Љубомирка КРКЉУШ рођена је у Шајкашу 1940. године.  Дипломирала је на Правном факултету у Београду 1964, магистарску тезу одбранила на истом факултету 1972, а докторску 1978. На Правном факултету у Новом Саду се  запослила као асистент 1965. године, а пензионисана је као редовни професор  2008. године.

Предавала је Историју држава и права народа Југославије,  Историју држава и права народа Србије и Црне Горе и Правну историју српског народа, а поред тога и опциони предмет Историја политичких и правних институција Војводине. Предавала је правну историју три године и на Правном факултету у Источном Сарајеву.

Током рада на Правном факултету била је продекан и декан Факултета и проректор Универзитета у Новом Саду.

Била је потпредседник Матице српске, секретар је Одељења за друштвене науке Матице српске. Члан је Одбора за изворе српског права САНУ и члан Националног савета за научни и технолошки развој Републике Србије.

У научном раду бавила се претежно правном историјом Војводине,   питањем аутономије и статуса Војводине, а нарочито историјом Српског народног покрета 1848–1849. године, временом стварања заједничке југословенске државе 1918. године,  као и неким другим темама правне историје XIX века.

БИБЛИОГРАФИЈА

  1. „O раду Народне управе за Банат, Бачку и Барању 1918-1919.  године”, Зборник за друштвене науке МС, 51/1968, 5-35.
  2. „150 година од доношења Сретењског устава”, Архив за правне и друштвене науке, 3-4, 1986, 696-705.
  3. „Асигнати у Српској Војводини у време покрета 1848.  и 1849.  године”, Прилози за историју банкарства у Војводини, Матица српска, Војвођанска банка, Нови Сад 1998, 17-24.
  4. „Беседе Михаила Полита Десанчића у Хрватском сабору”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 387-402.
  5. „Бирачко право у актима Српског народног покрета у Јужној Угарској 1848-1849. године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, XL 2/2006, 27-42.
  6. „Божа Грујовић, писац првог уставног нацрта  у Србији”,  Србија 1804–2004, друштво, економија, држава, право, политика,  култура, религија, Ниш, 2005, 305–323.
  7. „Војводина (правноисторијска обележја подручја)” у Зборнику Здравље људи у Војводини, изд. Матице српске и Универитета у Новом Саду, Нови Сад 2001, 191–197.
  8. „Војводина у време присаједињења Краљевини Србији 1918.  године”, Зборник Присаједињење Војводине Краљевини Србији 1918.  године, Нови Сад 1993, 13–27.
  9. „Војно-организациона делатност Главног осбора Српске Војводине 1848–1849. године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XXXVII, 3 (2003), 43–67.
  10. „Грађанска права у актима српског покрета у Војводини 1848–1849.  године”, у зборнику Ђорђе Тасић и права човека, Нови Сад 1993, 13–27.
  11. „Доношење Српског грађанског законика 1844. године”, Гласник Адвокатске коморе у Новом Саду, књ.  54, јун 1994, 3–12.
  12. „Државноправне концепције у програмима српских политичких странака у Војводини у XIX веку”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XXV,  1-3,  1991,  116/127.
  13. Историја политичких и правних институција Војводине, Нови Сад 1992, стр.  112.
  14. Историја политичких и правних институција Војводине, измењено и допуњено издање,  Правни факултет, Нови Сад 2004.
  15. „Један поглед на карактер српског покрета у Јужној Угарској 1848–49.  године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 1992, 31-40.
  16. „Једно писмо грофа Лудвига Бистшоновског патријарху Јосифу Рајачићу”, Свеске Матице српске (грађа и прилози за културну и друштвену историју)  28, 1995.
  17. „Јован Хаџић и конституисање уставног поретка Србије”, Зборник МС за друштвене науке, бр.  97/1994, 21–32.
  18. „Колективна одговорност у Душановом законику”, у зборнику Душанов законик – 650 година од његовог доношења, изд.  Академије наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука 2000, 143–151.
  19. „Кривична дела против полног морала у српским правним изворима”,  у зборнику Сексуалност, агресивност, делинквентност, медицински, правни и социјални аспекти, Матица српска, Нови Сад 1999, 77–86.
  20. „Кривични прописи и суђење у Војној граници за време револуције 1848–1849.  године”, Путеви конституисања Србије као модерне правне државе, Научни скуп одржан на Правном факултету у Новом Саду 8.  септембра 1995, Нови Сад 1995, 127–133.
  21. „Људска и грађанска права у уставним нацртима Српског народног покрета у Јужној Угарској 1848–1849. године”, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, број 3, Источно Сарајево 2007, 61–73.
  22. „Мисао и стварност Српске Војводине 1848.  и 1849.  године”, Југословенски историјски часопис, бр.  1–2/1996, 95-109.
  23. „Настанак првих програма о васпостављању српске државе”, Зборник Правног факултета у Новом Саду, XXXVIII, 2/2004.
  24. „Научни скуп у поводу 50. годишњице распада Аустријске монархије и стварања југословенске државе”, Зборник за историју Матице српске, 1/1970, 160–162.
  25. „Начелни основи умоправословне и положителне полиције за Војводовину србску”, у зборнику Реконструкција правног система Југославије на основама слободе, демократије, тржишта и социјалне правде, Нови Сад 1998, 67–77.
  26. „Нека питања српске организације власти у Војводини револуционарне 1848-1849. године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду VII, 1973, 241–252.
  27. „Неки проблеми привреде Војводине после уједињења 1918.  и Радикална и Демократска странка”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XIX, 1–3, 1985, 63–74.
  28. „Нормативна и правосудна делатност Главног одбора Српске Војводине 1848.  године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду VIII,1974, 341–347.
  29. „О неким радовима на историји  уласка Војводине у југословенску државу 1918.  године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду I,  1966,  275–287.
  30. „О праву земљишне својине граничара у Војној граници у XVIII и XIX веку”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду II, 1967–68, 397–426.
  31. Одабрани извори из државноправне историје Југославије (са С.  Шаркићем), Београд 1982, стр.  117–367.
  32. Одабрани извори из правне историје српског народа, Нови Сад 2003.
  33. Општа историја државе и права (са С.  Шаркићем) , Београд 1986, друго издање 1989, треће 1992, стр. 226.
  34. „Организација власти у Војводини у време стварања Краљевине СХС”, у зборнику Стварање југословенске државе 1918.  године, Београд 1989, 285–300.
  35. „Питања организације власти у Војводини 1918–19. године”, у зборнику Србија на крају првог светског рата, Београд 1990, 143–156.
  36. „Поводом 75-годишњице присаједињења Војводине Србији”, Dialogue, Journal international d arts et de sciences, Paris,  juin 1994,  No 10,  100/107,
  37. „Поводом двестоте годишњице првог српског устанка”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XXXVIII/2 (2004), 7–25.
  38. „Погледи Светозара Милетића на уставно уређење Аустрије и положај Војводине 1848–1849. године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, XXXVIII- 3 /2004, 99118.
  39. „Покушаји да се добије признање одлука Мајске скупштине  –  рад српске депутације 1848.  и 1849.  године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, Нови Сад 1997, XXXI/1–3,  39–55.
  40. „Политичка делатност Јаше Томића”, уводна студија у Јаша Томић, Сабрана дела, Прометеј,  Нови Сад 2007, 9–159.
  41. „Политичко-правни статус Војводине од краја XVII века дo краја XX века”, Историја банкарства у Војводини, Матица српска, Војвођанска банка, Нови Сад 2001.
  42. „Породичне задруге у Српском грађанском законику и у законодавству Војне границе”, у зборнику радова Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика, Београд САНУ, 1996, 337–350.
  43. Правна историја српског народа, Нови Сад, Прометеј, 2002.
  44. Правна историја српског народа, измењено и допуњено издање, Нови Сад 2004.
  45. Правна историја српског народа, Универзитет у Источном Сарајеву, Правни факултет, Источно Сарајево 2007.
  46. „Правна природа докумената од 1. децембра 1918. године о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, саопштење на скупу у САНУ, 8.  маја 2003,  Зборник МС за историју 69–70, Нови Сад 2004, 77–97.
  47. „Правни основи за аутономију Срба у Јужној Угарској у XVIII и XIX веку”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XXXVI,  1–3,  (2002) Нови Сад 2003, 71–90.
  48. „Правни положај жене у Војводини пре другог светског рата”, Зборник МС за друштвене науке 88, Нови Сад 1990, 93–104.
  49. „Правни прописи о банкарству између два светска рата”, Историја банкарства у Војводини, Матица српска, Војвођанска банка, Нови Сад 2001.
  50. Право народа на самоопредељење и присаједињење Војводине Србији, Нови Сад 1993, 33–41.
  51. „Преглед развоја политичких и правних институција Војводине,” Dialogue, Journal international darts et de sciences. No 12,  Рaris,  decembre 1994,  79–93.
  52. „Привремена уредба за печатњу Војводовине Србије 1849.  године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XXIII , 1–3, 1989, 174–182.
  53. „Проект устава за војводовину србску Стефана Радичевића”, у зборнику Уставни развитак Србије у XIX и почетком XX века, Београд 1990, 77–85.
  54. Пројекти устава за Војводовину Србију, настали у току српског народног покрета 1848-1849, Нови Сад 2006.
  55. „Радикална и демократска штампа у Војводини о националном питању”, Зборник МС за историју 36/1987, 57–89.
  56. „Радикална странка у Војводини и аграрна реформа”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XI, 1977, 169-188.
  57. „Светозар Милетић и мисао о аутономији Срба у Јужној Угарској”, у зборнику Актуелност мисли Светозара Милетића, Београд 1997, 95–111.
  58. „Светозар Милетић о уставу Кнежевине Србије од 1869. године”, Истраживања 16, Филозофски факултет у Новом Саду, Нови Сад 2005, 137–151.
  59. „Светозар Милетић о херцеговачком устанку 1875. године”, Зборник Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, број 4, Источно Сарајево 2008, 5–19.
  60. „Систем кривичних санкција у Душановом законику”, саопштење на Научном скупу Законик цара Стефана Душана – 650 година од проглашења – САНУ, 21. децембра 2005.
  61. „Социјална и економска структура Војводине у време стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XX, 1-3, 1986, 55-68.
  62. „Срби у Угарској и Србија 1918”, реферат на научном скупу Велика Србија, Истине, заблуде, злоупотребе, у зборнику „Велика Србија – истине, заблуде и злоупотребе“ САНУ Београд 2003, 181–199.
  63. „Ставови Радикалне и Демократске странке у Војводини о неким питањима уставног уређења Краљевине СХС”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XVI-3, 1982, 91–99.
  64. „Стварање југословенске државе и Војводина”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, посвећен двадесетогодишњици факултета, Нови Сад 1979, 327–337.
  65. „Стефан Радичевић  –  скица за портрет једног писца српских закона и устава”, Зборник МС за историју 49/1994, 137–147.
  66. „Судска власт у Војводини по документима Српског народног покрета 1848–1849”, Зборник Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, број 5, Источно Сарајево 2009,  7–18.
  67. „Уставно питање у Војводини 1848–1849. године”, Историјски часопис, XXXVII (1990),  119–137.
  68. Уставно питање у Војводини за време српског покрета 1848-1849.  године, изд.  САНУ, Београд  –  Сремски Карловци  –  Нови Сад 2000, 99–115.
  69. „Бирачко право у актима српског народног покрета у Јужној Угарској 1848-1849. године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, XL 2/2006, 27–42.
  70. „Кнез Милан Обреновић и Светозар Милетић”, Зборник Матице српске за историју, број 75–76/2007, Нови Сад, 177–202.
  71. „Људска и грађанска права  у уставним нацртима Српског народног покрета у Јужној Угарској 1848–1849. године”, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, бр.  3/2007.
  72. „Светозар Милетић о херцеговачком устанку 1875”, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, бр. 4/2008, 5-20.
  73. „Национална права у документима српског покрета у јужној Угарској 1848–1849”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 1–2/2008, стр. 235–256.
  74. „Јаша Томић и „Застава“ о националном и државном јединству у време стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 3/2008, стр. 19–26.
  75. „Француски дипломати о српском покрету 1848-1849”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, XLI, 3/2008, 145–169.
  76. Извештаји француских дипломата из Београда у време револуције 1848-1849, Матица српска, Нови Сад 2009,  233.
  77. „Судска власт у Војводини по документима Српског народног покрета 1848–1849”, Зборник радова Правног факултета у Источном Сарајеву, бр. 5,  Пале 2009, 7-19.
  78. „Обележја и симболи у току Српског народног покрета 1848–1849”.  Истраживања, 20, Нови Сад  2009, 147–161.
  79. „Законодавна и извршна власт у документима Српског народног покрета 1848–1849. године”, Архив за правне и друштвене науке, број 3–4, јул–децембар 2009, 131–149.
  80. „О програму Саве Текелије за обнову српске државе”, Зборник Матице српске за историју, 81/2010, 7–23. 
  81. „Савез Српске Војводовине и Троједне краљевине у програмским документима Српског народног покрета 1848–1849”, Годишњак Правног факултета у Источном Сарајеву, 1/2010, 33–55.
  82. „Аутономија Војводине до 1914. године – да ли је постојала, када и каква?”, Анали Правног факултета у Београду, год. LVIII,  број 2/2010,  5–35.
  83. „О идејама и делу Светозара Милетића”, Летопис Матице српске, Књ. 488,  св. 4, октобар 2011, 516–528.
  84. „Уједињење 1918”, Летопис Матице српске, Књ. 489, св. 3, март 2012, 423–430.
  85. „Прописи о штампи у време Српског народног покрета 1848–1849”,  Свеске Матице српске, Грађа и прилози за културну и друштвену историју, 50/2010, 11–35. (у електронском облику)
  86. „Закон војени и Уредба о преком суду 1848. године”, Свеске Матице српске, Грађа и прилози за културну и друштвену историју, 50/2010, 35–43. (у електронском облику)
  87. Десетак одредница у Енциклопедији Југославије, Српском биографском речнику и Српској енциклопедији

Прикупљање и чување драгоцене архивске грађе у Рукописном одељењу почиње самим чином оснивања Матице Српске 1826. године. Од Основа, првог статута којим је регулисана Матичина делатност, списа насталих њеним вишедеценијским радом у Пешти и Новом Саду, рукописа који су слати ради објављивања у Летопису и на књижевне конкурсе МС, записника са седница управних тела, преписке најзначајнијих делатника у српској књижевности и културно политичкој историји 19. и 20. века, откупима и бројним поклонима, настало је језгро Рукописног одељења. Уочљиво је неколико фаза његовог развоја: Од 1826. – 1847. није постојао посебан вид организационог деловања; од 1847. до 1945. ради као Србско – народна сбирка, која је поред осталих старина прикупљала и “ писма – књиге и рукописе славних Србаља “. Од 1945. до 1958. делује као Одсек за грађу и рукописе у оквиру БМС, а од 1958. до 1961. Рукописно одељење ради под надзором Књижевног одељења МС. Као посебна радна јединица Матице Српске издвојено је 1961. године. Шездесетих година Одељење добија посебне просторије, већи депо, читаоницу за рад са истраживачима и запошљава у стални радни однос неколико архивиста, што омогућава почетак систематске архивистичке обраде грађе.

Рукописно одељење је данас специфична архивска установа, једини прави архивски фонд је Архив Матице Српске. Та архивска грађа настала је током богате и разноврсне Матичине историје, ту се чувају записници Управног одбора, Књижевног одељења и Одбора, као и записници са годишњих скупштина МС од 1826. до 1945. године. Поред 284 кутије, са више од 100000 докумената, сачувано је и 158 књига матичиних записника и деловодних протокола.

Остала грађа је разврстана у три збирке – Збирку рукописа, Збирку писама и Збирку фотографија. Збирка рукописа садржи 20.000 до сада обрађених списа и више хиљада копија важне архивске грађе. Та грађа настала је у распону од 18 – 20 века. Писана је углавном на српском, немачком, латинском и црквенословенском језику. Збирка писама садржи изузетно вредна писма најзначајнијих личности у Срба. До сада је обрађено 62.000 писама, од поклона и откупа набављено је још неколико десетина хиљада писама који чекају на обраду. Збирка фотографија поседује близу 25000 снимака, негатива и албума, од дагеротипија до снимака начињених савременом дигиталном опремом. Од 1967. – 2001. у оквиру РОМС је радило и Уредништво за библиографска издања МС. У обради архивалија данас се користе рачунарски програми, а најважнија грађа се ради заштите скенира и похрањује на одговарајуће носаче информација.

Рукописно одељење је незаобилазни извор драгоцене архивске грађе без чијег коришћења се не могу упознати најважније личности и кључни догађаји у културно – политичкој историји Срба од 18. века до данас.

Одељење обавља своју делатност под руководством управника Одељења и Одбора Рукописног одељења. Од оснивања, управници су били Живојин Бошков (1963–1983), академик Чедомир Попов (1983–1991), проф. др Никола Гаћеша (1991–1999), мр Бранко Бешлин (1999–2008), Павле Станојевић (2008-2011), Соња Боб (2011-2012), проф. др Миливој Ненин (2012-2013), проф. др Александра Вранеш (2013-2020).

Радом Рукописног одељења руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је управник Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 05. октобра  2020. године.

Управник Рукописног одељења:
проф. др Зорица Хаџић Радовић
е-mail: zorica_hadzic@ff.uns.ac.rs
Телефон: 064/195 17 84

Стручни сарадник Одељења:
мср Александра Јовановић, архивски саветник
е-mail: ajovanovic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 420 199, локал 133 и 021 528 917

ОДБОР РУКОПИСНОГ ОДЕЉЕЊА

Управник РОМС:
Проф. др Зорица ХАЏИЋ РАДОВИЋ, Филозофски факултет, Нови Сад

Чланови Одбора:

Др Зоја Бојић, Институт за књижевност и уметности, Београд
Југослав Вељковски, Архив града, Нови Сад
Проф. др Душан Иванић, Филолошки факултет, Београд
Мр Дејан Јакшић, Архив Војводине, Нови Сад
Мср Александра Јовановић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Љиљана Лазић, Музеј Града Новог Сада, Нови Сад
Проф. др Дејан Микавица, Филозофски факултет, Нови Сад
Проф. др Миливој Ненин, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Драго Његован, Музеј Војводине, Нови Сад
Др Срђан Орсић, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Гордана Петковић, Музеј Града Новог Сада, Нови Сад
Др Исидора Поповић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Радован Поповић, новинар, публициста, Београд
Др Радомир Поповић, Историјски институт, Београд
Проф. др Горана Раичевић, Филозофски факултет, Нови Сад
Доц. др Ивана Б. Спасовић, Архив САНУ, Београд
Миле Станић, Архив САНУ, Београд
Др Урош Станковић, Правни факултет, Нови Сад

Главни уредник едиције Документ:

Проф. др Зорица ХАЏИЋ РАДОВИЋ, Филозофски факултет, Нови Сад

Чланови Уредништва:

Мср Александра Јовановић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Проф. др Миливој Ненин, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Срђан Орсић, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Исидора Поповић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Миле Станић, Архив САНУ, Београд

Издавачка делатност

О Црњанском: архивалије, поводом стогодишњице пишчевог рођења, приредили Стојан Трећаков и Владимир Шовљански , Нови Сад, Матица српска, 1993.

Вељко Петровић, Писма: 1904–1967, приредили, Соња Боб, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, Нови Сад, Матица српска, 1997.

Портрети према живим моделима, приредили, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, 1998, а потом и Стоимировићев Дневник 1936–1941, Нови Сад, Матица српска, 2000.

Лаза Костић, Преписка I, приредили, проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас 2005.

Књига Стеријиних рукописа, приредила др Исидора Поповић 2008.

ла времена аутора Миленка Никитовића, приредио Владимир Давидовић 2014.

Аристократ духа (Документарна биографија Милана Кашанина), аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2016;

Васа Стајић. Аутобиографија 1847–1943. Фрагменти из дневника, приређивач, аутор предговора и коментара проф. др Зорица Хаџић, Нови Сад, Матица српска, 2017;

Лаза Костић, Преписка II, приређивачи, аутори поговора и коментара Младен Лесковац, проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас, Нови Сад, Матица српска, 2017;

Велики господин Младен Лесковац – њим самим, аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2017;

Благодат новог јутра Бошко Петровић ‒ њим самим, аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2018;

Милан Лазаревић – суботе и недеље, приређивач мр Гордана Ђилас, библиотекар саветник, Нови Сад, Матица српска, 2018;

Крвава окупација Бачке – дневник једног посматрача (1941–1944), приређивачи др Драго Његован и др Александар Хорва, Нови Сад, Матица српска, 2018.

Окупацијски дневник Милана Јовановића Стоимировића (јун-децембар1941), приређивачи проф. др Александра Вранеш и проф. др Бојан Ђорђевић, Нови Сад, Матица српска, 2019.

Парче пишчеве душе, Тишма – њим самим, аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2019.

Лаза Костић, Преписка III, приређивачи, аутори поговора и коментара Младен Лесковац, проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас, Нови Сад, Матица српска, 2020;

Милан Кашанин, Писма, сусрети, трагови I-III, приређивач проф. др Зорица Хаџић, Нови Сад, Матица српска, 2020.

2018. година:

2017. година:

2016. година:

2015. година:

2014. година:

2013. година:

Свеске Матице српске покренуте су 1985. године као периодична публикација у три серије: књижевности и језика, друштвених наука и уметности, а од 1989. године и природних наука. Објављују грађу и прилоге за културну и друштвену историју. Издавање Свезака финансира се из задужбина и фондова Матичиних добротвора. До сада су објављене 54 свеске.

Главни и одговорни уредници:

Чедомир Попов ( 1985-1995)
Никола Гаћеша (1996-2004)

Уредници серија:

Серија књижевности и језика (Божидар Ковачек 1985-1999, Јелка Ређеп 2000-2013, Александра Вранеш 2013 –       )
Серија друштвених наука (Младен Стојанов 1985- 1995, Љубомирка Кркљуш 1995 –         )
Серија уметности (Олга Микић 1985-1999, Мирослав Радоњић 2000 –        )
Серија природних наука (Војислав Јовановић1989-1995, Олга Гашић 1995-1999, Јован Максимовић 2000 –         )

Уредништво:

проф. др  Горана Раичевић, главни и одговорни уредник
доц. др Зорица Хаџић
проф. др Гордана Штрбац

Архива:

број 62, година 2022.
број 61, година 2021.
број 60, година 2019.
број 60, година 2019.
број 59, година 2018.
број 58, година 2017.
број 57, година 2017.
број 56, година 2014.
број 55, година 2014.
број 54, година 2013.
број 53, година 2012.
број 52, година 2011.
број 51, година 2010.
број 50, година 2010.
број 49, година 2009.
број 43, година 2005.
број 42, година 2004.
број 41, година 2004.

1. 07. kult-tribina

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић присуствовали су трибини „Развојне перспективе културе у Србији“ 1. јула 2013. године, на позив Министарства културе и информисања у Клубу посланика у Београду.

(даље…)

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Генерални секретар Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић присуствовао је манифестацији „Миланковићеви циклуси“ у Даљу. У родној кући научника, која је уједно и  Културни и научни центар, обележена је 134. годишњица Миланковићевог рођења.

(даље…)

рођен је 1971. Јарку код Сремске Митровице. Студије историје започео је 1991. на Филозофском факултету у Новом Саду, где је дипломирао 1995. Магистрирао је на тему Политичка биографија Јована Жујовића (2002). Докторску дисертацију Европски утицаји на нововековну српску историографију, од средине 18. до средине 19. века одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду 2010.

Универзитетску каријеру започео је 2001. избором у звање асистента на Одсеку за историју на предмету Општа историја Новог века, где је и данас у звању доцента.

Сарађивао је као стални хонорарни сарадник у Матици српској на пројектима Српски биографски речник и Српска енциклопедија од 1995, а данас је члан Уређивачког одбора Српског биографског речника. Члан је Управног одбора Матице српске од 2008. За генералног секретара Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Стручно се усавршавао као стипендиста Руске академије наука, Гете института и Георг Екерт института: Кавала, Грчка (1994); Минхен, Немачка (2001); Брауншвајг, Немачка (2006. и 2007); Москва, Русија (2006, 2007. и 2012); Братислава, Словачка (2011), где је обављао и стручна истраживања.

Објавио је 2 монографије самостално и 3 као коаутор, 2 школска уџбеника, више од 30 стручних радова (чланака, расправа, прилога) и написао преко 100 одредница у лексикографским издањима (Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Енциклопедија српског народа). Главни је уредник научног историјског часописа Споменица Историјског архива Срем од 2002.

Публиковао је монографије: Српски интелектуалац у политици, политичка биографија Јована Жујовића (2004), Вук Маринковић, Биографија и научни рад утемељивача физике као модерне науке у Србији (2007); Владе Србије 1805–2005, коаутори Р. Љушић и Љ. Димић (2005), Сремска Митровица, Град вреднији од царске кћери, коаутори Н. Лемајић, В. Гавриловић, Б. Шимуновић Бешлин (2008); Живот и дело српских научника (2008).

Са Момчилом Павловићем коаутор је уџбеника: Историја за 8 разред основне школе (2011. и 2012) и Историја за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред гимназије општег и друштвено-језичког смера (2010).

Чланке и и расправе објављује у домаћим и страним научним часописима и зборницима радова са научних скупова: О српским студентима у Цириху 70-их година XIX века, према сећањима једнога од њих (2000); Спољна политика владе самосталних радикала 1905. године (2001); Политичка делатност Јована Жујовића за време ослободилачких ратова 1912–1918. (2002); Васа Муачевић (1851–1928), О Даљском Властелинству (2003); Первая мировая война с точки зрения типичного серпского интеллигента. По дневнику Президента Сербской Королевской Академии (2004); Политички живот Срба у Срему у првој половини XIX века (2007); Јован Жујовић и Први балкански рат, карактеристично сведочанство представника српске научне елите (2007); Влияние русской культуры на творчество Йована Раича, основателя сербской научной историографии, Российско-сербские связи в области науки и образования XIX – первая  половина  XX в. (2009).

Учествовао на преко 20 научних скупова и конференција у Србији и иностранству: Срби у источној Хрватској, културни и друштвени доприноси српске националне заједнице, Осијек 2002; Первая мировая война в литературе и культуре западных и юужных славян, Москва, 2003; Российско-сербские связи в области науки и образования XIX – первая  половина XX в., Петроград 2008; Стваралаштво Милутина Миланковића, Даљ 2008; Српско-руски односи од почетка 18. до краја 20. века, Београд 2010; Z dejín slovensko-srbských vzt`ahov (Из историје словачко-српских веза) Братислава 2011; Сава Текелија и Арађани, Арад, 2011.

редовни професор Универзитета у Новом Саду, рођен је 26. марта 1943. у Дервенти (БиХ). Редовне студије музичке теорије (1964–1968) завршио је на Музичкој академији у Београду у класи композитора Милутина Раденковића одбраном дипломског рада Симфонија у д-молу С. Франка, оцењеног највишом оценом. Специјалистичке студије на Теоретско-композиторском факултету Државног конзерваторијума „П. И. Чајковски” у Москви завршио је 1975. године, а магистарске студије аналитичке хармоније (1976–1979) на Факултету музичке уметности у Београду у класи Милутина Раденковића. За успешно одбрањени магистарски рад Хармонски језик у опери „Коштана” П. Коњовића и његова улога у профилирању ликова и ситуација драмске радње добио је Октобарску награду Града Београда 1979. Усавршавао се у Институту „Карл Орф” у Салцбургу, Гете институту и Академији уметности у Берлину. Говори руски, служи се немачким, енглеским и италијанским језиком.

По завршетку редовних студија радио је у Међурепубличкој заједници за културне делатности са седиштем у Пљевљима, као програмски помоћник секретара Заједнице, професор и директор Музичке школе (1969–1976). У звање асистента Универзитета у Новом Саду изабран је крајем 1976. године. У Нови Сад је прешао почетком 1977. и на Академији уметности радио пуне 33 године (1977–2010). У том периоду прошао је сва наставничка звања (1980 – доцент, 1986 – ванредни професор, 1996 – редовни професор). Уз редовне наставне обавезе на предмету Тонски слог, обављао је више од четврт века и руководеће послове: шеф Одсека музичке уметности (1980–1984), продекан за финансије Академије уметности (1984–1986), декан Академије уметности (девет двогодишњих мандата 1986–2004), председник Савета Академије уметности (2007–2010). У истом периоду активно је учествовао и у раду органа управљања и стручних органа Универзитета у Новом Саду (заменик председника Скупштине Универзитета, члан Већа за развој и међународну сарадњу, дугогодишњи члан Наставно-научног већа и Сената). Био је члан Просветног савета Војводине и председник Савета Српског народног позоришта.

Дугододишњи је члан Одбора Одељења за сценске уметности и музику Матице Српске (од оснивања Одељења), члан Уредништва и научни секретар Српске енциклопедије. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Аутор је композиција различитог жанра писаних за соло инструменте (Цвеће цафнало и Рондо варијације, за флауту соло; Квартоманија и Интродукција и балкански квазио танго, за кларинет соло; Три минијатуре /Пан, Нимфа, Тритон/, за обоу соло; Три хроматске етиде /Несташни тритонуси, Плес залеђених кварти, Највише два минута за бис/ за клавир соло; Посветни диптих /Пролог, Дијалози/, за виолончело соло) и камерне ансамбле (Игра и песма, за кларинет и клавир; Разигране секунде, за трио флаута; Пет комада, за дувачки квинтет), те хорске (Dies irae, за мешовити хор и виолончело; Три минијатуре /Пасторала, Старински плес, Звездани пејсаж/, за мешовити хор и обоу; Оче наш, Свјати Боже, Пјесењ третјаја, Достојно јест, Богородице дјево, Ave Maria, O Magnum Mysterium, Три хора на стихове Милана Трипковића /Водокршће, Зорило, Сеобе душе/, за мешовити хор a cappella), концертантне (Musica Concertante, за кларинет и гудачки оркестар) и оркестарске музике (Посветни дијалог BACH/DSCH, за гудачки оркестар).

Члан је редакције међународног часописа Нови Звук/New Sound од његовог покретања (1993), Добитник је Повеље са златном плакетом – највишег признања Универзитета у Новом Саду за изузетан допринос и остварене резултате у раду и развоју Универзитета у Новом Саду (1991) и Искре културе, највишег признања за развој и афирмацију стваралаштва Културно-просветне заједнице Војводине (2004).

рођен је 1. новембра 1940. године у Великом Средишту код Вршца. Читав радни век, од звања асистента до научног саветника, као руководилац више научних пројеката и директор пуне три деценије, провео је у Институту за књижевност и уметност у Београду.

Од 1987. до 2005. руководио је научноистраживачким пројектом Историја српске књижевне периодике. Као уредник Едиције „Студије и расправе” уредио је 40 књига. У сарадњи са Матицом српском покренуо је, и у Институту до данас уређује, научне едиције „Библиотека усмене књижевности” и „Историја српске књижевне периодике” Објавио је 8 монографија, приредио 13 научних зборника, 4 критичка издања и 9 научних издања писаца и научника са пратећим студијама, те 6 антологија.

Био је члан редакција научних часописа: Књижевност и језик (1976–1980), Летопис Матице српске (1983–1987), Ковчежић (у више наврата). Од 2003. је главни је и одговорни уредник часописа Књижевне историје, а покретач је и главни и одговорни уредник Српског народног илустрованог календара Даница и Даница за младе.

Вишегодишњи је члан Управног одбора Матице српске. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Био је члан Управног одбора Андрићеве задужбине и Задужбине „Доситеј Обрадовић”. Био је председник Управног одбора (1996–2008), а потом и председник Скупштине Вукове задужбине од 2008.

У области стручног и научног рада објавио је књиге: Од сна до запада: лирске песме Банатске војне границе из збирке Владана Арсенијевића (1967); Српскохрватска граничарска епика (1974); Двори самотворим, тужбалице (1979); Епика устанка (1982); Епске народне песме у „Летопису Матице српске” (1983); Народне песме у „Вили” (1985); Поновнице, типови односа усмене и писане књижевности (1989); Летопис српског народа, три века алманаха и календара (1997); Историја као предање (1999); О српској прози (2000); Језик српског песништва (2003); Народне песме у српској периодици до 1864, са М. Радевићем (2007); Народне песме у „Српско-далматинском магазину”, са М. Радевићем (2010).

Од 1964. објављује песме, приповетке и романе. Објавио је књиге песама: Кроз прстен јабуку (1964), Кирвај (1979); романе: Трећи коњ (1979), Глува лађа (1987), Луди песак (1992); Иду Немци (1994. и 2003); Das stumme Schiff, прев. на немачки (1994), Пљускофон, са Милицом Матицки (1995); Немири меде Желимира (2006); Предности гипса (2008); Делта (2011) и приповетке: Свакодневно хватање веверице (1998); Уз музику коју волите (2000); Вучјак Аделе Аргени (2004); Десети за молитву (2006); Сеновите приче (2008).

Приредио је књиге: Чардак ни на небу ни на земљи: народна прозна казивања (1978); Никола Беговић, Живот Срба граничара (1986); Бачванске песме (1987); Филип Вишњић, Кад се шћаше по земљи Србији (1991. и 1994); Јован Стерија Поповић, Даворје (1993); Стојан Новаковић, Косово, српске народне песме о боју на Косову (1995); Павле Поповић, Милован Видаковић (2000); Вук Стеф. Караџић, Неготинска крајина, са В. Ђуричићем (2001); Јован Стерија Поповић, Даворје, II књига (2002); Светосавска читанка (2003); Златна јабука и 99 пауница: aнтологија српских народних приповедака (2003); Народне умотворине у „Летопису Матице српске” (2003); Антологија српске народне лирике (2003); Читанка Првог српског устанка (2004); Вук Стеф. Караџић, Даница, забавник за 1826 (2005); Вук Караџић, Даница, забавник за 1827–1829, 1834, II–V (2007); Доситеј Обрадовић, Басне (2007); Јанко М. Веселиновић, Севдалинке: бисер-песме за певање (2008); Актуелност Вукових порука. Зборник радова (2009); Доситеј Обрадовић, Изабране басне (2009).

Уредник је издања: Из књижевности: поетика, критика, историја. Зборник радова у част академика П. Палавестре (1997); Књижевна топографија Панчева (2001); Зборник у почаст академику Мирославу Пантићу (2003); Књижевност на језицима мањина у Подунављу, са В. Матовић и С. Пековић (2004); Свој и туђ: слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима (2006); Срем кроз векове (2007); Признање професору Слободану Ж. Марковићу. Зборник радова (2007); Банат кроз векове, са В. Јовићем (2010); Творци српског књижевног језика, са В. Матовић (2011); Јован Мушкатировић, Причте илити по простому пословице тјемже сентенције илити рјеченија (2011). Објавио је и Библиографију српских алманаха и календара (1986).

рођен је у Кикинди 17. октобра 1960. Основну школу похађао је у Зрењанину и Новом Саду, а средњу економску школу завршио је у Новом Саду. Студије историје на Филозофском факултету у Новом Саду окончао је 1985. Радио је као хонорарни сарадник Матице српске на пројектима Претплатници на српску књигу 18. и 19. века и Српски биографски речник (1986–1988). Истовремено се ангажовао на пројекту САНУ Српски либерализам у 19. веку. Од 1988. запослен је на Институту (доцније Одсеку) за историју Филозофског факултета у Новом Саду. Постдипломске студије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду завршио је 1996. одбранивши магистарски рад Немачка штампа у Војводини 1933–1941. године. Докторирао је 2003. тезом Европски утицаји на српски либерализам од 1848. до 80-их година 19. века.

Као предавач и истраживач бавио се различитим проблемима модерне српске и европске историје. Током универзитетске каријере био је укључен у наставу на предметима Методологија историјске науке, Увод у историјске студије, Општа историја новог века, да би 2003. као доцент почео да предаје Историју Европе у раном модерном добу (1453–1789). Осим на Филозофском, био је ангажован као наставник и на Природно-математичком и Економском факултету, као и у Центру за европске студије Универзитета у Новом Саду. Председник је Савета Филозофског факултета.

Учествовао је у бројним домаћим и једном међународном научном пројекту, као и на више научних скупова и конференција у земљи и иностранству (Немачка, Италија, Белгија, Турска, Шпанија, Чешка, Румунија и, Мађарска). Истраживао је одређене теме из историје Немаца на подручју данашње Војводине од 18. века до 1945, као и из српске историје 19. и 20. века. Ангажован је на пољу лексикографије и архивистике: од 1996. уредник је епохе 1918–1945. у Српском биографском речнику Лексикографског одељења Матице српске. Био је председник Управног одбора Архива града Новог Сада (1996–2000) и управник Рукописног одељења Матице српске (1999–2008). Дужност секретара Лексикографског одељења Матице српске обављао је од 2008. до 2012. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Објављује чланке и прилоге у више часописа, а члан је уредништава часописа Настава и историја (Нови Сад) и Studia Europaea (Клуж, Румунија). Био је (2004–2010) главни уредник часописа Истраживања који издаје Одсек за историју Филозофског факултета у Новом Саду.

Објавио је преко 40 научних радова у монографским и периодичним публикацијама.

Публиковао је монографије: Весник трагедије; немачка штампа у Војводини 1933–1941. године (2001), Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку (2005); Историја банкарства у Војводини, коаутор (2002).
Научне радове објављивао је у домаћим и странима научним часописима и зборницима радова: Срби из Хабсбуршке монархије учесници у босанско-херцеговачком устанку и српско-турским ратовима 1876–1878 (1995); Културно-просветни часописи Немаца у Војводини између два светска рата (1995); Немци у Војводини 1918–1941 (1999); Deutsches Und Serwisches Pressewesen in der Woiwodina 1918–1941 – Grundtendenzen und Entwicklung in ihrem Verhaltnis zu den Ereignissen sowie ihre Federkriege (2000); Сведочанства и слутње. у: Милан Јовановић-Стоимировић, Дневник 1936–1941 (2000); Три историје Румуна на српском језику у: Њагу Ђувара, Кратка историја Румуна за младе (2004); Два историјска романа о Подунавским Швабама (2004); Немци у Банату у: Банат кроз векове (2010); The Baroque Fоrm of „Sweet Orthodoxy”. The Church and Transfromation of Serbian Society After the Great Migration of 1690. in: Kirchen als Integrationsfaktor für die Migranten im Südosten der Habsburgermonarchie im 18. Jahrhundert (2010); What is a Region? Regions in European History, коаутор (2010).

Коаутор је уџбеника: Историја за VIII разред основне школе (2001) и Istoria pentru clasa a VIII-a a şcolii elementare (2005).

Рецензирао је преко двадесет монографија, зборника докумената и каталога изложби.