерт у Свечаној сали Матице српске, без присуства публике, под називом проф. др Милица Стојадиновић и пријатељи. Поздравне речи упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У првом делу концесрта, Милица Стојадиновић, сопран, уз клавирску сарадњу Маје Грујић и Бошка Стојадиновића, извела је соло песме српских композитора И. Бајићa, П. Кoњовићa, М. Милојевићa. У другом делу концерта, наступали су гости програма, студенти Академије уметности у Новом Саду у класи соло певања ред. проф. др Милице Стојадиновић, уз клавирску сарадњу Маје Грујић и Бошка Стојадиновића, студента клавира у класи проф. мр Милана Миладиновића. Изведене су оперске арије В. А. Моцартa, Ђ. Пучиниja, Р. Леонкавалa, Ђ. Вердиja, М. Мусоргског, А. Каталанија, Ж. Маснеа, Ђ. Вердија. У завршници концерта, Милица Стојадиновић отпевала је арију о месецу из опере Русалка А. Дворжака, уз клавирску сарадњу Бошка Стојадиновића.

Директан пренос програма публика је могла да прати на You Tube каналу Матице српске, снимак концерта можете погледати овде.

Саопштење је донето на седници Председништва Матице српске одржаној данас, 19. фебруара 2021. године.

Задужбина Богдана Дунђерског под управом Матице српске поднела је 2012. године захтев Агенцији за реституцију за повраћај имовине која јој је одузета у поступку национализације након Другог светског рата. У управном поступку захтев је одбијен у оба степена. Испитујући законитост оспорених решења у границама захтева из тужбе Управни суд је нашао да је тужба основана. Поништио је решења којим се оспорава право задужбине на враћање одузете имовине и предмет вратио органима управе на поново разматрање.

Матица српска нема право да учествује у руковођењу овом, сада државном имовином до момента враћања својинскоправних овлашћења задужбини. Када задужбинска имовина буде враћена користиће се у складу са општекорисним циљем за који ју је оснивач наменио. Матица српска ће се о коришћењу задужбинске имовине огласити након ступања у посед. Поред захтева за повраћај ове имовине, Агенцији за реституцију је благовремено поднето још 14 захтева за повраћај имовине задужбина под управом Матице српске. Реч је о непокретностима: пољопривредном земљишту и некретнинама различитих намена.

Матица српска је благовремено, у складу са Законом о враћању имовине и обештећењу, поднела захтеве за повраћај одузете имовине за петнаест задужбина под управом Матице српске, као и имовине која је одузета директно Матици српској. Од 2015. године Матица српска заједно са Српском академијом наука и Београдским универзитетом покренула je поступке и иницијативе за решавање проблема са којим су се у поступку реституције ове установе сусреле. У склопу иницијативе за доношење посебног закона за реституцију имовине Матици српској САНУ и Београдском универзитету у Влади Републике Србије 11. јануара 2021. године одржан je састанак са премијерком госпођом Аном Брнабић. Учесници састанка, представници Матице српске: проф. др Драган Станић, председник Maтице српске, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске; представници САНУ: академик Владимир Костић, председник, др Бојан Бугарчић, управник послова и представница Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић, ректор и проф. др Александар Поповић изложили су премијерки досадашње активности и предложили наставак рада на доношењу посебног закона о повраћају имовине за ове три институције од највишег значаја за српску култутру и образовање.

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављен је зборник радова Из лексике становања у Ваљевској Подгорини (етнолингвистички огледи). Зборник су приредиле Драгана Радовановић и Милина Ивановић Баришић и представља једну од етапа реализације пројекта „Речник говора Ваљевске Подгорине“, чији је носилац Матица српска.

Тематски зборник који је пред нама (етнолингвистички конципиран) посвећен је лексици културе становања (у ширем значењу појма становање) у Ваљевској Подгорини. Зборник садржи једанаест ауторских радова у којима је, углавном у виду етнолингвистичких огледа, представљена лексика културе становања у Ваљевској Подгорини. Своје радове објавили су Снежана Штрбац, Милина Ивановић Баришић, Гордана Пајић, Нина Аксић, Драгана Радовановић, Гордана Штрбац, Ана Васиљевић, Наташа Миланов, Маријана Ђукић, Ружица Мирилов, Бранкица Марковић и Ана Јањушевић Оливери.

Питањима које отвара, овај зборник представља значајан допринос покретању јаснијег приступа и заједничког грађења значења вредносних садржаја који конституишу културу кроз лексеме, у овом случају сабране у култури становања Ваљевске Подгорине.

Рецензенти зборника су проф. др Мато Пижурица и проф. др Весна Марјановић, а штампање зборника омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.