У петак, 5. јуна 2026. године, у новим просторијама Савеза Срба у Румунији у Старој Молдави, месту смештеном на Дунаву, одржан је трећи по реду међународни научни скуп „Срби у Банату“. Скуп су организовали Савез Срба у Румунији и Матица српска. Приликом отварања, поздравне речи присутнима упутили су Огњан Крстић, председник Савеза Срба, и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Овом приликом обратио се и др Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији. У наставку радног дела скупа 8 учесника представило је своје текстове из историје, обухватајући период од средњег до XX века, као и из културне историје уопште. На скупу су учествовали: др Јелена Веселинов, проф. др Владан Гавриловић, др Саша Јашин, др Милан Мицић, мр Павле Орбовић, др Дејан Попов, мр Драган Тубић и проф. др Ђура Харди. Истог дана, учесници скупа посетили су манастире Српске православне цркве у овом делу Румуније: Базјаш, Златицу и Кусић.

У среду, 3. јуна 2026. године, у Свечаној сали Матице српске представљена је монографија др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату: задужбине Матице српске“, објављена у оквиру програма обележавања великог јубилеја два века Матице српске. У свечаној атмосфери и пред пуном салом присутнима се најпре обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај задужбинарства као једног од темеља дугог трајања најстарије српске књижевне, културне и научне институције, као и значај ове монографије. О књизи су говорили и рецензенти др Радомир Ј. Поповић и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, док је ауторка др Јелена Веселинов представила истраживачки пут и значај ове монографије.

Књига доноси биографије 61 задужбинара и причу о 68 задужбина, откривајући животе људи различитог порекла и иметка, повезаних уверењем да се лични дар може претворити у трајно добро за српски народ, његову културу, књижевност и науку. Реч је о првој публикацији ове врсте посвећеној задужбинарима Матице српске, која осветљава историју њених добротвора и њихових завештања, откривајући притом важне слојеве историје српског друштва, његове културе, вредности и односа према општем добру. Посебно је истакнуто да је ова монографија својеврсно уздарје добротворима чији су завети и поверење уграђени у историју Матице српске.

Након програма, публика је имала прилику да погледа прве радове уметника који су се одазвали позиву да се прошири збирка портрета задужбинара Матице српске. Представљање је протекло у изузетно лепој атмосфери, уз велику пажњу публике и снажно осећање заједништва око теме задужбинарства и културног памћења. Публиковање књиге омогућено је подршком Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Представљање је снимљено и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске, у уторак, 2. јуна 2026. године, представљена је фотомонографија Рајка Каришића „Два века Матице српске: Свечана академија“, посвећена обележавању великог јубилеја – два века постојања Матице српске.

О фотомонографији су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Благоје Баковић, др Милена Кулић и аутор.

Фотомонографија „Два века Матице српске: Свечана академија“ представља драгоцен визуелни запис свечаних програма приређених поводом јубилеја најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Кроз фотографије простора, учесника, свечаних догађаја, изложби и пратећих програма, књига сведочи о трајању Матице српске, њеној богатој историји и значају који има у савременој српској култури. Посебна вредност ове фотомонографије огледа се у томе што један свечани тренутак претвара у трајан документ, визуелно сведочанство о јубилеју, институционалном памћењу и културној мисији Матице српске. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је тематски зборник радова „Homo universalis Атанасије Стојковић (1773–1832)”, настао као резултат истоименог научног скупа одржаног 17. новембра 2023. године у Матици српској, поводом 250-годишњице рођења Атанасија Стојковића. Зборник је објављен у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске”. Уредници зборника су проф. емеритус Душан Иванић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Драгослав Петровић и проф. др Исидора Бјелаковић, док су рецензенти проф. др Зорица Хаџић Радовић, проф. др Александар Милановић и проф. др Растислав Стојсављевић.

У зборнику су радове објавили: Ана Кречмер, Персида Лазаревић ди Ђакомо, Нада Савковић, Радослав Ераковић, Срђан Орсић, Александра Павловић, Милена Зорић Латовљев, Михајло Морача, Јелена Стошић, Надежда Јовић, Ана Мацановић, Исидора Бјелаковић, Александар Николић, Илија Марић, Бојан Томић, Душан Попов, Невенка Антовић и Слободан Нинковић. Штампање зборника омогућио је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

„Темишварски зборник” је периодична публикација која је покренута 1991. године са циљем да се истражи и представи историја и култура српског народа у Румунији, као и да се осветли значај и утицај српско-румунске везе кроз време.

Ове године из штампе је изашао седамнаести број „Темишварског зборника” за 2025. годину у којем су у сталној рубрици „Чланци” објављени прилози: Божидара Ковачека, Стевана Бугарског, ђакона Будимира Кокотовића и Душана Ј. Попова. Рубрика „Прилози и грађа” доноси текст Милана Дујмова. У рубрици „Сведочанства” могу се прочитати текстови Стевана Бугарског и Маре Шовљаков. Док се у „Оценама и приказима“ налазе чланци Жаклине Дувњак Радић и Душана Ј. Попова. Присутна је и рубрика „Наши покојници“ где је текстове саставио Стеван Бугарски.

Уредништво је радило у саставу: др Саша Јашин (главни и одговорни уредник), др Жарко Војновић, проф. др Ђорђе Ђурић, др Наташа Марјановић, др Снежана Мишић, проф. др Душан Ј. Попов и Боривој Чалић. Стручни сарадник мср Никола Павловић.

Лектуру је радила Александра Николић, коректуру мср Љиљана Дражић, регистре Никола Павловић, преводе на румунски и енглески урадио је Дејан Попов, док је технички уредник Вукица Туцаков.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У понедељак, 1. јуна 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржано је представљање књиге „Куда иде Montenegro“ аутора др Момчила Вуксановића, у издању Удружења књижевника Црне Горе из Подгорице. Промоција је изазвала велико интересовање публике, која је имала прилику да се упозна са књигом која представља вредан документ за све оне који су запитани над положајем српског народа у Црној Гори и кључним идентитетским питањима нашег времена.

О књизи су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Будимир Дубак, Селимир Радуловић и аутор. Реч је о значајном делу сачињеном од осврта, колумни и коментара које је Вуксановић објављивао у штампаном магазину „Српске новине“ из Подгорице. Како је наглашено, посебна вредност ове књиге огледа се у томе што текстови нису настали накнадно, са временске дистанце, већ су писани у тренутку када су се догађаји одвијали. Управо зато књига има карактер непосредног сведочанства и документарног извора о једном важном периоду историје Црне Горе. У уводној речи аутор истиче да је на страницама ове књиге хронолошки представљено време „у знаку очувања и опстанка српског народа у Црној Гори“. Читаоци се кроз ове текстове упознају са јасно исказаним ставовима о суштинским питањима културног, националног и духовног идентитета.

Представљање књиге је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру 5. Карневала романа у Никшићу у суботу 30. маја представљена је књига „Како се калио хорор“ Маријане Јелисавчић Карановић, настала као резултат истраживачког рада на пројекту Матице српске „Паралелни светови и имагинарне територије у српској и страним књижевностима“. У разговору са Дарком Николићем, ауторка је публици приближила хорор као дуго занемариван и недовољно проучен жанр српске књижевне баштине. Кроз једанаест есеја, књига прати настанак, развој и сазревање домаће хорор прозе, од српског предромантизма и писаца с почетка 19. века, попут Видаковића, Михајловића, Чокрљана, Маринковића до савремених аутора, међу којима су Горан Скробоња, Иван Нешић, Дејан Огњановић и Дарко Мацан.

Посебну пажњу публике изазвале су теме уклете куће, као и мотив лутке. Ауторка се осврнула и на српску хорор причу некад и сад, указујући на њену трансформацију од романтичарских и реалистичких зачетака до савремених књижевних остварења.

Књига се може наручити преко сајта Матице српске.

У петак, 29. маја, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, присуствовао је свечаном отварању двеју изложби у Будимпешти. Са почетком у 12 часова у Текелијануму отворена је стална поставка „Сеобе се настављају вечно – очима Текелијанума кроз векове” коју су приредиле Чарна Милинковић и Милкица Поповић, а на отварању су говорили: госпођа Маја Гојковић, председница Покрајинске владе, и Његово преосвештенство архиепископ и митрополит будимски господин Лукијан. Са почетком у 18 часова у Српском црквеном музеју у Сентандреји отворена је изложба „Мат(р)ица за два века” коју је приредио др Данило Вуксановић. На отварању изложбе говорили су: госпођа Маја Гојковић, председница Покрајинске владе, Његово преосвештенство архиепископ и митрополит будимски господин Лукијан, и проф. др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Тотмајор Балаж, посланик мађарског парламента.

У среду 27. маја 2026. године у Матици српској одржано је предавање проф. др Давида Енгелса под називом „Стање европске цивилизације, хесперијализам и геополитика“. Предавање је организовано у сарадњи Матице српске и Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске. На почетку присутнима су се обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић, затим директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске господин Душан Павловић и др Миша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије.

У више него инспиративном предавању проф. др Давид Енгелс говорио је о садашњој друштвено-политичкој ситуацији у Европи, где је посебно елаборирао стање Европе као цивилизације и могуће алтерантиве развоја. Садашњи европски поредак описује као хибридни систем чија је једина константа духовна празнина, материјална стагнација, политичка репресија и морални инфантилизам. Идеалан европски грађанин није патриота, верник или научник, већ послушни потрошач који правилно рециклира и одговорно гласа — наравно, за левицу. Ипак, испод углачане површине расте гнев, тихо огорчење народа који осећају да су лишени свог идентитета, опорезовани ради сопственог нестанка и поучавани да на томе буду захвални.

Како је даље рекао, геополитички, тај гнев је опасан, јер га могу преузети снаге непријатељски настројене према европском јединству. Опадање легитимитета увек отвара врата политици огорчења. Оно чему данас сведочимо подсећа на кризу позне Римске републике, која неумољиво клизи ка грађанском рату и спремна је да насиљем измири многе старе рачуне. Ипак, помрачење Европе може бити и увод у важан корак ка њеној коначној судбини: свака цивилизација пролази кроз тренутке исцрпљености, када антитетичке снаге које одбацују трансценденцију достижу свој врхунац и прете да униште цивилизацију изнутра. Али у таквим временима крај није неизбежан, јер антитеза може бити превазиђена новом, коначном синтезом, у којој се модерност спаја са поновним откривањем изворне сврхе и тако отвара последњу, завршну фазу, сличну Римском царству, династији Хан, Гуптама или Рамзесидима.

Ипак, он алтернативу садашњем стању виду у хесперијализму, концепту који потиче од Хесперида, митских земаља залазећег сунца: не географског региона, већ симбола вечите европске тежње ка свему ономе што је „изнад“ и „с оне стране“. Хеспериализам, дакле, означава свесно поновно буђење Европе као цивилизације, а не као кантијанског система администрације или пуке економске заједнице држава. Он представља истовремено политички реализам и духовни препород — синтезу поретка и трансценденције.

Европски прелаз ка својој коначној синтези мора, стога, започети редефинисањем онога што Европа јесте. Европа није скуп тржишта, нити агрегат правних кодекса, па чак ни федерација нација; Европа је културни организам са својим особеним идентитетом и судбином, покретан нашим јединственим фаустовским стремљењем и укорењен у четири сједињена извора: грчкој љубави према истини, римском осећају за поредак, хришћанском откровењу личности и варварском осећају слободе. Хеспериализам настоји да обнови њихову хармонију: философију која поново служи трагању за истином, политику која поново служи правди, право које поштује стварности природе, веру која поново служи трансценденцији и слободу која се поново усуђује да потврди сопствено достојанство, закључује проф. Давид Енгелс.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Реализацију догађаја подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.