У среду, 11. марта 2026. године, у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ у Београду, одржан је округли сто под називом „Задужбине и задужбинарство у Србији данас“. Поздравне речи великом броју присутних упутила је управница Задужбине „Доситеј Обрадовић“ госпођа Мирјана Драгаш, која и организовала скуп. Госпођа Драгаш је истакла да је научна монографија „Задужбине у српском праву: историјски контекст и савремени изазови“ др Јелене Веселинов, која је 2024. изашла у издању Матице српске, полазна основа за дискусију на овом скупу. Уводничар округлог стола била је др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске. Учесницима округлог стола предочила је правни положај задужбина у српском праву данас, кратак историјски контекст указујући на врло добра законодавна решења из правне историје, али и све изазове са којима се задужбине сусрећу данас у пракси, не само кроз поступке реституције, већ и на пољу регистрације оних података које су плод нових законских решења. Уследила је дискусија на којој су учесници изнели своје виђење положаја задужбина и задужбинарства, као проблеме са којима се сусрећу у свакодневном правном животу задужбина. На округлом столу учествовали су представници Задужбине „Доситеј Обрадовић“, Задужбина и фондација под управом Универзитета у Београду, Задужбина под управом Матице српске, Задужбине Николе Спасића, Задужбине Миодрага Костића, Задужбине „Момчило Момо Капор“, Задужбина Андрејевић, Установа културе Opera&Theater Madlenianum, представница Завода за проучавање културног развитка и управитељица Асоцијације ЗФФ Републике Србије. По окончању дискусије донети су одређени закључци, који ће на наредним састанцима бити прецизирани и утемељени у форми предлога који би трајније побољшали положај задужбина у Србији.

Матица српска, као најстарија научна и културна установа у Срба, даје пуну подршку опстанку и наставку успешног рада Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у оквирима образовно-научног система Републике Србије, изражавајући истовремено своју солидарност са запосленима и студентима који су предмет сталних притисака режима Аљбина Куртија, у циљу довршетка реализације идеје етнички чистог Косова и Метохије.

Матица српска указује да право на образовање и право на науку и учешће у научном развоју, право на културни идентитет и сродна права чине корпус основних људских права која су гарантована Универзалном декларацијом ОУН, као и различитим документима међународноправног карактера који се баве питањима међународних људских права. Сем тога, у преговорима са међународном заједницом, остваривање ових права је и посебно гарантовано српској заједници на Косову и Метохији и то у оквирима уставно-правног система Републике Србије, што је у складу и са Резолуцијом Савета безбедности 1244/99. У том смислу указујемо да образовно-научне и здравствене установе не могу да буду предмет интеграционих аспирација режима Аљбина Куртија. Напомињемо да је Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици пуноправан члан Европске асоцијације универзитета, чиме му је загарантовано право на његов неометан рад.

Обнова идеје о спровођењу тзв. Закона о странцима представља још један у низу покушаја да се српски народ који живи у својој земљи – Србији, на подручју АП Косово и Метохија или присилно расељен у другим деловима Србије – прогласи странцима. Осим што то има директне политичке импликације јер подрива ауторитет Резолуције 1244/99 Савета безбедности ОУН који гарантује суверенитет и територијални интегритет наше земље над подручјем јужне српске покрајине, ово је и директан покушај да се поспеши даље исељавање Срба са Косова и Метохије, спречи повратак расељених, али и да се разори образовни и здравствени систем Србије на Косову и Метохији, те тиме додатно угрозе индивидуална и колективна људска права Срба и других неалбанаца на овом простору. Најавом власти у Приштини да ће од 15. марта 2026. године почети да се примењује Закон о странцима доводи у питање право на студирање и рад око 7000 студената и више од 1000 запослених. Примена закона довела би до несагледивих последица. Немогућност студирања и рада наставнника и научних истраживача, као и немогућност елементарне комуникације на административним прелазима, довели би до тихог егзодуса становништва. Зато је пресудно важно реаговати код надлежних међународних институција, како би се спречио и сам покушај његове примене.

У том смислу Матица српска ће предузети кораке да о оваквој дискриминацији обавести све своје партнере у различитим државама, културну и академску јавност, а истовремено апелујемо на надлежне државне органе да пред Саветом безбедности ОУН, Комисијом за људска права ОУН, УНЕСКО-ом, УНИЦЕФ-ом, Социјално економским саветом ОУН, те телима ЕУ која је гарантовала спровођење тзв. Бриселског споразума, поставе ово као питање чије је хитно решавање од егистенцијалног значаја за српску заједницу на Косову и Метохији, указујући на погромашки смисао оваквог „закона“.