У оквиру Одељења за књижевност и језик, објављена је књига др Александре Стевановић „Тајнопис Речника технологије“, као резултат пројекта „Језик и култура нових технологија“ проф. др Александра Петровића. Књига „Тајнопис Речника технологије“ отвара могућност преиспитивања историјске хеуристичке вредности дела које је тридесет и три године провело у интелектуалном забораву. После вишедеценијског прећуткивања, „Речник технологије“ је постао актуелна тема не само домаће већ и иностране академске заједнице, али до сада није урађена целовита студија о овом значајном делу на крају 20. века које хеуристички преиспитује смер цивилизацијског кретања. Већ та чињеница препоручује ову књигу као коренито преиспитивање ретког рукописа чија антрополошка мисао о технологији постаје све важнија за нашу научну и ширу јавност.

Рецензенти књиге су проф. др Татјана Паунеску и проф. др Слободан Самарџић. Штампање ове публикације омогућили су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Из штампе је изашао јубиларни 100. број „Зборника Матице српске за славистику” за 2021. годину. У овом броју, на 942 стране, у рубрикама „Студије и расправе” – „Филологија и лингвистика” и „Књижевност и уметност”, „Око Велимира Хлебњикова”, „Контексти Андреја Платонова”, „Verbum iuro”, „Из успомена слависта”, „Хроника”, „In memoriam”, објављено је 50 радова. Памтећи прегалаштво, пожртвованост и истрајност претходних уређивачких колегијума, које су предводили академик Милорад Живанчевић, професор Миодраг Сибиновић и академик Предраг Пипер, Уредништво им је овом приликом одало признање и најдубљу захвалност за посвећени вишедеценијски рад на обликовању часописа. Током педесет година постојања часопис се развијао у више праваца, ширећи своја интересовања из домена науке о књижевности и науке о језику ка блиским дисциплинама попут уметности, филозофије, историје, социологије, психологије, статистике. Осврћући се на полувековни живот часописа, Уредништво је изразило наду да ће овај број дати мали допринос у истраживању словенског језичког, књижевног и културног наслеђа, а самим тим и очувању нашег духовног бића.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXIV–2 за 2021. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Владимира Поломца, Тамаре Лутовац Казновац, Радмила Маројевића, Маје Марковић, Дејана Средојевића, Миливоја Алановића, Душке Кликовац, Гордане Штасни, Милана Ајџановића, Нине Илић, Сабине Халупка-Решетар, Мирјане Петровић-Савић, Бојане Вељовић Поповић, Душанке Звекић-Душановић, Јелене Ајџановић, Томаша Квоке, Милане Додиг, Тијане Ашић. У рубрици „Критике и прикази“ објављени су текстови Марине Курешевић, Сање Петровић, Јасмине Грковић-Мејџор, Јелене Редли, Драгане Ратковић, Анђеле Васиљевић, Ане Халас Поповић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру Одељења за ликовне уметности Матице српске, објављена је књига др Александре Человски, Визуелна репрезентација племства у српској култури XVIII века у Хабзбуршкој монархији.

Током XVIII века српска култура изнедрила је најмање тридесет за сада познатих портрета који се могу довести у везу са племством. Њима се прикључују и грађевине сакралне и профане намене подизане средствима и за потребе племићких породица, као и група предмета из домена примењене уметности који су се првобитно налазили управо у овим здањима.

Питања везана за племство XVIII века нису до сада, у проучавањима историје српске културе, сагледавана нити проблематизована са позиција савремених методолошких приступа историје уметности.

Проблем којим се Александра Человски бави у књизи представља веома важан, али недовољно истражен сегмент историје новије српске уметности и културе. Књига доприноси бољем разумевању вербално-визуелних облика комуникације у сталешки уређеном српском друштву унутар средње Европе, али и отвора бројна нова питања у вези са историјом српске уметности и културе 18. и 19. века. Због јасног језика којим је написана прихватљива је не само у стручној, него и у широј читалачкој јавности. Појава једног дела са оваквом тематиком попуњава постојећу празнину у вези са овим феноменом.

Јелена Јурјевна Гускова је научни саветник Института за словенске студије Руске академије наука и инострани члан САНУ и АНУРС. Нашој јавности позната је по објављивању значајног броја књига, расправа и чланака из периода разбијања југословенске државе и последицама које су из тог чина проистекле. Књига која је пред нама резултат је вишегодишњег истраживања ауторке, као и њених личних сведочанстава из овога периода. Ауторка је посебно пажљиво анализирала однос совјетске и руске државе према југословенској кризи и улогу појединих личности које су биле у служби западних притисака на Србе и њихово руководство у Србији и Босни и Херцеговини. Књига представља незнатно измењен превод књиге на руском језику која је објављена у Санкт Петербургу. Преводилац рукописа са руског језика је Сузана Стојковић, виши лектор. Рецензенти рукописа су академик Славенко Терзић, др Виктор Иванович Косик (Москва) и др Јелена Георгијевна Пономарјова (Москва). Објављивање књиге помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Публикација има 394 странице, те поседује именски и географски регистар. Тираж: 500 примерака.

Матица српска је у оквиру рада Едиције Документ објавила књигу „Последњи барокни Србин, Стојан Д. Вујичић – њим самим” аутора Радована Поповића. Радован Поповић, тај „Штефан Цвајг српске књижевне биографије“, аутор запажених, помало романсираних, но темељно документованих биографских књига о Иви Андрићу, Милошу Црњанском, Мирославу Крлежи, Јовану Дучићу, Исидори Секулић, Меши Селимовићу, Васку Попи, Милораду Павићу, Милану Кашанину и многим другим значајним југословенским и српским писцима и интелектуалцима, написао је нову, интригантну књигу посвећену овога пута управо Стојану Д. Вујичићу, човеку, условно речено, „из сенке“, кога је наш познати преводилац Арпад Вицко назвао „човеком-мостом“, живим спојем између српске и мађарске, не само књижевности, већ и културе у најширем смислу. Поповићева књига одиста је важна за очување нашег колективног памћења, како људи-мостови попут Стојана Д. Вујичића не би пали у заборав, и како би надахнули и новије генерације да наставе њиховим племенитим стопама.

Књига садржи 206 страна, опремљена је Регистром имена као и избором фотографија из живота Стојана Вујичића.

Професорка др Љубомирка Кркљуш објавила је до сада неколико значајних књига и више вредних студија и расправа о историји Српског народног покрета 1848–1849. године. Овог пута пред нама је нова монографија која носи наслов Лист Der Serbe о Српском народном покрету 1848‒1849. Лист Der Serbe излазио је у Београду једном недељно од 7. августа 1848. до краја јула 1849. године. Његов уредник био је Милош Поповић. У листу се највише пажње посвећивало Србима и збивањима која су се тицала Срба у Угарској, посебно њиховом државноправном положају у оквирима Хабзбуршке монархије. Пажљивом анализом свега што је написано у листу, професорка Кркљуш је закључила да он садржи свестрани и целовит приказ свих битних елемената Српског покрета, да су његови текстови писани од савременика и учесника у збивањима као аутентична сведочанства. Сам лист и књига која је објављена представља збирку драгоцене грађе о Српском народном покрету, али и допуњава, обогаћује и проширује наша знања о револуцији 1848/49. године. Рецензенти овог рукописа су академик Василије Ђ. Крестић и др Ивана Спасовић. Објављивање књиге помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Књига има 268 страна, те поседује именски и географски регистар. Тираж је 500 примерака.

Традиционална Светосавска беседа у Матици српској, одржана је 26. јануара. 2022. године. Своју беседу, под насловом Свети Сава, светлост у тами сеоба, изложио је академик Светислав Божић, композитор. Поздравне речи упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Хор Саборне цркве Свети Георгије, под управом проф. др Богдана Ђаковића, отпевао је Светосавску химну. Професор др Јелена Ђајић, пијанисткиња, извела је Византијски мозаик, композицију за клавир у девет слика, Светислава Божића.

Цео прогрм организовала је и уредила Марта Тишма, стручни сарадник Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, а програм је водила др Исидора Поповић, драмска уметница.

Програм се одвијао уз ограничено присуство публике у складу са епидемиолошким мерама.

Догађај се уживо емитовао с могућношћу одложеног гледања преко YouTube канала Матице српске.