У четвртак, 10. октобра 2019. године, у Матици српској представљена је књига „Црвени макови за кнегињу – Материјали за биографију кнегиње Јелене Петровне” („Књижевна реч”, 2018) мр Галине Игоревне Шевцове, сарадника Одељења за општу историју Руске академије наука у Москви. Госте је поздравила др Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”, истакавши да Матица српска традиционално негује односе са другим словенским народима, те са великим задовољством учествује у представљању књиге руске историчарке о српској принцези Јелени, кћерци Петра Првог Карађорђевића.

Пробраним речима, присутнима се обратио и Његово Високопреосвештенство господин Михаил, архиепископ Руске православне цркве. О пројекту и процесу издавања књиге на српском говорила је госпођа Драгана Милошевић, представник Издавачке куће „Књижевна реч”, док је о њеном научном и историјском значају говорила др Милана Живановић, научни сарадник Института за новију историју Србије. Књигу је превела госпођа Марина Тодић, која је указала присутнима на питак језички стил ауторке којим је успела да повеже различиту архивску грађу у значајну и позивајућу целину. О српско-руским односима, као и хуманитарном раду кнегиње Јелене Петровне, говорио је господин Алексеј Арсењев.

На крају програма, уз мултимедијалну презентацију, присутнима се обратила ауторка мр Галина Игоревна Шевцова, представљајући архивску грађу коришћену за израду књиге и значајне тренутке у животу кнегиње Јелене Петровне, као и чланова њене породице.

Програм, који је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада, водила је госпођа Снежана Живковић, а симултани преводилац била је госпођа Ана Радун.
Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У издању Матице српске и Филозофског факултета из Косовске Митровице објављена је књига „Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења” проф. др Младена Јаковљевића. Ово је први превод у стиху на српски језик овог знаменитог витешког романа и једног од најзначајнијих остварења енглеске средњовековне књижевности, насталог у четрнаестом веку.

Књига разматра низ тема значајних за читање и тумачење овог дела: од настанка, ауторства и жанровског одређења, узора, језика и формалних обележја дела спеваног у алитеративном стиху, преко друштвеноисторијског и културног контекста у којем је настало, позиционирања у оквирима витешке културе, хришћанских идеала и паганских веровања и традиције, до значења, симбола и мотива, као и савремене рецепције и значаја за савремену фантазијску књижевност.

На српски језик преведена су сва четири певања „Сер Гавејна и Зеленог витеза”, односно свих 2530 стихова – датих упоредо са изворним текстом на средњоенглеском језику. Уз три фотографије самог рукописа, текст прате илустрације проф. др Младена Јаковљевића.

Књига је настала као резултат рада у оквиру пројекта Матице српске „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности: преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација“, има 256 страна а рецензирали су је проф. др Владислава Гордић Петковић, проф. др Мирјана Лончар Вујновић, проф. др Весна Лопичић.

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Косово на крају историје, сажета анализа привида“, аутора Александра Петровића и Данка Камчевског. То је двојезична књига на српском и енглеском језику, коју су аутори написали на енглеском и превели на српски језик. Главни и одговорни уредник издања је Валентина Питулић, а рецензенти: Витолд Вилчињски, Милош Кнежевић и Миша Ђурковић. Превод латинског текста урадила је Марина Милановић. Илустрација на поткорици је слика Петра Лубарде, „Косовски бој“ (1953), добијена љубазношћу Галерије Матице српске. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Химера независног Косова и покушај да се на привиду заснује држава у овој књизи сагледава се не само као српски већ светскоисторијски проблем затворен у троуглу економије Бретон Вудса, постструктурализма и виртуелне историје. Ова књига заправо је другачија методологија разумевања косовског историјског лавиринта у коме су током дугог времена сплетене видљиве и невидљиве нити вековне политике моћи. Њих су сви освајачи који су долазили на Балкан насилно и лукаво испредали програмским ткањем вештаственог језика, културе и идентитета да би на тај начин створили Косово које ће бити њихова верна сенка и парадигма силе опсене. Тако је настала постисторијска држава без подлоге као лелујава слика свих освајачких намера. Књига сажето анализује идеју и име Албаније, односно Албанаца, и ток прелести у чијој оси је непрекидна борба за географски и духовни простор Косова и Метохије. Ово је прва књига која Косово сагледава пре свега као филозофски проблем суочавања српске културе са собом и са постструктуралним светом напрегнутих мехура.

У Матици српској 26. септембра 2019. године одржано је предавање „Српска традиционална култура и књижевност“ којим се најстарија српска институција културе, књижевности и науке придружила манифестацији „Европски дан језика“. Прогрaм је реализован у организацији Косовскометохијског одбора Матице српске, Гимназије „Јован Јовановић Змај“ и Фондације „Симонида“. Специјални гости били су ученици и професори Гимназије Приштина – Лапље Село који су били у тродневној посети Новом Саду. Домаћини ученика били су ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада. Скуп је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Након тога одржана су предавања: проф. др Јасмине Јокић на тему „Култ дрвета у српској традиционалној култури“; доц. др Драгољуб Перић говорио је о томе „Како је српски вампир стекао светску славу“ и асистент мастер Милош Јоцић говорио је на тему „Баба вијештица у Горском вијенцу“. У уметничком делу програма учествовали су: др Исидора Поповић (водила је програм и прочитала одломак из Завештање језика Стефана Немање) и Женска певачка група Музичке школе „Исидор Бајић“ под руководством професорке Валентине Летић. Група је извела композиције: „Востани Сербије“, „Приони мобо за лада“, „Даруј брале, даруј селе“, „Ој, ружо моја румена“ и „Кад запјевам, пјевам радо“.

Манифестација посвећена Европском дану језика у Матици српској је био само један сегмент дешавања. Програм намењен ученицима гимназија започео је у среду, 25. септембра у Гимназији „Јован Јовановић Змај” где је Манифестација свечано отворена. Након поздравне речи: Мирјане Грдинић, помоћника директора Гимназије „Јован Јовановић Змај”, Ане Костић, професора Гимназије Приштина – Лапље село и др Јасмине Пивнички, чули су се стихови у рецитаторском натпевавању: „Наши дани“, В. П. Дис (стихове је казивао Јован Лазаревић), „После детињства“, М. Антић (стихове је казивала Анђела Кнежевић), „Балканац“, Д. Максимовић (стихове је казивала Нина Пејић). Додељена је награда и похвала ученицима који су учествовали на конкурсу „Језик је хранитељ народа“. У уметничком делу програма учествовао је Хор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ под руководством професора Јована Травице. Отпевали су две песме: „Химна школе“ (Исидор Бајић) и „Говорна фуга“ (Александар Вујић). У наставку програма одржан је 13. Међународни фестивал „Проза фест“, књижевно представљање руског писца Виктора Јерофејева. Ученици су након тога обишли Саборну цркву Светог Ђорђа и Галерију Матице српске. Програм је настављен у Културној станици „Свилара“ где је одржан округли сто „Језик је хранитељ народа“. Након тога је отворена изложба „Чаробни свет ћирилице“ (аутори радова су ученици Калиграфске секције Гимназије „Јован Јовановић Змај“). У уметничком делу програма учествовао је Хор „Просветитељи“, под руководством Мише Близанца. Отпевали су: „Химна ћирилици“, „Плод под претњом“ (Велика Томић), „Ја сам Србин, српски син“, „Ја сам млада Српкиња“, „Шешир професора Вујића“. У четвртак, 26. септембра гости са домаћинама обишли су Подземне војне галерије Музеја града Новог Сада, затим учествовали у Калиграфској радионици: „Ја, чувар баштине“, и на крају те вечери одгледали су представу у Позоришту младих, „Зојкин стан“, у извођењу ученика Гимназије „Јован Јовановић Змај“. Гости су током последњег дан боравка обишли Сремске Карловце и Карловачку гимназију као и манастире Гргетег и Крушедол. Њихов боравак је пратила Радио Беседа и РТВ.

У овој књизи су, на основу сведочанстава забележених у делима српске документарно-уметничке прозе из друге половине 19. века, разматрани сложени токови и везе између српске културне и музичке историје. До сада неистражени, записи из дневника, мемоара, аутобиографија и путописа из пера српских културних посленика 19. века потврђују да је музика била важан сегмент живота свих слојева српског друштва, у сложеним геополитичким и културноисторијским контекстима у овом периоду. Истражени материјал одсликава динамику и еволуцију облика и видова присуства музике и музичког живота међу Србима у Хабзбуршкој монархији, Кнежевини и Краљевини Србији, као и у српским енклавама у другим националним срединама.

Представљајући статус музике у култури свакодневног живота међу Србима, документарни записи сведоче о месту музике у сфери личног интересовања, афинитета и искустава писаца и њихових савременика. Кроз појединачне тематске слике о музици, у изворима су портретисани музички ствараоци, извођачи и публика, представљен je рад значајних музичких институција, описани су различити облици и поводи за музицирање, коментарисани аспекти музичке интерпретације, анализиране одлике традиција вокалне и инструменталне музичке праксе из различитих регија.

Тумачењем мемоарских написа о присуству музике у различитим друштвеним контекстима, отворене су могућности за сагледавање њених разноврсних улога у сфери приватног и јавног живота међу Србима у 19. веку, али и посебно питање о функцији музике у поетикама књижевног стваралаштва појединачних аутора. Представљена грађа подстиче не само на разматрање присуства музике као теме у књижевности, већ и на проблематизацију питања уплива историје књижевности у музичку историографију.

Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 60/2019, обима 15,50 штампарских табака. Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента. Садржај свеске бр. 60 чине: студије, чланци, расправе (9 радова); сећања, грађа, прилози (3 радa); прикази (5 радoва), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.

Електронску верзију Зборника можете погледати овде.

Матицу српску је 25. септембра 2019. године посетио књижевник Виктор Јерофејев. Угледног госта са радом наше најстарије културне установе упознали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Виктор Јерофејев је овогодишњи добитник награде „Милован Видаковић“ која се по тринаести пут додељује у оквиру „Прозафеста” у Културном центру Града Новог Сада.

Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 504, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Рајка Петрова Нога, Јована Радуловића, Миодрага Матицког, Радомира Д. Митрића, Дејане Николић, Тијане Сладоје, Антонија Симића и Гунвора Хофмоа. У овом броју у посебном тематском блоку објављени су есеји Примо Левија уз пропратне текстове приређивача Александра Костића. Рубрика „Есеји” доноси текст Јована Делића о поезији Ђорђа Сладоја. Рубрика „Сведочанства” посвећена је првој српској песникињи Јефимији кроз текст Гордане Ђилас и Великој базјашкој повељи о којој пише Стеван Тонтић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Зоран Ђерић, Миливој Ненин, Милутин Лујо Данојлић, Сања Перић, Валентина Чизмар и Андреј Радуловић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

Матица српска и Архив Војводине, уз подршку Министарства спољних послова, Министарства културе и информисања, Покрајинске владе и Градске управе за културу, организовали су представљање књиге „Јасеновац: Auschwitz of the Balkans – усташка империја окрутности ”, проф. др Гидеона Грајфа из Јерусалима (Израел). Догађај је уприличен у уторак, 27. августа 2019. године у Свечаној сали Матице српске. Због велике заинтересованости публике, отворена је и читаоница Библиотеке Матице српске, где је организован стриминг догађаја.

Бројну публику и уважене госте поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, захваливши се проф. Грајфу што је својом потресном, али објективном и аргументованом студијом, допринео разговору на међународном нивоу о дуго неизговораним странама српске историје. Присутнима се, потом, обратио градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић позивајући на сећање злочина извршеним над Србима, Јеврејима и Ромима, уз неговање мира и очувања људске слободе. Др Алона Фишер-Кам, амбасадорка Израела указала је на значај односа Србије и Израела, те неопходности сарадње на овом историјском подухвату и истраживању. Посебно се осврнула на логоре смрти Јасеновац и Аушвиц, страдале и преживеле који заслужују да се чују и не буду заборављени, како се такви злочини никада више не би догодили. Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, уз напомену да књига проф. Грајфа има епохални значај, саопштио је да ће Архив допринети очувању сећања на жртве Јасеновца објављивањем оригиналних немачких докумената о Јасеновцу, похрањених у Архиву, а све то биће учињено у већ припремљеној наредној књизи проф. Грајфа. (даље…) →

У издању ИК „Прометеј“ и Косовскометохијског одбора Матице српске публикована је књига „Дахијска времена на Косову и Метохији (1878-1899)“ проф. др Славише Недељковића. Уредник је господин Зоран Колунџија а рецензенти проф. др Душко Ковачевић, проф. др Дејан Микавица и др Недељко Радосављевић, научни саветник. Аутор је књигу посветио косовскометохијским Србима, чуварима вере и традиције.

Хронолошки оквир књиге обухвата време од Берлинског конгреса 1878, до Хашке конференције 1899. У књизи је реч о животу Срба на Косову и Метохији и њиховој борби за опстанак. Храброст и страдања која су пратила ту борбу аутор је представио кроз обиље историјских извора, што рукопису даје пуни научни кредибилитет. Исламизоване Арбанасе османске власти су истурале на браник очувања територијалног интегритета Османског царства а њихови одреди борили су се у редовима турске војске или су као нерегуларна војска учествовали у гушењу буна и устанака хришћана у Турској кроз читав 19. век. Семе зла посејано између два народа у раном 19. веку, клијало је и расло је брзо, крећући се ка истребљењу Срба са простора Османског царства, које су османске власти подстицале тежећи ка верској хомогенизацији становништва. Док су султан и Порта користили Арбанасе као ударну силу против српског народа на Косову и Метохији, Аустро-Угарска је настојала да Призренску лигу и арбанашки национални покрет окрене против Србије и Црне Горе које су по мишљењима бечких политичара били главна препрека германском продору ка Солуну. Оснивањем Призренске а потом и Пећке лиге верска и етничка нетрпељивост Арбанаса према Србима добила је нов политички задатак – систематско истребљивање Срба које је на простору Косова и Метохије добило апокалиптичне размере. (даље…) →