У уторак, 17. марта 2026. године на Сајму књига у Новом Саду представљена је едиција „Прва књига“ Матице српске. Своје књиге су представили Вид Кецман („Изгубљено у преводу“), Никола Вјетровић („Новорођење“), Дивна Стојанов („Никад до сад виђена представа“, Милан Радоичић („Селенић, структуре, контекст“) и Урош Ђурковић („О чему је реч?“). О овогодишњим насловима говорила је др Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик, а разговор је водила др Маја Стокин. Аутори су се публици обратили лепим говорима о настанку својих књига и значају који за њих има објављивање у оквиру ове едиције.

Едиција „Прва књига“ Матице српске покренута је 1957. године и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До данас је у оквиру ове едиције објављено 300 наслова. Поред угледа који је стекла, ова едиција представља и најстарији континуирани издавачки подухват те врсте у српској књижевности двадесетог века. Подсећамо да је конкурс за едицију „Прва књига“ и ове године отворен до 1. маја, а све додатне информације доступне су на сајту Матице српске.

У уторак, 17. марта 2026. године, на Новосадском сајму отворен је 30. међународни салон књига, и 30. изложба уметности „Арт експо”. Такође, биће приређени Сајам образовања „Путокази” и Сајам гејминга „NS Games&Tech Week”, који ће трајати од 19. до 21. марта. Манифестација oкупља излагаче из области књижевности, медије, издаваче из Србије и Региона, издаваче са делима на језицима националних заједница.

Манифестацију је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, која ове године обележава велики јубилеј, 200 година од оснивања. Проф. Станић истакао је да је веома важно да водимо рачуна о култури, њеној прошлости, садашњости и будућности, као и да никада не заборавимо основну нит од које је култура саткана, а то је повезивање традиционалног и модерног.

У част великог јубилеја Матице српске, на дан отварања Сајма, на штанду Министарства културе посетиоци могу да виде кратак филм о историјату ове институције.

Осим обележавања 200-годишњице оснивања Матице српске, обележава се још један значајан јубилеј 200 година од рођења Светозара Милетића.

Посетиоце Сајма књига у Новом Саду очекују и премијерна издања, бројне промоције, атрактивни програми, Поклон-игра за посетиоце, изложбе, фестивали и значајни попусти. Награда „Лаза Костић”, најзначајније признање Међународног салона књиге, додељена је Владану Бајчети за књигу „Прољећа Владана Деснице” (Академска књига, Нови Сад). Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона.

Као и сваке године, Матица српска својом богатом понудом учествује на овој престижној манифестацији. Штанд Матице српске можете посетити, у периоду од 17. до 23. марта, сваког дана од 10. до 20. часова (последњи дан до 16 часова). Књиге ће се продавати, уз попуст, по специјалној сајамској цени. Улаз је бесплатан.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске и купити по специјалним сајамским ценама можете преузети овде.

У четвртак, 12. марта, у Матици српској одржана је промоција зборника „О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама“.

На самом почетку присутнима се обратио проф. др Срђан Шљукић, један од уредника зборника, који је рекао да главна тема зборника заправо циља на квантофренију онда када је реч о мерењу научних резултата. Како је истакао, ово је нешто што врло лако препознају сви који се баве друштвеним наукама и хуманистиком, препознаје се у свакодневном раду и деловању, а зборник је настао као једна артикулација тог осећаја.

Присутнима се потом обратио проф. др Михаел Антоловић, такође уредник зборника, који је истакао да је стварност у којој живимо заправо демантовала прокламацију да живимо у друштву знања. Технологија, како је навео, не служи сврхама еманципације и смањивања друштвених неједнакости. Данас живимо у технократском друштву, у којем људска права губе значај и крше се на дневном нивоу, а и сам појам људских права служио је као једна од идеолошких покривалица за преобликовање савременог света по начелима неолибералне идеологије. У таквом развоју ствари дошло је до опсесије мерењем, па тако и мерењем у науци.

После излагања проф. Антоловића, реч је имала др Гордана Ђерић, која се осврнула на сопствени случај у време увођења концепта изврсности у науци. Тај концепт подразумева да се сви радови подвргавају процени метанауке, како би се кроз тај систем издвојило десет најбољих истраживача у Србији, такозваних „изврсних“ научника. Како је објаснила, концепт изврсности потиче из менаџмента у организацији фирми и компанија на Западу почетком осамдесетих година и показао се као врло неуспешан чак и у том домену. Заснива се на празној претпоставци да количина нечега говори о вредности тога.

На крају се присутнима обратила проф. др Ана Кузмановић Јовановић, која је, говорећи о штетности неолибералних политика, истакла да смо дошли до негације суштине науке и знања. Ове процесе у великој мери убрзава и појава вештачке интелигенције, при чему се развија идеолошки и поклонички однос према њој, док се путем разних апликација и платформи ствара зависност од технологије која на крају све процесе своди на квантификацију. Проф. Кузмановић Јовановић је нагласила да је потребно вратити се основама знања и поново промислити суштину науке, те да је то можда могуће у оквиру изградње паралелних мрежа и повезивања истраживача.

Зборник „О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама“ је настао на основу радова истраживача који су учествовали на истоименом округлом столу одржаном у Матици српској 30. новембра 2023. године. Зборник је могуће поручити кликом овде.

Догађај је снимљен и можете га погледати у нашој видео-архиви.

У свечаној сали Матице српске у Новом Саду у четвртак, 12. марта, представљен је деветнаести број часописа „Гласник Љубиње“. Скуп је отворио генерални секретар Матице српске др Милан Мицић, који је поздравио окупљене и нагласио значај оваквих програма за јачање веза између завичајних удружења и националних културних институција.

Присутнима су се потом обратили начелник општине Љубиње Стево Драпић и председник Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду Божидар Миловић, који су говорили о важности неговања културних и духовних веза са Херцеговином.

О садржају и значају часописа говорили су професори Славко Гордић и Вељко Брборић, истичући да „Гласник Љубиње“ представља драгоцен извор за проучавање прошлости, културе и духовног наслеђа Херцеговине.

Главна уредница часописа Драгана Турананин осврнула се на настанак и уређивачку концепцију овог броја, док је професор Ратомир Ћук, обраћајући се у име редакције, подсетио на почетке часописа и његов континуитет од првог броја до данас.

Промоција је одржана у оквиру програмског циклуса „Херцеговци у Матици српској“, уз финансијску подршку Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду.

Догађај је снимљен доступан је за гледање овде.

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Нешића, Власте Младеновића, Милана Тодорова, Милана Мицића и Милана Вурдеље, те преводи поезије Хелен Плетс и прозе Сесилије Мангера Брејнар. Рубрика „Есеји” доноси текстове Мирјане Бојанић Ћирковић о Војиславу Ђурићу, Лазара Милентијевића о Максиму Грку, Бранка Ристића о поезији српских романтичара у бугарским преводима, Јелене Шаковић о Драгославу Михаиловићу и Селинџеру, те Мирка Димића о драматургији мита у филму „Човек птица или неочекивана моћ незнања”. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралачки пут Ђорђа Нешића о којем пишу Саша Радојчић, Драган Хамовић и Срђан Орсић. Рубрика „Поводи” посвећена је свечаној академији „Два века Матице српске”, која је одржана у Српском народном позоришту 16. фебруара, кроз беседе: Ивана Негришорца, Патријарха Порфирија и Милоша Вучевића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Марија Слобода, Марија Цветићанин, Ленка Настасић, Никола Миљковић, Милица Ћуковић и Јелена Марићевић Балаћ. У рубрици „Из света” Корнелија Ичин пише о музеју „Обериу”.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је зборник радова „Александар Тишма: од Ибикине куће до употребе човека“. Овај зборник радова настао је као резултат научног скупа, одржаног 17. децембра 2024. године у Матици српској, поводом стогодишњице рођења писца. Уредник зборника је академик Јован Делић, у уређивачком одбору су академик Јован Делић, проф. др Драган Станић и др Милена Кулић, а рецензенти публикације су Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др Часлав Николић и проф. др Драган Станић.

У овом зборнику своје радове су објавили др Горана Раичевић, др Јован Попов, др Ружа Перуновић, др Гордана Тодорић, др Срђан Орсић, мср Драгана Јовановић, др Виолета Митровић, Гојко Божовић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Јован Делић, др Недељка Бјелановић, мср Јована Милованчевић, др Драган Проле, др Владислава Гордић Петковић, др Зорица Хаџић Радовић, др Зорица Бечановић Николић, др Светлана Милашиновић, др Милена Кулић и мср Маријана Јелисавчић Карановић.

Штампање овог зборника финансирали су Град Нови Сад и Фондација Миле Драгић.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик и Одељења за ликовне уметности Матице српске изашао је зборник радова „Један век Дејана Медаковића“, објављен као резултат научног скупа, одржаног у Матици српској, поводом обележавања стогодишњице од рођења Дејана Медаковића. Уредници зборника су проф. др Владимир Симић и проф. др Драган Станић, а рецензенти су академик Јован Делић, академик Миодраг Марковић и др Бранка Кулић.

Академик Дејан Медаковић (1922–2008), историчар уметности, књижевник, мемоариста и дугогодишњи председник Српске академије наука и уметности, оставио је дубок траг у српској култури и хуманистици друге половине 20. века. Како се истиче у уводној речи уредника проф. др Владимира Симића, радови сабрани у овом зборнику окупљају ауторе различитих генерација и научних дисциплина, од Медаковићевих савременика и сарадника до млађих истраживача који се баве различитим аспектима његовог научног и књижевног дела. Разноврсност приступа и тема указује на ширину Медаковићевог интелектуалног наслеђа и његов значај за више области хуманистичких наука. Зборник је уједно и покушај да се, кроз савремена научна тумачења, поново сагледа значај Медаковићевог дела и његов допринос разумевању српске културе и духовне традиције.

Уз уводну реч уредника проф. др Владимира Симића, у зборнику се налазе радови Ивана Негришорца, Тијане Палковљевић Бугарски, Косте Вуковића, Александре П. Кучековић, Јелене А. Тодоровић, Наде Савковић, Михаила Ст. Поповића, Мирослава А. Лазића, Бранка Бешлина, Александре Человски, Владимира Симића, Сање Кипроски, Александра Кадијевића, Игора Б. Борозана, Горане Раичевић, Растка Лончара, Мирослава Јовановића, Владимира Крстића, Софије Божић, Мирка Демића и Зоје Бојић.

У среду, 11. марта 2026. године, у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ у Београду, одржан је округли сто под називом „Задужбине и задужбинарство у Србији данас“. Поздравне речи великом броју присутних упутила је управница Задужбине „Доситеј Обрадовић“ госпођа Мирјана Драгаш, која и организовала скуп. Госпођа Драгаш је истакла да је научна монографија „Задужбине у српском праву: историјски контекст и савремени изазови“ др Јелене Веселинов, која је 2024. изашла у издању Матице српске, полазна основа за дискусију на овом скупу. Уводничар округлог стола била је др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске. Учесницима округлог стола предочила је правни положај задужбина у српском праву данас, кратак историјски контекст указујући на врло добра законодавна решења из правне историје, али и све изазове са којима се задужбине сусрећу данас у пракси, не само кроз поступке реституције, већ и на пољу регистрације оних података које су плод нових законских решења. Уследила је дискусија на којој су учесници изнели своје виђење положаја задужбина и задужбинарства, као проблеме са којима се сусрећу у свакодневном правном животу задужбина. На округлом столу учествовали су представници Задужбине „Доситеј Обрадовић“, Задужбина и фондација под управом Универзитета у Београду, Задужбина под управом Матице српске, Задужбине Николе Спасића, Задужбине Миодрага Костића, Задужбине „Момчило Момо Капор“, Задужбина Андрејевић, Установа културе Opera&Theater Madlenianum, представница Завода за проучавање културног развитка и управитељица Асоцијације ЗФФ Републике Србије. По окончању дискусије донети су одређени закључци, који ће на наредним састанцима бити прецизирани и утемељени у форми предлога који би трајније побољшали положај задужбина у Србији.

Матица српска, као најстарија научна и културна установа у Срба, даје пуну подршку опстанку и наставку успешног рада Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у оквирима образовно-научног система Републике Србије, изражавајући истовремено своју солидарност са запосленима и студентима који су предмет сталних притисака режима Аљбина Куртија, у циљу довршетка реализације идеје етнички чистог Косова и Метохије.

Матица српска указује да право на образовање и право на науку и учешће у научном развоју, право на културни идентитет и сродна права чине корпус основних људских права која су гарантована Универзалном декларацијом ОУН, као и различитим документима међународноправног карактера који се баве питањима међународних људских права. Сем тога, у преговорима са међународном заједницом, остваривање ових права је и посебно гарантовано српској заједници на Косову и Метохији и то у оквирима уставно-правног система Републике Србије, што је у складу и са Резолуцијом Савета безбедности 1244/99. У том смислу указујемо да образовно-научне и здравствене установе не могу да буду предмет интеграционих аспирација режима Аљбина Куртија. Напомињемо да је Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици пуноправан члан Европске асоцијације универзитета, чиме му је загарантовано право на његов неометан рад.

Обнова идеје о спровођењу тзв. Закона о странцима представља још један у низу покушаја да се српски народ који живи у својој земљи – Србији, на подручју АП Косово и Метохија или присилно расељен у другим деловима Србије – прогласи странцима. Осим што то има директне политичке импликације јер подрива ауторитет Резолуције 1244/99 Савета безбедности ОУН који гарантује суверенитет и територијални интегритет наше земље над подручјем јужне српске покрајине, ово је и директан покушај да се поспеши даље исељавање Срба са Косова и Метохије, спречи повратак расељених, али и да се разори образовни и здравствени систем Србије на Косову и Метохији, те тиме додатно угрозе индивидуална и колективна људска права Срба и других неалбанаца на овом простору. Најавом власти у Приштини да ће од 15. марта 2026. године почети да се примењује Закон о странцима доводи у питање право на студирање и рад око 7000 студената и више од 1000 запослених. Примена закона довела би до несагледивих последица. Немогућност студирања и рада наставнника и научних истраживача, као и немогућност елементарне комуникације на административним прелазима, довели би до тихог егзодуса становништва. Зато је пресудно важно реаговати код надлежних међународних институција, како би се спречио и сам покушај његове примене.

У том смислу Матица српска ће предузети кораке да о оваквој дискриминацији обавести све своје партнере у различитим државама, културну и академску јавност, а истовремено апелујемо на надлежне државне органе да пред Саветом безбедности ОУН, Комисијом за људска права ОУН, УНЕСКО-ом, УНИЦЕФ-ом, Социјално економским саветом ОУН, те телима ЕУ која је гарантовала спровођење тзв. Бриселског споразума, поставе ово као питање чије је хитно решавање од егистенцијалног значаја за српску заједницу на Косову и Метохији, указујући на погромашки смисао оваквог „закона“.