2.2.2015-6У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Сање Ранковић и Мирјане Закић. Главни и одговорни уредник издања је проф. др Валентина Питулић, а рецензенти су: академик Димитрије Стефановић, др Јелена Јовановић, дописни члан САНУ, др Селена Ракочевић. Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Ова књига представља промишљено, утемељено и дуго очекивано научно етномузиколошко штиво, које је базирано на интензивним и обухватним теренским истраживањима одабране географске области у трајању од три године (2015–2017). Подручје централног дела Косова и Метохије до сада није посебно етномузиколошки обрађивано, те посвећена трогодишња теренска истраживања сеоске музичке традиције ове области, у постојећим рецентним условима изолације и небезбедности, представљају прави подвиг, а тиме сакупљена грађа добија изузетан значај, не само као изванредан етномузиколошки материјал, већ и као несумњиво сведочанство о самосвојности културалног наслеђа Срба на овом простору. У том смислу, прво поглавље је, логично, посвећено геополитичким одликама централног дела Косова и Метохије, које у разложном, дијахронијски трасираном обухватном наративу образлаже историјске услове постепене деклинације српског становништва. Средишњи део књиге садржи етномузиколошко разматрање вокалне обредне и обичајне праксе, које је базирано на компаративном сагледавању резултата истраживања музичке традиције назначене територије од краја 19. века до данас (записи Стевана Мокрањца, Владимира Ђорђевића, Милоја Милојевића, Миодрага Васиљевића и др.) и рецентно аналитичко запажање ауторки, које истичу апсолутну доминацију вокалног изражавања на простору централног дела Косова и Метохије, што је у највећој мери и профилисало одабрани етномузиколошки фокус ове књиге. Следи пажљива, разрађена и изузетним етномузиколошким наративом, надахнуто написана аналитичка разрада контекстуалних и музичко-поетских специфичности забележених вокалних форми: божићних песама, песама уз обредно љуљање, додолских, крстоношких, песама за престанак кише, као и вокалних жанрова који су и данас актуелни у народној пракси: песама за ројење пчела, славских, свадбених и љубавних. Завршна разматрања, поред синтезе резултата, садрже и поређење сакупљених вокалних форми са примерима истог жанра у до сада испитиваним другим областима Косова и Метохије.

 

 2.2.2015-6У недељу 26. јануара, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Пред бројним гостима, публиком и представницима медија беседио је проф. др Александар Петровић. Беседа „Савршени закон слободе“ била је посвећена Светом Сави као младом човеку који има свест о слободи и не зна како упркос свим околностима да дође до ње. Проф. др Александар Петровић говорио је о потоњој делотворности те слободе која пресудно утиче на стварање свете владарске породице и чврсто трансцендентално утемељење српске државе. Свети Сава се упоређује с Атанасијем Николићем, Милутином Миланковићем и Теодосијом Петровић, а његова савременост показује и кроз речи Нарендре Модија о Рабиндранату Тагори.

Свечаност је музичким нумерама обогатио хор Саборне цркве Свети Георгије, који је под руководством др Богдана Ђаковића извео тропар Св. Симеону и Св. Сави Иже топлије заступники, 1. глас по традиционалном српском напеву, затим тропар Св. Сави Пути во водјашчаго в жизан који је по традиционалном српском напеву компоновао Стеван Стојановић Мокрањац, Величаније Светом Сави, из празничног бденија Милоша Раичковића, одломак из кантате Вечнаја памјат херојам „Упокој, Боже“, „Богородице, Дјево“ из Свеноћног бденија митрополита Илариона Алфејева, а потом светосавску химну Ускликнимо с љубављу Стевана Стојановића Мокрањца. Др Исидора Поповић говорила је Слово Светоме Сави Кир Силуана из XIV века и одломак из Исповедне молитве непознатог писца из друге половине XIV века.

 2.2.2015-6Својим присуством свечаност су увеличале многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске, представници Српске православне цркве, Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, као и представници Огранка САНУ у Новом Саду. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Свечаност је снимљена и може се погледати у архиви сајта Матице српске.

 

 2.2.2015-622. јануара у Свечаној сали Матице српске уручене су Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2018. годину:
Српској академији наука и уметности за вишедеценијски допринос неговању српскога језика, његових изражајних могућности, ћириличког писма;
Проф. др Драгољубу Петровићу за укупни допринос изучавању српског језика и неговању српске језичке културе;
Проф. др Милораду Пуповцу за допринос очувању српског језичког идентитета и српске језичке културе у Хрватској.

О Повељи је говорио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Др Миодраг Матицки, председник Жирија прочитао је саопштење Жирија о додели Повеље.

 2.2.2015-6Награде је уручио председник Матице српске. У име Српске академије наука Повељу је примио академик Владимир Костић, а образложење је прочитао проф. др Драган Станић, члан Жирија. Због лошег здавственог стања професор др Драгољуб Петровић није могао присуствовати свечаности па је признање примио Илија Петровић, брат добитника, образложење је прочитао академик Слободан Реметић, а текст захвалности који је стигао од професора Петровића прочитао је лексикограф мр Дејан Милорадов. Образложење о проф. Милораду Пуповцу прочитао је проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС.

Награђени су се пригодним речима захвалили.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 

Објављен је тринаести број нове серије Језика данас, гласила Матице српске за културу усмене и писане речи.
Ауторски радови објављени су у рубрикама Норма, Преиспитивања, Осветљавања, Пратимо новости, Поводом. Сталну рубрику Мали савети уређује и пише проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредника гласила. Рубрику Писци о језику уређује академик Милосав Тешић, члан Уредништва Језика данас. Објављене су и одлуке Одбора за стандардизацију српскога језика као и речи са доделе Повеље Матице српске за неговање језичке културе за 2017. годину

Електронска верзија Језика данас бр. 13 налази се на овде.

 

 2.2.2015-6Сваке године око дана рођења наше велике добротворке Марије Трандафил, а уочи празника у којима се упућују жеље за мир, заједништво и захвалност, Матица српска организује Дан добротвора. Награде су овогодишњим добротворима, у понедељак 30. децембра 2019. године, доделили председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов. Поздравну реч одржао је председник Матице српске проф. др Драган Станић, а у уметничком програму учествовали су проф. Марина Милић Радовић (клавир) и клавирски дуо, Тијана Церовић и Јелена Јерковић (у класи проф. Марине Милић Радовић). Доброчинство је кроз историју Матице српске имало значајну улогу у њеном настајању, периодима финансијских тешкоћа али и у временима стабилне материјалне ситуације, када је доприносило унапређењу рада најстарије научне и културне институције у Срба.

Овогодишњи добитници Повеља захвалности Матице српске: Привредна комора Војводине, Пољопривредни факултет Нови Сад, Новосадски сајам, Дубравка Ђукановић (Д’ АРТ), Горан Савковић, Drina Coop, Радомир Ињац (Сајнос), Перица Милутин, Атила Капитањ, Владимир Ватић (ГРАФИТ), Јавор Рашајски, Роберт Калмаревић, академик Кајетан Гантар, Гречић Владимир, Иван Карафиловски, Бојана Поповић, Сава Халугин, Драгана Вулић (MIREX), Finvest, Батинић Ђуро, Миодраг Ђукић и Мирослав Гвозденовић.

 

Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 61/2019, обима 19 штампарских табака. Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента. Садржај свеске бр. 61 чине: студије, чланци, расправе (11 радова); сећања, грађа, прилози (3 радa); прикази (4 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.

Електронско издање Зборника можете погледати овде.

 

 2.2.2015-6У наставку ходочасничког путовања српска група је у понедељак и уторак 23-24. децембра боравила у манастиру Свете Катарине на Синају и, између осталог, посетила Библиотеку манастира. Председник Матице српске проф. др Драган Станић је разговарао са управником манастирске библиотеке оцем Јустином о могућности сарадње са Матицом српском и Библиотеком Матице српске, а тај предлог је са задовољством прихваћен. Закључено је да би у даљим контактима требало проценити шта би било најцелисходније у оквиру сарадње урадити. Библиотека манастира Свете Катарине је, после Ватиканске библиотеке, најбогатија у погледу древних рукописа и кодекса, а садржи и значајан словенски корпус.

 2.2.2015-6Председник Матице српске проф. др Драган Станић, члан Одбора одељења за књижевност и језик проф. др Александар Петровић и редовни члан и добротвор Перица Милутин су на ходочасничком путовању у Јерусалиму и Светој Земљи. Групу српских ходочасника, којy предводе игуман манастира Дечани отац Сава и монаси Андреј Дечанац, Кирило Дечанац и Митрофан Хиландарац, примио је у петак 20. децембра патријарх јерусалимски Теофил. Том приликом је председник Станић поздравио патријарха Теофила и предао му књигу „Косово на крају историје/ Kosovo at the end of History “ у издању наше установе. Патријарх се срдачно захвалио изражавајући своје занимање за тему књиге.