Поводом великог јубилеја – 150 година од оснивања Призренске богословије и 10 година од обнове рада у Призрену, у саиздаваштву Епархије рашко-призренске, Призренске богословије и Косовскометохијског одбора Матице српске објављен је Зборник радова „ПРИЗРЕНСКА БОГОСЛОВИЈА: ЖИВОТ, МИСИЈА, ДОПРИНОС (150 година од оснивања 1871–2021 и 10 година од обнове рада у Призрену 2011–2021)”.

Уређивачки одбор издања чине: епископ рашко-призренски Теодосије, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Валентина Питулић др Александра Новаков мр Живојин Ракочевић, протојереј Дејан Крстић, јеромонах Исидор (Јагодић) и Дејан Ристић. Уредници издања: др Александра Новаков, проф. др Валентина Питулић и Дејан Ристић. Лектoр издања је Татјана Пивнички Дринић, коректор Бранислав Карановић. Резимеа радова преведена су на енглески (Љиљана Тубић) и руски језик (Верица Шево).

Надамо се да ће радови сабрани у Зборнику са једним новим, интердисциплинарним научним приступом, дати ново светло о раду ове значајне школе, имајући у виду историјске прилике у којима је остваривала своју делатност. Нека стручни увид у њен стопедесетогодишњи рад буде смерница новим генерацијама у њеном будућем раду, посебно у условима у којима данас остварује своју духовну, просветну и националну мисију. Публиковање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Зборник радова садржи 46 научних радова: (даље…) →

Дана 29. децембра 2021. године Матицу српску је посетио др Немања Вукчевић, који је том приликом уручио председнику Матице српке проф. др Драгану Станићу почасну грамату у име директорке Викторије Николајевне Рјапухине испред Института за српски језик и комуникације Државног Универзитета В. Г. Шухов у Белгороду, Русија. Разговор је прошао у пријатном тону. Једна од тема је била наставак сарадње између двеју институција на промоцији српског језика, културе и традиције.

У оквиру Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига Милене Гостовић, „Косовски вилајет 1879–1900. Годишњи извештаји (Салнаме)”. Уредник издања је проф. др Валентина Питулић. Рецензенти књиге су: проф. др Милош Јагодић, доц. др Мирослав Павловић, доц. др Урош Шешум и др Александра Новаков. Лектуру и коректуру урадила је Александра Николић а именски и географски регистар сачинио је Владимир М. Николић. Резиме књиге преведен је на енглески (Љиљана Тубић), руски (Верица Шево) и немачки језик (Борка Галавић). Публиковање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Књига Милене Гостовић обрађује период османске владавине над провинцијом Косовски вилајет, како је био њен службени назив, са акцентом на једну специфичну врсту османских извора ̶ салнаме, односно годишње извештаје за читаву провинцију. У досадашњој историографској пракси, ова врста извора је била позната, с тим да је једна салнама научно обрађена и публикована на турском језику, док су подаци о становништву, највише навођени у албанској историографији, често тенденциозни и селективни. Систематско проучавање салнама намеће се као императив бољег разумевања османске управе и научног приступа овој врсти историјских извора. Потребно је нагласити да салнаме, као крајње бирократизована форма извештаја, захтевају нијансирани и крајње критички приступ, али су један од најважнијих извора за целокупан живот у Косовском вилајету пред крај османске управе. Систематско проучавање простора Косова и Метохије, публиковањем наведене монографије добило је још један значајан сегмент, увид у османску архивску грађу која је посебно важна за одређење питања граница и подељености простора, организације просветног, верског, економског живота, али оно што је најважније и најосетљивије јесу подаци о верској и националној структури становништва.

Монографија Милене Гостовић представља изузетан историографски допринос студија историје Косова и Метохије у једном од најосетљивијих историјских тренутака. Научни и стручни приступ, изузетно познавање османских извора, презентовање научној јавности до сада непознатих или мало познатих архивских материјала даје велику вредност овој књизи.
Милена Гостовић, рођена је у Бечеју, где је завршила основну школу и гимназију. Основне и мастер студије завршила је на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за историју. Говори енглески, турски и немачки језик. Живи у Бечеју.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске, објављена је књига Наде Савковић „Отисак Италије”. Књига је објављена у саиздаваштву Матице српске и Штампарије „Фељтон”. Ауторка предочава утицаје италијанске књижевности и италијанске баштине на српску књижевност XVIII и XIX векa. Указано је на људе и идеје, истакнут је допринос неких, готово заборављених, зачетника наше књижевности и уметности. Наслов књиге „Отисак Италије” подсећа на утицаје које су ова земља и њена књижевност имале и имају на српске ствараоце, као и да се они не смеју заборавити те, у том смислу, ова књига има активан однос према савремености. Ауторка је у сагледавању проблематике утицаја духовног врења једног времена исказала способност у откривању истине која се крије иза познатих историјских чињеница. Књига садржи девет књижевноисторијских студија, као и Преговор, Поговор и Именски регистар. Рецензенти књиге су проф. др Љиљана Бањанин и проф. др Александар Наумов.

У оквиру Одељења за књижевност Матице српске објављен је зборник радова „Петер Хандке или правда за човека и човечност”. Ова публикација представља први прилог у серији „Споменица почасном члану Матице српске”. Зборник су уредили Иван Негришорац, главни и одговорни уредник, проф. др Јован Делић, Јан Красни и Селимир Радуловић.

Одлуком 129. редовне Скупштине Матице српске одржане у суботу 27. јуна 2020. године у великој сали „Јован Ђорђевић0148 Српског народног позоришта, у Новом Саду, седамнаесторо изузетних стваралаца у различитим областима проглашени су почасним члановима Матице српске. То су: Петер Хандке, Ноам Чомски, Роналд Харвуд, Патрик Бесон, Еуђенио Симион, Мирослав Бјелик, Жан Пол Блед, Гидеон Грајф, Наталија Алексејевна Нарочницка, Јелена Јурјевна Гускова, Микис Теодоракис, Никита Михалков, Емир Кустурица, Дајана Џонстон, Жан Кристоф Буисон, Арно Гујон и Новак Ђоковић. Библиотека „Споменица почасном члану Матице српске” настала је из жеље да се оваквим одлукама Скупштине Матице српске дода детаљно елаборисано образложење на основу којег ће бити сасвим јасно зашто не само Матица него и српска културна и научна заједница у целини, може и треба да донесе овакву одлуку о високом поштовању поменутих стваралаца. Зборник радова Матице српске „Петер Ханкде или Правда за човека или човечност” сада се налази пред читаоцима, а њиме наша установа жели да иде у сусрет години у којој ће се свечано обележити 80-годишњица пишчевог рођења.

Радови објављени у овом зборнику систематизовани су у рубрике: Уводне речи (1), Огледи (12), Сведочанства (11), Поезија, проза (10), Грађа за библиографију Петера Ханкдеа, Фото-записи, Напомене о овој споменици и регистар имена. Штампање овог зборника радова омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

На Дан добротвора Матице српске, обележено је 60 година рада Рукописног одељења, специфичног, профилисаног архивског одељења. О Рукописном одељењу, његовој садашњој делатности, будућим планираним пројектним активностима говорила је управница Одељења, проф. др Зорица Хаџић. О историјату Одељења, његовом настанку и самој изложби говорила је мср Александра Јовановић, архивски саветник и аутор изложбе. Изложбу је отворио председник Матице српске, проф. др Драган Станић.

Матица српска је под својим окриљем сакупљала значајна сведочанства о култури и историји свог народа. Целокупна документација која проистиче из рада и деловања Матице српске, почев од Основа, њеног првог статута и записника свих седница управних тела, затим текстови који су пристизали за објављивање у Летопису Матице српске и на књижевне конкурсе, преписка, рукописи и фотографије најистакнутијих личности српске културно-политичке историје, донатора, задужбинара, сарадника Матице српске, данас се чува у једном од њених 7 научних одељења. Као посебна организациона јединица у Матици српској и под називом Рукописно одељење Матице српске, исто је конституисано 8. априла 1961. године. У седмој деценији претходног столећа, архивска грађа и само Одељење смештено је у посебне просторије у оквиру Задужбинског здања Марије Трандафил, односно седишта Матице српске.

Рукописима, писмима и фотографијама али и Записницима Матице српске из кључних година за настанак и развој архивске збирке, документован је историјат настанка Одељења. Изложбом која носи назив „Рукописно одељење Матице српске (1961-2021), Од Србско-народне сбирке до данас ” указује се на оне личности и одлуке које су обележиле најзначајније етапе из прошлости Матице српске, о стваралачком раду који је протекао у знаку очувања континуитета и традиционалне мисије коју су баштинили њени далековиди и мудри оснивачи и утемељивачи.

Циљ изложбе је промоција Рукописног одељења Матице српске, Одељења које представља темељ најстарије књижевне, културне и научне установе српскога народа. Избором грађе тежило се ка томе да се на што јаснији и упечатљивији начин представе доминантне вредности саме установе. На изложби је приказано тридесетакк архивалија из Рукописног одељења, распоређених у четири тематске целине. Пратећи експонати изложбе су банери и сам Каталог изложбе.

Изложба је реализована средствима општине Нова Црња.

У Свечаној сали Матице српске, у петак, 24. децембра, одржана је свечаност Дан добротвора Матице српске, на којој су уручене захвалнице добротворима и доброчинитељима за 2020. и 2021. годину. Председник Матице српске проф. др Драган Станић је том приликом покрајинској секретарки за културу, информисање и односе са верским заједницама госпођи Драгани Милошевић уручио Споменицу Матице српске, у знак добре сарадње и снажне подршке, коју Покрајинска влада и Покрајински секретаријат пружају најстаријој српској књижевној, културној и научној институцији. Уз пригодан програм у коме су учествовали Максим Мудринић, гајдаш и др Исидора Поповић, добротворима и дародавцима су се захвалили и захвалнице уручили председник проф. др Драган Станић и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Поводом 60 година од оснивања Рукописног одељења Матице српске (1961–2021) у фоајеу овог здања, председник Матице српске проф. др Драган Станић отворио је изложбу „Од Србско-народне сбирке до данас“ ауторке мср Александре Јовановић, стручног сарадника Рукописног одељења Матице српске. О поставци су говорилe управник Рукописног одељења Матице српске проф. др Зорица Хаџић и ауторка.

У четвртак, 23. децембра 2021. године, Матицу српску посетила је делегација Теслине научне фондације из Филаделфије: Никола Лончар, председник, Зоран Ђуловић, председник за Србију, и Марко Лопушина, почасни директор. Госте је примио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Том приликом професору Станићу за вишегодишњи патриотски рад уручен је Орден Николе Тесле, захвалница и значка.

Зборник Матице српске за ликовне уметности задржао је концепцију научног часописа за теме из области ликовних уметности.

Током 2021. године Уредништво Зборника Матице српске за ликовне уметности, чији састав је прихваћен на седници Управног одбора Матице српске одржаној 5. октобра 2020. радило је у следећем саставу:

ВЛАДИМИР СИМИЋ, главни и одговорни уредник (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), МИОДРАГ МАРКОВИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), БРАНИСЛАВ ТОДИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), ИДИЈА МЕРЕНИК (Универзитет у Београду – Филозофски факултет)
ИГОР БОРОЗАН (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), ДАНИЦА ПОПОВИЋ (Балканолошки институт САНУ), ДРАГАН ДАМЈАНОВИЋ (Универзитет у Загребу – Филозофски факултет), ALINA PAYNE (Harvard University, USA), TÜLAY ARTAN (Sabancı University, Istanbul), ANA ШВЕРКО (Институт за повијест умјетности, Сплит), ИВАН ДРПИЋ (University of Pennsylvania, USA), BISSERA PENTCHEVA (Stanford University, USA), FRIEDRICH POLLEROß (University of Vienna), IVÁN SZÁNTÓ (Eötvös Loránd University, Budapest)

Урађен је нови УДК број и добијени су ДОИ бројеви.

Садржај свеске бр. 49 чине: чланци, расправе, прилози (16 радова) и прикази (6 радова), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Географски региста, списак рецензената и Упутство за ауторе.

У рубрици ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ објављени су радови Бранке Ч. Вранешевић, Драгане С. Павловић, Ангелине Р. Милосављевић, Александре П. Кучековић, Милене Г. Врбашки, Ане Д. Костић, Вука Ф. Даутовића, Вање В. Стојковић, Јоване Д. Миловановић Гордане С. Крстић Фај, Огњена Д. Минића, Тадиеа Б. Стефановића, Марије С. Клименко, Манојла M. Маравића, Соње Р. Јанков, И Милене Б. Јокановић. У рубрици ПРИКАЗИ објављени су радови Максимилијана Г. Дорословачког, Ana F. Šeparović, Саше М. Брајовић, Николе М. Ивановића, Весне С. Гајић и Игора Б. Борозана.

Комплетан PDF свих Зборника налази се на линку и у Репозиторијуму Народне библиотеке Србије.