Author Archives: Милан Шиђански

Posted on by

Зборник Матице српске за историју (ЗМСИ) објављујe научне радовe из области историје, помоћних историјских наука и сродних хуманистичких и друштвених дисциплина. Радови који се објављују у часопису разврстани су према следећим категоријама: оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, научна библиографија. Поред тога, часопис објављује и прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва. ЗМСИ је покренут 1970. године. До 28. свеске (1983) носио је назив Зборник за историју. Досадашњи главни уредници били су: академик Славко Гавриловић (1970–2004), академик Милош Благојевић (2005–2012), проф др Војин Дабић (2013–2017), др Петар В. Крестић (2018–). На челу часописа је Уредништво које је састављено од домаћих и иностраних чланова. Часопис је у 2022. години у оквиру научних часописа чији је издавач из Републике Србије (реферисан у Web of Science и у Journal Citation Report – JCR), категорисан као часопис М24.

Зборник Матице српске за историју доступан је у режиму отвореног приступа на сајту часописа: [http://www.maticasrpska.org.rs/category/katalog-izdanja/naucni-casopisi/zbornik-matice-srpske-za-istoriju/]. ISSN број 0352-5716; Електронски приступ библиотекама у Србији: [http://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/7793410#full].

Уредништво 2021–2024:

Главни и одговорни уредник часописа:

Др Петар В. КРЕСТИЋ, научни саветник, Историјски институт, Београд
petar.krestic@iib.ac.rs

Чланови Уредништва:

Проф. др Ђорђе БУБАЛО, заменик главног уредника, Одељење историје, Филозофски факултет, Универзитет у Београду;
Др Александра НОВАКОВ, научни сарадник, Матица српска, Нови Сад;
Проф. др Мира РАДОЈЕВИЋ, дописни члан САНУ, Одељење историје, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд;
Др Срђан РУДИЋ, научни саветник, Историјски институт, Београд;
Др Александар ФОТИЋ, стручни саветник, Одељење историје, Филозофски факултет, Универзитет у Београдy;
Проф. др Ђура ХАРДИ, Одсек за историју, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду;
Др Небојша ШУЛЕТИЋ, научни сарадник, Балканолошки институт САНУ, Београд.

Инострани чланови Уредништва:

Проф. др Габор АГОШТОН, Џорџтаун универзитет, Вашингтон, Сједињене Америчке Државе;
Др Максим АНИСИМОВ, виши истраживач, Институт за историју Русије, Руска академија наука, Москва, Русија;
Проф. др Росица ГРАДЕВА, Амерички универзитет, Софија; Институт за балканске студије Бугарске академије наука, Софија, Бугарска;
Др Иван ЛАКОВИЋ, научни сарадник, Одељење за општу историју, Универзитет Црне Горе, Подгорица, Црна Гора

Стручни сарадник Одељења:

Мср Љиљана Дражић
ljdrazic@maticasrpska.org.rs

Упутство за ауторе 2022.
Пословник о раду ЗМСИ
Рецензирање рукописа ЗМСИ
Изјава ЗМСИ
Формулар за рецензирање рукописа ЗМСИ
Правилник о категоризацији научних часописа 2020.
Категоризација научних часописа 2022.

Архива:

број 108, година 2023.
број 107, година 2023.
број 106, година 2022.
број 105, година 2022.
број 104, година 2021.
број 103, година 2021.
број 102, година 2020.
број 101, година 2020.
број 100, година 2019.
број 99, година 2019.
број 98, година 2018.
број 97, година 2018.
број 96, година 2017.
број 95, година 2017.
број 94, година 2016.
број 93, година 2016.
број 92, година 2015.
број 91, година 2015.
број 90, година 2014.
број 89, година 2014.
број 88, година 2013.
број 87, година 2013,
број 86, година 2012.
број 85, година 2012.
број 84, година 2012.
број 83, година 2011.
број 81, година 2010.
број 79-80, година 2009.
број 77-78, година 2008.
број 75-76, година 2007.
број 74, година 2006.
број 71-72, година 2005.
број 69-70, година 2004.

Представљање часописа „Људи говоре” и Српске националне академије у Канади

Posted on by

CasopisLjudiGovore-BLU_07

У понедељак, 23. септембра у 12 сати, у Свечаној сали Матице српске представљен је часопис „Људи говоре” који се објављује у Торонту и Српска национална академија у Канади. Присутне је поздравио и уводну реч изговорио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

О часопису су говорили главни и одговорни уредник др Радомир Батуран, књижевни критичар Петар Арбутина и члан Уредништва проф. др Александар Петровић.

Генерални секретар Српске националне академије у Канади мр Радоје Радојевић био је спречен да присуствује овој манифестацији. Његов текст је прочитао др Радомир Батуран, члан управе СНА, задужен за издавачку делатност.

Представљање Матице српске у Лајковцу

Posted on by

        У четвртак, 12. септембра 2013. године, у 19 часова, у великој сали Градске куће Општине Лајковац, представљена је Матица српска и њена енциклопедијска делатност. О историји и раду Матице говорио је председник проф. др Драган Станић, о Српској енциклопедији и енциклопедистици генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић, а о Српском биографском речнику председник његовог Редакционог одбора Драган Тубић. Присутне госте поздравили су господин Живорад Бојичић, председник Општине Лајковац, и госпођа Снежана Бугарчић, директорка Градске библиотеке Лајковац. На промоцији је наступио и хор Културног центра „Хаџи Рувим“ из Лајковца. (даље…)

Posted on by

Одељење за сценске уметности и музику Матице српске основано је 28. фебруара 1983. године. Први секретар Одељења био је Душан Михалек до 1991. године. Од 1991. до 2004. године, секретар Одељења био је академик Димитрије Стефановић, а од средине 2004. до 2012. др Зоран Т. Јовановић. На седници Управног одбора одржаној 24. септембра 2012. године за секретара Одељења именована је, за наредни четворогодишњи период, проф. др Мирјана Веселиновић Хофман. На седници Управног одбора одржаној 27. јуна 2016. године за секретара Одељења именована је, за наредни четворогодишњи период, проф. др Мирјана Веселиновић Хофман. По правилу, секретари Одељења су и уредници књига посебних издања.

Рад Одељења за сценске уметности и музику одвија се у неколико праваца: научноистраживачка и издавачка делатност, одржавање научних скупова, теренски рад на снимању народних мелодија, културно-просветни рад и концертна делатност у Матици српској.

Радом Одељења за сценске и музичке уметности руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 05. октобра 2020. године.

Секретар Одељења

Др Зоран Максимовић (Позоришни музеј Војводине)

Стручни сарадник Одељења за сценске уметности и музику:
мср Весна Гајић
Телефони: 021 6615-038
е-mail: vgajic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за сценске уметности и музику:

Др Александар Васић, научни сарадник
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Проф. др Мирјана Веселиновић Хофман
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Проф. др Горан Гаврић
(Универзоитет у Београду, Факултет драмских уметности)

Проф. др Богдан Ђаковић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Зоран Ђерић
(Српско народно позориште, Нови Сад / Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности)

Гордана Ђурђевић, драмска уметница
(Српско народно позориште, Нови Сад)

Проф. др Драгана Јеремић Молнар
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Др Јелена Јовановић, виши научни сарадник, дописни члан САНУ
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Проф. др Каталин Каич
(Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет)

Проф. др Маријана Кокановић Марковић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Софија Кошничар
(Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет)

Проф. др Весна Крчмар
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Др Данка Лајић Михајловић, научни саветник
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Др Милена Лесковац
(Српско народно позориште, Нови Сад)

Проф. др Соња Маринковић
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Др Биљана Милановић, научни сарадник
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Предраг Момчиловић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности/Српско народно позориште, Нови Сад)

Проф. др Вера Обрадовић Љубинковић,
(Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Факултет уметности)

Проф. мр Ненад Остојић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Ивана Перковић
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Проф. др Даница Петровић, научни саветник
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Проф. др Живко Поповић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Тијана Поповић Млађеновић
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Проф. др Ира Проданов Крајишник
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Maриjaнa Прпa Финк
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Др Мирослав Мики Радоњић
(Стеријино позорје, Нови Сад)

Доц. др Љубица Ристовски
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Душан Рњак
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Небојша Ромчевић
(Универзитет у Београду, Факултет драмских уметности)

Доц. др Немања Совтић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Ана Стефановић,
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Проф. др Милица Стојадиновић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Др Катарина Томашевић, научни саветник, директор
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Проф. др Нице Фрациле
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Драгана Чолић Биљановски
(Универзитет у Београду, Факултет драмских уметности)

САВЕТ МАТИЦЕ СРПДСКЕ

Др Зоран Т. Јовановић
Проф. др Петар Марјановић
Мр Мирослав Радоњић

Posted on by

О часопису

ISSN (Штампано изд.) 0543-1247 (бр. 1–21); 0352-6844 (бр. 22–)
ISSN (Online) 2787-3099
УДК: 7
Први пут објављен: 1965.
Учесталост излажења: годишње
Област: историја ликовних уметности; историја, археологија, етнологија

ЗБОРНИК ЗА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ МАТИЦЕ СРПСКЕ покренут је 1965. године као научни часопис Одељења за ликовне уметности Матице српске у Новом Саду. У њему се објављују радови из историје српске и европске уметности од раног средњег века до модерног доба. Отворен је за расправе из историје и теорије ликовних и примењених уметности, историје архитектуре, музеологије, херитологије и студија визуелне културе. Часопис прихвата искључиво чланке који се први пут објављују, и који подлежу двострукој слепој рецензији. Индексиран је на следећим листама међународних научних часописа: ERIH PLUS и WOS ESCI (Emerging Sources Citation Index). Одлуком Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије о категоризацији научних часописа Зборник је сврстан у категорију М23. Зборник Матице српске за ликовне уметности је часопис отвореног приступа (Open Access Journal) и доступан је на интернет страници издавача (www.maticasrpska.org.rs).

Уредници:

Академик Дејан Медаковић (бр. 1–30),
Академик Динко Давидов (бр. 32–35),
Проф. др Александар Кадијевић (бр. 36–48),
Проф. др Владимир Симић (бр. 49–)

Уредништво:

Проф. др ВЛАДИМИР СИМИЋ, главни и одговорни уредник (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др ТИЛАЈ АРТАН (Универзитет Сабанџи, Истанбул, Турска)
Проф. др ИГОР БОРОЗАН (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др ДРАГАН ДАМЈАНОВИЋ (Универзитет у Загребу, Хрватска)
Проф. др ИВАН ДРПИЋ (Универзитет Пенсилваније, Филаделфија, САД)
Проф. др АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Академик МИОДРАГ МАРКОВИЋ (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др ЛИДИЈА МЕРЕНИК (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др АЛИНА ПЕЈН (Универзитет Харвард, Кембриџ, САД)
Проф. др БИСЕРА ПЕНТЧЕВА (Универзитет Стенфорд, САД)
Др ФРИДРИХ ПОЛЕРОС (Универзитет у Бечу, Аустрија)
Др ДАНИЦА ПОПОВИЋ (Балканолошки институт САНУ, Београд)
Проф. др ИВАН САНТО (Универзитет Етвеш Лоранд, Будимпешта, Мађарска)
Проф. др БРАНИСЛАВ ТОДИЋ (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Др AНA ШВЕРКО (Институт за повијест умјетности, Сплит, Хрватска)

Секретар уредништва:
Мср Весна Гајић
Телефон: 021 6615-038 и 021 420-199, локал 129, факс 021 528-901
е-mail: vgajic@maticasrpska.org.rs

Редакција прима рукописе најкасније до 1. фебруара за број који излази до краја те године. Након тога се одржава састанак Редакције на којем се одређују рецензенти и започиње процес припреме за објављивање новог броја Зборника Матице српске за ликовне уметности.

Уређивачка политика
Упутство за ауторе

Библиографија радова Зборника Матица српске за ликовне уметности 1-50

Актуелни број:

Архива:

број 50, година 2022.
број 49, година 2021.
број 48, година 2020.
број 47, година 2019.
број 46, година 2018.
број 45, година 2017.
број 44, година 2016.
број 43, година 2015.
број 42, година 2014.
број 41, година 2013.
број 40, година 2012.
број 39, година 2011.
број 38, година 2010.
број 37, година 2009.
број 36, година 2008.
број 34_35, година 2003.
број 29_30, годинe 1993_1994.
број 27_28, годинe 1991_1992.
број 26, година 1990.
број 25, година 1989.
број 23, година 1987.
број 22, година 1986.
број 21, година 1985.
број 20, година 1984.
број 19, година 1983.
број 18, година 1982.
број 17, година 1981.
број 16, година 1980.
број 15, година 1979.
број 14, година 1978.
број 13, година 1977.
број 12, година 1976.
број 11, година 1975.
број 10, година 1974.
број 9, година 1973.
број 8, година 1972.
број 7, година 1971.
број 6, година 1970.
број 5, година 1969.
број 4, година 1968.
број 3, година 1967.
број 2, година 1966.
број 1, година 1965.

БИБЛИОГРАФИЈА ЧАСОПИСА МИСАО 1919 –1937

Posted on by

Добрило Аранитовић

bibliografija casopisa misao

Матица српска и Службени гласник објавили су Библиографију часописа Мисао 1919 –1937 аутора Добрила Аранитовића, чиме је едиција Библиографије обогаћена још једном специјалном библиографијом. Едиција је основана у Матици српској 1968. године, са намером да се у њој објављују књиге израђене на савременим основама научне библиографије.

Библиографија на 474 стране доноси податке о уређивачкој концепцији часописа, о његовом значају за нашу културу и књижевност током безмало две деценије излажења између два светска рата. Библиографска грађа распоређена је према Универзалној децималној класификацији. Из те грађе јасно је да је часопис неговао читав спектар тема, од најопштијих проблема науке, културе и цивилизације, преко филозофије, до географије. Захваљујући томе, као и угледним именима која су сарађивала на његовим страницама, часопис Мисао може у свом времену да се пореди једино са другом серијом Српског књижевног гласника и Летописом Матице српске.

Библиографија садржи пет пратећих регистара: Регистар разрешених иницијала, шифара и псеудонима, Регистар неразрешених иницијала, шифара и псеудонима, Регистар имена, Регистар преводилаца и Предметни регистар. По први пут приређена је и библиографија прилога објављених у часопису Мисао, која садржи 249 хронолошки поређаних библиографских јединица са регистром имена.

Саопштење за јавност Одбора за прославу „Два века Његоша“

Posted on by

Одбор за прославу 200-годишњице рођења Петра II Петровића Његоша основале су Матица српска, Српска академија наука и уметности и Академија наука и умјетности Републике Српске са циљем да се током 2013. године реализује богат програм посвећен великом српском песнику, владики и владару Црне Горе, члану Матице српске и Друштва српске словесности. Седиште Одбора је у Матици српској која је бринула о реализацији Програма. Одбор је благовремено, крајем 2012. године, израдио Програм прославе, а потом се почео обраћати надлежним републичким органима како би се прибавила средства за реализацију прославе. (даље…)

Posted on by

Управни одбор Матице српске на својој 4. седници од 11. 3. 1996. донео је Одлуку о издавању Зборника Матице српске за класичне студије (Journal of Classical Studies Matica Srpska).

Часопис се бави изучавањем антике у свим њеним аспектима. Антика чини основу европске цивилизације и културе, а наша земља и српски народ су саставни део културне области античке. Антички Балкан је задужио све касније европске и друге народе многим достигнућима у култури, философији и науци, језицима, књижевности, историји, уметности и материјалној култури. Балкански Словени и сви становници некадашње Југославије су многим везама били везани за античку културу, за њен простор и за њене носиоце, како је наглашавао наш највећи ауторитет за антички Балкан академик Милан Будимир.

„Тај антички утицај и класична баштина, као и наслеђе и рецепција антике код Срба, у свету се најмање помињу, те је превасходни задатак часописа да допринесе промоцији наше класичне науке у иностранству. У ту сврху служе и прилози сарадника из Европе, Русије, САД, Канаде и Индије који се објављују у нашем часопису.“

Часопис ће се бавити и критичким вредновањем и презентирањем радова наших научника и писаца са класичном тематиком. Стога ће рецепција хеленске философије, књижевности, уметности и културе, како грчке тако и римске, у српској традицији бити једна од главних тема у часопису. Компаративна испитивања религије и мита и теоријско одређење ове сфере су даљи интерес наших и страних сарадника, као и право и природне науке у антици.

Поред оригиналних истраживачких Студија и чланака о класичним темама, часопис објављује и радове са научних скупова посвећених антици код нас и у свету, везама с Оријентом, античкој баштини у Византији, прожимању са словенским светом и српским језиком и културом.

Часопис има и сталне рубрике као што су Хроника научног живота, Пројекти и Вести из света, Некролози и др.

Посебан значај у часопису придајемо научној критици и приказима нових књига и студија објављиваних код нас и у свету, у коју сврху смо обезбедили публикације великих издавача.

Истичемо да је ово једини часопис те врсте код нас, који се касно појавио, будући да је некадашњи југословенски часопис за античку проблематику изгубљен с отцепљеним републикама. Драгоцену подршку нашем Зборнику пружио је и централни светски форум за класичне студије FIEC на својој Генералној скупштини 20. 8. 1999. у Кавали (Грчка), када је лично председник FIEC, академик Карл Јоахим Класен (Carl Joachim Classen), члан Матице српске, јавно поздравио појаву Зборника за класичне студије у Србији и позвао колеге на међународну сарадњу са часописом. Наглашавамо да је FIEC једна од тринаест Унескових асоцијација у друштвеним наукама. Радови из нашег Зборника улазе у главну библиографску публикацију на свету за ове области L’Année philologique.

Часопис уређује међународна редакција састављена од најистакнутијих научника код нас и у свету.

Чланови Уредништва Зборника Матице српске за класичне студије:

Проф. др Ксенија Марицки Гађански (Београд), главни и одговорни уредник
проф. др Сима Аврамовић (Београд)
проф. др Растко Васић (Београд)
проф. др Бхарат Гупт (Делхи)
проф. др Милан С. Димитријевић (Београд)
проф. др Виктор Кастелани (Денвер)
проф. др Марк Ниволт (Отава)
проф. др Мирко Обрадовић (Београд)
проф. др Курт Рафлауб (Провиденс)
проф. др Ливио Росети (Перуђа)
проф. др Данијела Стефановић (Београд)
проф. др Мирјана Д. Стефановић (Нови Сад)
проф. др Снежана Ферјанчић (Београд), секретар
проф. др Бојана Шијачки Маневић (Београд)

Стручни сарадник:
мср Милена Кулић, e-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 622-726 и 021 420-199 локал 132

Адреса Уредништва:
Матица српска
Уредништво Зборника Матице српске за класичне студије
21000 Нови Сад
Матице српске 1
E-mail  zmsks@maticasrpska.org.rs

Архива:

књига 25, година 2023.
књига 24, година 2022.
књига 23, година 2021.
књига 21-22, година 2020.
књига 20, година 2018.
књига 19, година 2017.
књига 18, година 2016.
књига 17, година 2015.
књига 16, година 2014.
књига 15, година 2013.
књига 14, година 2012.
књига 13, година 2011.
књига 12, година 2010.
књига 12, година 2010.
књига 11, година 2009.
књига 10, година 2008.
књига 9, година 2007.
књига 8, година 2006.
књига 7, година 2005.

 

Први број Зборника Матице српске за класичне студије објављен је 1998. године, а до 7. броја не располажемо електронским форматом.

Posted on by

Архива:

број 14, година 2022.
број 13, година 2021.
број 12, година 2020.
број 11, година 2019.
број 10, година 2018.
број 9, година 2017.
број 8, година 2015.
број 7, година 2014.
број 6, година 2011.
број 5, година 2008.
број 4, година 2006.
број 3, година 2001.

„Атлас насеља Војводине”, I књига, „Срем”

Posted on by

Srem sajt     „Атлас насеља Војводине” спада у ред капиталних пројеката Матице српске. Стручна екипа предвођена проф. др Слободаном Ћурчићем дуго и темељно ради на овом подухвату. Ове године објављена је прва од три књиге у којој су обрађена сва насеља Срема. Њени аутори су поред проф. др Слободана Ћурчића и доц. др Млађен Јовановић, пуковник доц. др Александар Илић и др Тивадар Гаудењи.

Књига, на 717 страна у колору, доноси податке о насељима азбучно сложеним. Насеља су представљена савременим картама Војногеографског института, али и историјским од Птоломејеве, римског итинерера „Tabula Peutingeriana”, преко карата које су израдили Лазарус Розетус, Луиђи Фернандо Марсиљи, Алексис Ибер и други картографи, тако да се развој насеља може пратити кроз историју. Демографски подаци су дати на основу пописа становништва од 1787. до 2002. године. Свако место представљено је и текстом који садржи историјски преглед од његовог настанка до данас, а обогаћен је и живописним детаљима из живота насеља Срема.

У току је рад на припреми књиге о Банату.