Промоција нове серије гласила Матице српске за културу усмене и писане речи Језик данас одржана је 26. јуна 2015. године. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О новој серији и првом броју (двоброју) говорили су проф. др Вера Васић, проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредник.

Гласило је покренуто 1997. године на иницијативу тадашњег председника Матице српске академика Бошка Петровића уз помоћ најугледнијих лингвиста. Жеља Уредништва била је да се на стручан и научно утемељен, али разумљив и широком читалачком кругу диступан начин, поговори о актуелним језичким проблемима. Стицајем околности гласило је престало да излази 2005. године. Потреба за њим је, међутим, остала. Због нових језичких огрешења, а и многих старих која нису престала да постоје, Матица српска је одлучила да поново покрене гласило за културу усмене и писане речи. Овим бројем почиње његова нова серија, али заснована на старим темељима.

Пре промоције одржан је састанак Уредништва и закључен нови број.

мср Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, учествовала је 18. јуна у Привредној комори Војводине, а у организацији Министарства правде, на јавној расправи о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу. У току расправе изречено је низ сугестија у циљу побољшања законског текста. Управница послова указала је на чињеницу да је удружењима, установама и другим организацијама које су биле носиоци права својине на одузетој имовини по основу даровних уговора, задужбинарства, градње сопственим средствима и сл, а којима је имовина одузимана по основу прописа наведених у члану 2. овог Закона, ускраћено право да учествују у поступку реституције. На овај начин повређене су одредбе Устава Републике Србије, као и међународних конвенција којима се гарантује право својине као једно од основних људских права, као и забрана дискриминације. Управница послова указала је да је изостављањем удружења и установа из круга лица којима је дато право да потражују одузету имовину учињена дискриминација која се не односи само на Матицу српску, већ и на САНУ, Универзитет, Соколско друштво, Црвени крст и друга удружења и установе којима је одузета имовина, односно њиховим правним следбеницима. Том приликом изнела је и предлог да се и удружењима и устновама призна ово право, те предложила допуну члана 5. Закона који наводи лица која имају право на враћање имовине и обештећење.

8. јуна 2015. одржан је други састанак Уређивачког одбора Зборника о српско-мађарским књижевним и културним везама. Проф. др Марија Циндори Шинковић је сачинила предлог позивног писма су чланови Одбора размотрили, допуњавали и уз ситније измене усвојили. Надајући се да ће потенцијални учесници препознати оправданост научних настојања Одбор предлаже да се радови за зборник и саопштења на научном скупу дефинишу у оквиру 18 тематских кругова. Намера Матице српске и Одбора јесте да се са емпиријског и теоријског становишта осветле и размотре односи српске и мађарске културе и књижевности у периоду 1900−1930, уочи, током и после Првог светског рата. Усаглашен је списак сарадника којима треба упутити позив с молбом да до 1. септембра пријаве наслов саопштења.

Састанку су присуствовали чланови Одбора꞉ проф. др Јанош Бањаи, дописни члан САНУ, председник Одбора, проф. др Корнелија Фараго, проф. др Марија Циндори Шинковић, доц. др Марко Чудић, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Јулка Ђукић, стручни сарадник.

У просторијама Филолошког факултета у Београду 4. јуна. 2015. године одржан је састанак Уређивачког одбора српско-чешких књижевних и културних веза.

Састанку су присуствовали: проф. др Драган Станић (председник Матице српске), дописни члан САНУ Љубодраг Димић (Филозофски факултет Београд) проф. др Мира Радојевић (Филозофски факултет Београд), Миладин Милошевић (Архив Југославије), доц. др Ђорђе Ђурић (генерални секретар Матице српске), проф. др Верица Копривица (Филолошки факултет Београд) и проф. др Александра Корда-Петровић (Филолошки факултет Београд).

Председник Матице српске проф. др Драган Станић известио је присутне да је прошле године, заједно са доц. др Ђорђем Ђурићем, био у Брну и са члановима Матице моравске разговарао о изради трећег Зборника, који овога пута приређује чешка страна. Том приликом је договорена оквирна тематика зборника која би се односила на стоту годишњицу од почетка и краја Првог светског рата. Тематика радова у зборнику би обухватала теме у вези са периодом пре, за време и после Првог светског рата у односима чешке и српске историје, културе и уметности. Са српске стране се за зборник предвиђа 10 до 15 радова обима до једног табака. Радови би требало да буду предати до краја 2015. године.

Договорено је да ће се на следећем састанак Одбора сачинити листа потенцијалних аутора који ће бити званично позвани да напишу радове у трећем зборнику Од Мораве до Мораве. Биће позвани историчари, књижевни историчари, лингвисти, као и историчари уметности и музиколози.

У спомен Младена Лесковца Матица српска је 1992. године установила Награду Младен Лесковац за најбоље објављено научно дело из области историје српске књижевности, а додељује се сваке треће године.

Досадашњи добитници Награде Младен Лесковац:
1. др Драгиша Живковић (1991, 1992, 1993)
2. др Новица Петковић (1994, 1995, 1996)
3. др Радмила Маринковић (1997, 1998, 1999)
4. др Нада Милошевић Ђорђевић (2000, 2001, 2002)
5. др Божидар Ковачек (2003, 2004, 2005)
6. др Душан Иванић (2006, 2007, 2008)
7. др Јован Делић (2009, 2010, 2011)
8. др Иво Тартаља (2012, 2013, 2014)

11. јуна 2015. године у сали за седнице уручена је Награда Младен Лесковац проф. др Иви Тартаљи за целокупно научно дело из области историје српске књижевности издвајајући као повод књигу Песма о песми, широм књижевности, објављену у СКЗ, 2013.

На почетку свечаности о Младену Лесковцу говорио је члан Жирија проф. др Јован Делић, а о добитнику награде председник Жирија проф. др Душан Иванић. Захваљујући се на награди проф. др Иво Тартаља је рекао да књига Песма о песми, широм књижевности на непосреднији је начин везана за живо и многострано деловање Младена Лесковца чињеницом да је тај пажљиви приређивач Змајевих Одабраних дела из 1949. године замислио и организовао научни скуп у Српској академнији наука и уметности поводом 150 година од рођења Јована Јовановића Змаја. Као учесниk тог скупа говорио је о поеми Змаја Песма о песми, а реферат са тог скупа нашао се као подстицај и инспирација његове књиге Песма о песми, широм књижевности.

3. јуна приређен је концерт клавирског трија чији су чланови ЗОРИЦА ЋЕТКОВИЋ, клавир, МИХАЛ БУДИНСКИ, виолина и ЛАДИСЛАВ МЕЗЕИ, виолончело. Изведена су дела Ф. Шуберта и А. Пијацоле.
Концерт је репортерски снимила Радио-телевизија Војводине, а новинар Винајовски узео је изјаву од виолончелисте Ладислава Мезеија, који је овим концертом обележио 40 година уметничког рада. .

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Концерт је фотографисао Бранко Лучић.

У Зајечару, 30. маја 2015. године, у оквиру манифестације „Фестивал младих песника – Дани поезије”, у организацији Центра за културу и туризам града Зајечара, доц. др Слободан Владушић, главни уредник Летописа Матице српске, примио је награду „Сергије Лајковић” која је додељена Летопису за допринос и афирмацију књижевног стваралаштва младих.

29. маја у сали за седнице господина Бапкен Симоњан из Јеревана одржао је веома занимљиво предавање о јерменској заједници на тлу Србије од XIII века до наших дана. Предавање је било врло садржајно, а уз то и пропраћено занимљивим видео-прилозима. Као осведочени делатник на пољу зближавања јерменског и српског народа господин Симоњан је још једном допринео да се у српској јавности потпуније изгради представа о доприносима Јермена у историји културе. Госта и присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

27. маја 2015. одржан је први састанак Уређивачког одбора Зборника о српско-мађарским књижевним и културним везама. Договорено је да садржај зборника буду резултати проучавања књижевних и културних односа уочи, за време и после Првог светског рата, који би се саопштили на научном скупу маја 2016. године у Матици српској. Предвиђено је да се позове око 25 учесника. Чланове Уређивачког одбора Зборника о српско-мађарским књижевним и културним везама именовао је Управни одбор Матице српске꞉ проф. др Јанош Бањаи, дописни члан САНУ, председник Одбора, Пера Ластић, проф. др Корнелија Фараго, доц. др Марија Циндори Шинковић, доц. др Марко Чудић. Други састанак заказан је за 8. јун.