2.2.2015-6Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Александра Петрова, Татјане Јанковић, Драгана Хамовића, Ласла Блашковића, Анђелка Анушића, Милана Тодорова, Драгана Бошковића, Александра Бјелогрлића и Кармака Макартија. Рубрика „Есеји” кроз текст Бисерке Рајачић бави се преводилачким искуством у Кракову, те поезијом Ивана В. Лалића кроз веома надахнут текст Виолете Митровић. Рубрика „Сведочанства” доноси текстове Мате Пижурице, Мира Вуксановића, Славка Гордића, Љиљане Пешикан Љуштановић и Јована Љуштановића о деветом колу Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, као и два текста са предавања одржаних у Матици српској. Први, „О новим и старим националним идентитетима на постсовјетском простору – пример Украјине” потписује Станислав Бишок, а други, „Интеркултурална филозофија као филозофија за бољи суживот” шпански филозоф Раул Форнет Бетанкур. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Александар Б. Лаковић, Сања Веселиновић, Јелена Марићевић и Мирослав Павловић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

 

 2.2.2015-6Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 1-2) у којем издвајамо темат са Округлог стола „Аутошовинизам и космополитизам” одржаног у Матици српској у априлу ове године. Текстове у оквиру темата потписују: Слободан Владушић, Срђан Шљукић, Славко Гордић, Зоран Аврамовић, Богољуб Шијаковић, Митра Рељић, Горан Радоњић, Љубиша Деспотовић, Александар Гајић и Немања Рајак. Рубрика „Есеји” доноси текст Николе Голубовића о римском песнику Хорацију, док се рубрика „Сведочанства” текстовима Василија Крестића и Љубомирке Кркљуш осврће на Мајску скупштину 1848. године. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Иван Негришорац, Владислава Гордић Петковић, Светлана Милашиновић и Виолета Митровић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

 

 2.2.2015-6У оквиру едиције „Библиотека Змајева награда” објављен је зборник „Поезија Слободана Зубановића” посвећен Слободану Зубановићу који је Змајеву награду за поезију добио 2009. године. Зборник има неколико целина. Прва, насловљена као „Две беседе” доноси текст Ивана Негришорца „Урбани сензибилитет и рурални амбијент у поезији Слободана Зубановића” изречен на додели награде на Свечаној седници Матице српске 16. фебруара 2010. године, као и текст добитника под насловом „Змајеве поруке” изговорен на истој свечаности. Друга целина „Критички прилози” доноси критичке текстове Радивоја Микића, Саше Радојчића, Бојане Стојановић Пантовић, Милете Аћимовића Ивкова, Добривоја Станојевића, Сање Ј. Париповић Крчмар, Светлане Милашиновић и Јелене Марићевић о Зубановићевој поетици. Трећа целина, „Прилози за фото-биографију”садржи аутопоетички текст Слободана Зубановића „Селфи са осам књига”, те разговор са песником „Катрен са два шешира” који је водио Мирослав Максимовић, док четврта целина „Грађа за библиографију Слободана Зубановића” доноси списак одредница његовог богатог стваралачког опуса. Зборник затвара одељак „Прилози” који садржи записник са састанка Жирија Змајеве награде на којем је одлучено да ово престижно признање за 2009. годину добије Слободан Зубановић, те Списак досадашњих добитника овог признања установљеног још 1953. године.

Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 58/2018, обима 13 штампарских табака.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај свеске бр. 58 чине: студије, чланци, расправе (8 радова); сећања, грађа, прилози (1 рад); прикази (6 радoва), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.
Зборник у електронској форми се налази овде.

 

 2.2.2015-6Матица српска је објавила монографију„Славенизми у раним драмама Јована Стерије Поповићаˮ др Милене Зорић у обиму од 290 страна, као резултат рада на пројекту Речник славеносрпског језика. Књигу су рецензирали проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић.

Иако публикација сличног профила – дакле она у којој су као централни сегмент проучавања постављени славенизми у језику једног аутора предстандардне епохе развоја српског књижевног језика – у србистици није новина, истраживање чији су резултати приказани у овој монографији представља право освежење – како у теоријско-методолошком смислу тако и у погледу домена и области које су обухваћене анализом. (даље…)

Уредништво едиције Прва књига у саставу: др Соња Веселиновић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић и Иван Радосављевић (послао предлоге електронски), на седници од 16. јула 2018. године усвојило је Издавачки план за 2018. годину:

276. Милан Вурдеља, Соба за бештије, проза
277. Виолета Митровић, Вртови смисла, есеји и критике

 

 2.2.2015-6У петак, 13. јула 2018. године Матицу српску је посетила делегација из Народне скупштине Републике Српске која је била гост Скупштине АП Војводине. У делегацији су били руководиоци Одсека за европске интеграције и Одсека за рад са посланицима Народне скупштине Републике Српске. Госте су примили потпредседник Матице српске проф. др Бранко Бешлин и стручни сарадник др Александра Новаков. Проф. др Бешлин је госте упознао са историјатом Матице српске али и њеним активностима данас. Осврнуо се и на делатност Друштва пријатеља Матице српске у Бањалуци. Делегација је посетила и Библиотеку Матице српске. Са радом Библиотеке упознала их је Даниела Кермеци, виши библиотекар.

 2.2.2015-6Матица српска и Институт за европске студије организовали су 11. јула 2018. године, у Матици српској, предавање „О новим и старим националним идентитетима на постсовјетском простору – пример Украјине”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а предавача је представио др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био господин Станислав Бишок, стручњак Фонда народне дипломатије у Москви. Током излагања, истакнут је процес настанка националног идентитета као и фактори који доприносе његовом даљем развоју на примеру формирања украјинског националног идентитета. На крају предавања, господин Бишок указао је да је питање етничких, културних и цивилизацијских идентитета данас од суштинског значаја за европски политички дискурс. Предавање је подстакло занимљиву дискусију, коју је водио др Миша Ђурковић.

 2.2.2015-6Наредног дана, 12. јула, Матица српска, Институт за европске студије и Друштво хиспаниста организовали су предавање „Интеркултурална филозофија: филозофија за бољи суживот”, еминетног професора филозофије проф. др Раула Форнета Бетанкура, са Универзитета у Бремену и Ахену у Немачкој. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавача најавио др Александар Гајић, сарадник Института за европске студије. Професор Бетанкур истакао је да задатак интеркултуралне филозофије у побољшању суживота представља антрополошки изазов промовисања радикалних преображаја људске осећајности. Указао је на неопходност да се филозофија врати својим коренима, да настави историју „нежног односа” и памћења истинитости и доброте. Након предавања, бројна публика имала је додатна питања која су продубила дискусију и допринела развоју ове актуелне теме.

Оба програма су подржана од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Предавање господина Станислава Бишока можете погледати овде, а предавање професора Раула Бетанкура овде.

 

 2.2.2015-6Матица српска и Институт за српски језик САНУ објавили су монографију „Синтакса сложене реченице у српском језикуˮ (у обиму од 766 страна) групе аутора: Предраг Пипер, Миливоје Алановић, Слободан Павловић, Ивана Антонић, Људмила Поповић, Марина Николић, Дојчил Војводић, Срето Танасић, Биљана Марић; у редакцији Предрага Пипера. Књигу су рецензирали: академик Јасмина Грковић-Мејџор, академик Милорад Радовановић, проф. др Владислава Ружић.

Књига је подељена на следећа поглавља: Опште одлике сложене реченице (Предраг Пипер), Напоредносложене реченице (Предраг Пипер), Зависносложене реченице: Реченице са допунском клаузом (Миливој Алановић), Реченице са односном клаузом (Слободан Павловић), Реченице с временском клаузом (Ивана Антонић), Синтакса таксиса (Људмила Поповић), Реченице са просторном клаузом (Предраг Пипер), Реченице с поредбеном клаузом (Марина Николић), Реченице с начинском клаузом (Марина Николић), Реченице са клаузама категоријалног комплекса условљености (Дојчил Војводић), Асиндетске реченице (Срето Танасић), Управни и неуправни говор и друга средства изражавања туђег говора (Биљана Вићентић), Синтаксичка деривација сложене реченице (Биљана Вићентић). Следе Библиографија српске синтаксе: сложена реченица (Мирјана Адамовић, Вукашин Стојиљковић), са 655 библиографских јединица, и Предметни регистар.

Књига је у целини у теоријско-методолошком и емпиријском погледу утемељена, како на традицији тако и на актуелним сазнањима из области словенске и српске синтаксе и представља значајан допринонос српској али и словенској лингвистици.