У уторак, 17. фебруара 2026. године, у Саборном храму у Новом Саду, служен је парастос оснивачима, члановима, часницима, сарадницима и добротворима Матице српске. Парастос је служио Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, уз саслужење протојереја Велимира Врућинића, настојатеља Саборног храма, презвитера Мирослава Николића и ђакона Василија Драговића. Владика је потом указао на смисао служења парастоса свим делатницима Матице српске: „Данас смо се помолили Господу за све оне који су живели вером у Спаситеља и вером у вечни живот, да Господ прими њихов труд и њихову жртву на пољу очувања нашега језика, нашега писма, наше књижевности, наше науке и наше културе, јер Матица српска јесте најстарија наша институција која се бави очувањем наших духовних и културних вредности.ˮ Парастосу су присуствовали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

Поводом обележавања великог јубилеја Матице српске, два века од оснивања, у понедељак 16. фебруара 2026. године на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта одржана је Свечана академија „Два века Матице српске“.

Свечана академија је започела обраћањем председника Матице српске проф. др Драгана Станића, Његове Светости Патријарха српског Порфирија, као и господина Милоша Вучевића, изасланика председника Републике Србије господина Александра Вучића и саветника председника Републике Србије за регионална питања. Том приликом наглашено је да Матица српска, као најстарија српска научна, књижевна и културна установа, већ два века представља један од темеља националног културног и научног живота, од очувања српског језика и писма до неговања културног наслеђа и развоја савремене издавачке, научне и културне делатности.

Уметнички део програма, конципиран као сценско-музички приказ, кроз драмску структуру и музичке целине, подсетио је на личности и теме значајне за историју и идентитет Матице српске. Редитељ Свечане академије је проф. др Лука Кецман, а сценарио су написали проф. др Лука Кецман и Иван Негришорац. Програм је водила Тијана Максимовић. Музички уредник програма је Богдан Ђаковић, а учествовали су тамбурашки оркестар „Вила“ и Хор Српског народног позоришта под управом диригента Весне Кесић Крсмановић. У носећим улогама дечака и девојчице наступили су Тадија Милошевић и Оливера Бојовић, док су у драмским сегментима сценски оживљене личности из историје Матице српске представљали Душан Стојановић, Предраг Момчиловић, Драган Којић, Душан Јакишић, Жељко Андрић, Урош Павлов, Небојша Савић и Миодраг Петровић. Свечана академија је урађена у организацији и продукцији тима: Лука Кецман (режија Академије и сценарио), Иван Негришорац (сценарио), Стефан-Димитрије Димић (режија видео-материјала), Урош Павлов (асистент режије видео-материјала), уз техничку и организациону подршку Милене Кулић, Вида Кецмана и Мирка Димића, и аудио снимање Студио Плазма, Бања Лука.

Свечаној академији присуствовали су представници највиших републичких, покрајинских и градских органа власти, министри Владе Републике Србије из више ресора, градоначелник Новог Сада, председница Покрајинске владе, покрајински секретари, као и градоначелници бројних градова из Републике Србије и региона. Свечаности су присуствовали и представници дипломатских представништава, амбасада више држава, Српске православне цркве, Војске Србије, чланови Управног одбора и других тела Матице српске, управници Библиотеке и Галерије Матице српске, представници Друштва чланова Матице српске, сродних културних и научних институција са којима Матица српска има успешну сарадњу, Српске академије наука и уметности, универзитета и факултета из Републике Србије и региона, уз бројне сараднике и поштоваоце Матичиног рада.

Свечана академија представља један од централних програма у оквиру обележавања јубилеја „Два века Матице српске“ и потврђује трајно место Матице српске у културном, научном и јавном животу Србије. Свечана академија је у целини емитована уживо на Радио-телевизији Србије (РТС) и Радио-телевизији Војводине (РТВ), уз вођење преноса Софије Љуковчан. Коктел након Свечане академије био је одржан у Позоришном клубу Трема.

Нови број посвећен је у највећој мери прилозима који су у вези са низом манифестација којим је у току прошле године настављено обележавање Два века „Летописа Матице српске”. Пуних 200 година овај часопис доследно је радио не само на изградњи културног идентитета српског народа него и на дефинисању европског и светског културног простора, на којем српска култура треба да покаже своје разлоге постојања, своју виталност и своје истинске вредности. „Летопис Матице српске” јесте летопис српске књижевности и културе, али је истовремено и летопис европске и светске културе. На овај начин, Матица српска најавила је и свој велики јубилеј, два века постојања, који се низом разноврсних програма у земљи и иностранству обележава ове године.

У то име, насловна страна броја посвећена је великом јубилеју Матице српске, њеној 200. годишњици.

Часопис је доступан у електронској форми и може се преузети са линка.

Жири за доделу Змајеве награде Матице српске у саставу: Селимир Радуловић, председник, Иван Негришорац, Желидраг Никчевић, Саша Радојчић и Ђорђе Нешић, на завршној седници одржаној 10. фебруара 2026. године, одлучио је да се Змајева награда Матице српске за 2025. годину додели

Јани Алексић за књигу Показне вежбе у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево и Ненаду Шапоњи за књигу Близанац времена у издању Прометеја.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Верољуба Вукашиновића, Зорана Ђерића, Милутина Ђуричковића, Тихомира Нешића и Драгице Стојановић, те преводи поезије Катажине Шведе и прозе Валерија Сдобњакова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Нине Стокић о Антонију Хаџићу, Весне Гајић о Платону, Јелене Јовановић Костић о Добрици Ћосићу и Фројду и Вука Трнавца о Башлару, Хајдегеру и Дериди. Тема рубрике „Сведочанства” је поезија Верољуба Вукашиновића кроз текстове: Јована Делића, Бошка Сувајџића, Милене Кулић и Милице Миленковић. Славко Гордић пише о промискуитету прозног и поетског гвора, а Дејан Милорадов о књизи „Кућа и хлеб” Милана Мицића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Недић, Лазар Букумировић, Драгана Јовановић, Јана Алексић, Лазар Милентијевић, Софија Ракочевић, Симонида Лончар и Хелена Савић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У Свечаној сали Матице српске, у среду 4. фебруара 2026. године, одржан је програм казивања поезије и подсећања на културно-историјске чињенице под насловом „Песници своме Летопису и својој Матици“. Овим песничким програмом, на посебан и свечан начин обележено је два века трајања Матице српске, а програм је био један у низу садржаја приређених поводом великог јубилеја.

У програму су учествовали песници: Матија Бећковић, Милосав Тешић, Злата Коцић, Ђорђе Нешић, Драган Јовановић Данилов, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Гордана Ђилас, Благоје Баковић, Мирослав Алексић, Ненад Шапоња и Иван Негришорац. Програм је водила Соња Дамјановић, која је повезивала песничке наступе са подсећањем на значај „Летописа“ и културно-историјску улогу Матице српске у српском духовном и културном простору. Управо тај спој песничког гласа и чињеница о традицији и мисији Матице српске дао је вечери јединствену свечаност. Бројност и заинтересованост публике потврдили су да овакви програми имају снажан одјек и да Матица српска остаје живо место сусрета стваралаштва и традиције. Вече је завршено у топлој атмосфери, уз дуге аплаузе и утисак да је поезија поново показала своју саборну и окупљајућу снагу. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић присуствовао је Свечаној академији поводом 150-годишњице оснивања Војно-географског института „Генерал Стеван Бошковић“ у Београду. Свечани програм одржан је у Београдском драмском позоришту, у уторак 3. фебруара 2026. године са почетком у 19 часова. Поздравне речи одржали су заменик директора пуковник др Радоје Банковић који је говорио о прошлости, садашњости и будућности института, као и академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности, који је говорио о Стевану Бошковићу и његовом научном делу. Потом је одржан пригодан драмско-музички програм у којем је описана историја и садашња делатност Војно-географског института: та делатност је од великог значаја како за војни тако и за цивилни сектор српског друштва.

У понедељак, 26. јануара 2026. године, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Ове године беседник је био др Бојан Јовановић. У музичком делу програма учествовао је Хор Саборне цркве „Свети Георгије“ под управом проф. др Богдана Ђаковића. Након обраћања проф. др Драгана Станића, председника Матице српске, др Бојан Јовановић је у беседи „Светлост светосавља“ говорио о Светом Сави, једној од најважнијих и најсветлијих личности српске историје и духовности.

Др Бојан Јовановић нагласио је: „Схватити вредности светосавља значи бити достојан личности дела нашег највећег свеца. Иако се познавањем и знањем веровање чини сувишним, значај Светог Саве у српској култури је знатно већи од сваког парцијалног сагледавања и тумачења. И управо та реалност која се простире изван границе рационално појмивог и прагматичног света, дефинише вредност светосавља чије свевремено и надвремено исијавање представља и данас поуздан духовни оријентир. Трајуће духовно и културно наслеђе је светло које је и данас путоказ за излаз из актуелних невоља. Светосавље је свето завештање једног значајног, импозантног духовног искуства отвореног према сваком који својим животним подвигом и добрим делима настоји да се потврди.“

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске из штампе је изашла књига „Физика“ Атанасија Стојковића чији је приређивач др Јелена Стошић. Књига је публикована 1801. године, представља једно од првих дела из области физике, а самим тим и из домена природних наука код Срба. Обухвата веома интересантна поглавља о основним појмовима физике, својствима тела, о атрономији и небеским телима, о математичкој и физичкој географији. Писана на славеносрпском језику и традиционалном ћирилицом, Физика (први том) је дуго било недоступна ширем читалачком кругу. Поред предговора, књига обухвата следећа поглавља: Живот и рад Атанасија Стојковића; Језик Атанасија Стојковића; О Физици Атанасија Стојковића; Транскрипција; Речник мање познатих и непознатих речи. Издање, дакле, поред основних података о животу и раду Атанасија Стојковића, даје и неопходне информације о самом делу и његовом језику, као и веома исцрпан преглед транскриптивних решења. Најрелевантнији део публикације представља сам транскрибован текст, који је дат напоредо с оригиналом, као и неизоставан речник мање познатих и непознатих речи.

Будући да представља једно од првих дела из области природних наука код Срба, приређивањем овог дела (транскрипцијом, уз стручне коментаре и речник) омогућује се ширем културном кругу упознавање са још једним драгоценим штивом из наше прошлости, које је дуго било занемаривано због језика на којем је писано (славеносрпски) и традиционалне ћирилице невуковског типа. Доступност оригиналног текста, с друге стране, омогућава и олакшава даља лингвистичка истраживања како језика тако и лексике у датом делу.

Рецензенти књиге су проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.

У оквиру делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига Метаморфозе Милорада Павића. Павићу, књига дубоке радости тумачења, ауторке др Јелене Марићевић Балаћ. Рукопис је настао на основу докторске дисертације Барок у белетристичком опусу Милорада Павића, значајно надограђенe новим сферама истрајног херменеутичког ауторкиног ангажмана. Нови кругови читања и разумевања Павића обухватају ренесансни круг Павићеве поезије и прозе, затим релације са другим писцима (Црњански, Андрић, Горан Петровић), филозофима (Ниче), филмском уметношћу (Фелини, Рид, Параџанов, Вендерс и Хандке). Посебна пажња је посвећена и круговима Павићеве породице, Павићевих пријатеља, као и рецепције овог великог писца. Рецензент проф. др Слободан Владушић је истакао да овај рукопис Јелене Марићевић Балаћ доноси изненађујуће свеже и оригиналне увиде у Павићев опус и да овом књигом рецепција Милорада Павића улази у једну нову сферу. Књига Метаморфозе Милорада Павића доказује да је Павићев опус знатно хомогенији и уједначенији него што се до сада мислило, те да постоје и други, мање видљиви, али присутни аспекти тог опуса који га чине великим, вредним, значајним и јединственим у српској и светској књижевности. Овај рукопис, сматра Владушић, убедљиво потврђује да Павић није само репрезентативни писац једног књижевног правца, већ уистину класик српске и светске књижевности. Поред проф. др Слободана Владушића, рецензенти публикације су академик Јован Делић и роф. др Драган Станић.

Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.