Поводом 200 година рођења Петра II Петровића Његоша 12. новембра 2013. године, у 19 часова, у Свечаној сали Матице српске одржана је манифестација „Разговори о Његошу”. Том приликом су своје радове изложили: проф. др Јован Делић „Однос Матије Бећковића према Петру Петровићу Његошу”, проф. др Душан Иванић „Његошеви аутопоетички искази у оквирима српске пјесничке традиције”, проф. др Ненад Макуљевић „Слика владике и владара: концепти репрезентативности у портретима Петра II Петровића Његоша” и проф. др Драган Станић „Његош и Матица српска”.
Author Archives: Милан Шиђански
ПРЕДАВАЊЕ ДР РАДОМИРА Ј. ПОПОВИЋА ИЗ ИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА
Уторак, 12. новембар 2013. године, у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање др Радомира Ј. Поповића из Историјског института.
Након поздравне речи генералног секретара Матице српске доц. др Ђорђа Ђурића, др Радомир Ј. Поповић одржао је предавање под насловом „Срби из јужне Угарске и обнова и изградња српске државе у првој половини XIX века”. (даље…)
САШИ РАДОЈЧИЋУ ЛЕНКИН ПРСТЕН ЗА НАЈБОЉУ ЉУБАВНУ ПЕСМУ
НАГРАЂЕНА ПЕСМА „НА ОСТРВИМА БЛАЖЕНИХ“ ОБЈАВЉЕНА У АПРИЛСКОЈ СВЕСЦИ ЛЕТОПИСА МАТИЦЕ СРПСКЕ
Саши Радојчићу, песнику из Сомбора, припала је награда Ленкин прстен, коју Општина Србобран додељује за најбољу љубавну песму објављену на српском језику од новембра 2012. до новембра 2013. године. Овогодишњи жири за доделу Ленкиног прстена – др Зоран Ђерић (председник), др Драгана Белеслијин и Биљана Пушкар –у ужи избор уврстио је и песме Гордане Ђилас и Марије Шимоковић. Одлука да песма „На острвима блажених“, објављена у априлској свесци Летописа Матице српске, буде награђена донета је једногласно. Уручење награде је 17. новембра 2013. године, у 19 часова, у згради Позориштанце у Србобрану.
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ „ДЕТЛАЧКИ ЕВХОЛОГИОН” У ИЗДАЊУ ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ
У организацији Епархије зворничко-тузланске и Епархије бачке 4. новембра 2013. године представљена je књига „Детлачки евхологион” у издању Епархије зворничко-тузланске.
У име Матице српске присутне је речима добродошлице поздравио потпредседник проф. др Бранко Бешлин. (даље…)
Покренут у време када је српска филолошка периодика била мање разноврсна него што је данас, Зборник Матице српске за славистику (до 1984. године – Зборник за славистику) од почетка је био часопис за словенску филологију, док су друге области славистике биле у њему заступљене ређе, углавном кроз хронику научног живота и научну критику. У оквиру славистичке филолошке проблематике у Зборнику Матице српске за славистику посебна пажња посвећује се словенским књижевностима и њиховом проучавању у светлу књижевне историје, теорије, интерпретације, компаратистике, рецепције, али и словенским језицима, узетим понаособ или у различитим облицима упоредних, типолошких и контрастивних проучавања. Исто тако, у Зборнику Матице српске за славистику подстичу се проучавања словенских књижевности и језика у контексту словенских и свих других култура уз коришћење разноврсних савремених мултидисциплинарних и методолошких приступа.
Поступно ширење концепцијског профила Зборника Матице српске за славистику одвијало се паралелно са променама у саставу Уредништва, које је од 1970. до 1993. године водио академик Милорад Живанчевић, од 1993. до 1998. године проф. др Миодраг Сибиновић, а од 1998. до 2012. године академик Предраг Пипер. Проширивање састава Уредништва славистима са комплементарним истраживачким интересовањима треба да буде залог још потпуније заступљености различитих грана словенске филологије у часопису Зборник Матице српске за славистику.
Од 2016. године Зборник Матице српске за славистику индексиран је на ERIH PLUS листи часописа (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences), од 2017. на листи ESCI (Web of Science), а од 2019. године на SCOPUS листи часописа, које својим високим системом вредновања и строгим критеријумима окупљају најугледнију научну периодику у свету.
Главни уредници:
Од 1. до 43. књиге др Милорад Живанчевић,
од 44. до 53. књиге др Миодраг Сибиновић,
од 54. до 82. књиге др Предраг Пипер,
од 83. књиге др Корнелија Ичин.
Стручни сарадник: мср Милена Кулић e-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs
Телефон/факс 021 622-726, тел. 021 420-199, локал 132
Адреса Уредништва: Матица српска Зборник Матице српске за славистику
21000 Нови Сад Матице српске 1
e-mail mkulic@maticasrpska.org.rs
Уредништво Зборника Матице српске за славистику
др Марта Бјелетић, научни саветник Института за српски језик САНУ
др Дојчил Војводић, професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду
др Зоран Ђерић, професор Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, управник Српског народног позоришта у Новом Саду
др Корнелија Ичин, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Александра Корда Петровић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Људмила Поповић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Љубинко Раденковић, дописни члан САНУ, научни саветник Балканолошког института САНУ
Савет уредништва
др Џон Елис Болт, професор емеритус Универзитета Јужне Калифорније, директор Института модерне руске културе (Лос Анђелес, САД)
др Михаил Јаковљевич Вајскопф, професор Јеврејског универзитета (Јерусалим, Израел)
др Вилем Вестстејн, професор Факултета хуманистичких наука Универзитета у Амстердаму (Амстердам, Холандија)
др Роналд Врoн, професор Департмана словенских језика и књижевности Калифорнијског универзитета (Лос Анђелес, САД)
др Ханс Гинтер, професор емеритус Катедре за славистику Универзитета у Билефелду (Билефелд, Немачка)
академик Наталија Васиљевна Корнијенко, научни саветник Института за светску књижевност РАН (Москва, Русија)
академик Луиђи Магарото, професор Универзитета «Ка Фоскари» (Венеција, Италија)
др Синити Мурата, професор Факултета за стране студије Универзитета „Софија“ (Токио, Јапан)
др Игор Павлович Смирнов, професор Универзитета у Констанцу (Констанц, Немачка)
академик Андреј Лавович Топорков, научни саветник Института за светску књижевност РАН (Москва, Русија)
академик Анатолиј Турилов, научни саветник Института за славистику РАН (Москва, Русија)
академик Борис Андрејевич Успенски, професор Напуљског универзитета за источне студије и директор лабораторије лингвосемиотичких истаживања на Филолошком факултету Научно-истраживачког универзитета Висока школа економије (Напуљ, Италија – Москва, Русија)
академик Роберт Ходел, професор Института за славистику Универзитета у Хамбургу (Хамбург, Немачка)
Ауторска одговорност
Упутство за припрему рукописа за штампу
Правила рецензирања рукописа
Разрешење спорних ситуација
Архива:
књига 105, година 2024.
књига 104, година 2023.
књига 103, година 2023.
књига 102, година 2022.
књига 101, година 2022.
књига 100, година 2021.
књига 99, година 2021.
књига 98, година 2020.
књига 97, година 2020.
књига 96, година 2019.
књига 95, година 2019.
књига 94, година 2018.
књига 93, година 2018.
књига 92, година 2017.
књига 91, година 2017.
књига 90, година 2016.
књига 89, година 2016.
књига 88, година 2015.
књига 87, година 2015.
књига 86, година 2014.
књига 85, година 2014.
књига 84, година 2013.
књига 83, година 2013.
књига 82, година 2012.
књига 81, година 2012.
књига 80, година 2011.
књига 79, година 2011.
књига 78, година 2010.
књига 77, година 2010.
књига 76, година 2009.
књига 75, година 2009.
књига 74, година 2008.
књига 73, година 2008.
књига 71-72, година 2007.
књига 70, година 2006.
књига 69, година 2006.
књига 68, година 2005.
књига 67, година 2005.
ПОСЕТА ВИСОКИХ ОФИЦИРА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПОЛАЗНИКА 57. КЛАСЕ ШКОЛЕ НАЦИОНАЛНЕ ОДБРАНЕ
Матицу српску су 29. октобра 2013. године посетили високи официри Војске Републике Србије, полазници 57. класе Школе националне одбране, која оспособљава официре предвиђене за највиша функционална места у систему одбране Републике Србије. Ова посета реализована је у оквиру сарадње Матице српске и Команде Гарнизона Нови Сад.
Уважене госте, на челу са замеником команданта Прве бригаде копнене војске пуковником Жељком Петровићем и представником Школе националне одбране пуковником Марком Зеленовићем, дочекали су генерални секретар Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић и виши стручни сарадник за протокол и односе са јавношћу Добрила Мартинов. (даље…)
МАТИЦА СРПСКА НА 58. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ
У Београду је отворен 58. Међународни сајам књига под мотом „Простори слободе”. Традиционалну културну манифестацију отворио песник Љубивоје Ршумовић, а посетиоцима се у име земље почасног госта Пољске обратила Олга Токарчук, позната пољска списатељица, овогодишња кандидаткиња Пољске за Нобелову награду. (даље…)
Међународни научни скуп: ШАЈКАШКА – ПРОСТОР СТАНОВНИШТВО, ПРОШЛОСТ
Током 2013. године различитим манифестацијама обележавана је 250-та годишњица од оснивања Шајкашког батаљона. У то је, под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, било укључено више установа. Матица српска је свој главни допринос дала 19. октобра, када је у њеним просторијама, у организацији Одељења за друштвене науке одржан међународни научни скуп Шајкашка, простор становништво прошлост. Имајући у виду чињеницу да значај Шајкашког батаљона далеко превазилази оквире војне историје, односно да су његово оснивање и постојање усмеравали целокупан развој једне области у Бачкој, на скупу су учествовали, демографи, етнолози, социолози и историчари различитих стручних усмерења. На тај начин је из перспективе нашег времена и нових научних резултата, указано на различите феномене везане за Шајкашку.
Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
(CIP 78+792(082), ISSN 0352-9738, COBISS.SR-ID 16339202) покренут је 1987. године као часопис оријентисан претежно ка историјским, естетским и теоретским проучавањима позоришне и музичке уметности. Oбјављују се искључиво оригинални научни радови – из театрологије, музикологије и етномyзикологије. Посебнa пажња посвећена је питањима развоја ових уметности на простору Југоисточне и Средње Европе, претежно унутар културе Срба и других културом повезаних народа у региону. Све радове који стигну у редакцију оцењују два стручна рецензента, а по потреби и више њих. Зборник се штампа на српском језику ћириличким писмом, са резимеом на енглеском. Рукописи које аутори пошаљу на једном од светских језика штампају се у оригиналу, са већим резимеом на српском. Садржаји часописа компонују се у три рубрике: 1. научнe студије, 2. нова архивска грађа, мемоарски прилози, 3. прикази и некролози. Прве две рубрике Зборника имају сажетке, кључне речи, резимеа на страним језицима по избору аутора, а сви објављени текстови УДК број по међународној библиотечкој класификацији. Зборник излази редовно, два пута годишње у обиму од око 25 ауторских табака. Сваки број садржи именски регистар, а доспева разменом у око 100 библиотека у свету.
Редакција Зборника Матице српске за сценске уметности и музику:
др Живко ПОПОВИЋ, главни и одговорни уредник
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)
др Мирјана ВЕСЕЛИНОВИЋ ХОФМАН
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
др Зоран ЂЕРИЋ
(Српско народно позориште / Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности)
др Каталин КАИЧ
(Професор емеритус Универзитета у Новом Саду)
др Зоран МАКСИМОВИЋ
(Позоришни музеј Војводине)
др Ивана ПЕРКОВИЋ
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
др Ира ПРОДАНОВ КРАЈИШНИК
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
др Катарина ТОМАШЕВИЋ
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)
др Јернеј ВАЈС (Словенија)
(Универзитет у Љубљани, Филозофски факултет)
др Јадвига СОПЧАК (Пољска)
(Универзитет у Лођу, Катедра за славистику)
Архива:
број 69, година 2023.
број 68, година 2023.
број 67, година 2022.
број 66, година 2022.
број 65, година 2021.
број 64, година 2021.
број 63, година 2020.
број 62, година 2020.
број 61, година 2019.
број 60, година 2019.
број 59, година 2018.
број 58, година 2018.
број 57, година 2017.
број 56, година 2017.
број 55, година 2016.
број 54, година 2016.
број 53, година 2015.
број 52, година 2015.
број 51, година 2014.
број 50, година 2014.
број 49, година 2013.
број 48, година 2013.
број 47, година 2012.
број 46, година 2012.
број 45, година 2011.
број 44, година 2011.
број 43, година 2010.
број 42, година 2010.
број 41, година 2009.
број 40, година 2009.
број 39, година 2008.
број 38, година 2008.
број 37, година 2007.
број 36, година 2007.
број 34-35, година 2007.
број 32-33, година 2005.
број 30-31, година 2004.
број 28-29, година 2003.
Посебна издања
1. Др Нице Фрациле, ВОКАЛНИ МУЗИЧКИ ФОЛКЛОР СРБА И РУМУНА У ВОЈВОДИНИ, 1987, 616.
2. Др Божидар Ковачек, др Петар Марјановић, др Душан Михаиловић, Др Душан Рњак, О ТЕАТАРСКОМ ДЕЛУ ЈОАКИМА ВУЈИЋА, 1988, 152.
3. Др Миленко Мисаиловић, ТРАГЕДИЈА ВЛАСТИ И ВЛАДАЊА, Значења Софоклове трагедије ЦАР ЕДИП, 1988, 368.
4. Зборник радова, АНТИЧКИ ТЕАТАР НА ТЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 1989, 188.
5. Др Мирјана Веселиновић, УМЕТНОСТ И ИЗВАН ЊЕ, Поетика и стваралаштво Владана Радовановића, 1991. 224.
6. Корнелије Станковић, СРПСКО НАРОДНО ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ (Три књиге, 1,2,3, фототипско издаwе. Приредила др Даница Петровић) суиздавач: Српска академије наука и уметности, 1994, 150.
7. Др Зоран Т. Јовановић, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ, суиздавач: Музеј позоришне уметности Србије, 1996, 588.
8. Др Софија Кошничар, РАДИО ТЕАТАР ПРОЗЕ АНДРИЋА, ЦРЊАНСКОГ И КРЛЕЖЕ, 1996, 328.
9. Др Мирјана Веселиновић, ФРАГМЕНТИ О МУЗИЧКОЈ ПОСТМОДЕРНИ, 1997, 188.
10. Др Петар Марјановић, СРПСКИ ДРАМСКИ ПИСЦИ XX СТОЛЕЋА, суиздавачи: Факултет драмских уметности, Београд, Академија уметности, Нови Сад, 1997, 356.
11. Мр Ана Матовић, БЕЋАРАЦ У ВОЈВОДИНИ, 1998, 164.
12. Др Јадвига Сопчак (Јаdwiga Sоbczak), ПОЉСКА АВАНГАРДНА ДРАМА У ЈУГОСЛАВИЈИ (1945-1990), 2001, 462.
13. Др Душан Рњак, РЕДИТЕЉСКЕ КЊИГЕ ЈОЦЕ САВИЋА, 2001, 230.
14. Драгољуб ─ Драган Шобајић, ДУШАН ТРБОЈЕВИЋ, портрет уметника, 2003, 137.
15. Др Зоран Јовановић, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ КРАЉ АЛЕКСАНДАР 1 У СКОПЉУ (1913-1941), 2005, Мирослав Мики Радоњић, СТЕРИЈА У ОГЛЕДАЛУ 20. ВЕКА , суиздавач: Позоришни музеј Војводине, 2006, 142 стр.
16. Др Живко Поповић, СТЕРИЈИН ТВРДИЦА У ПОРЕЂЕЊУ СА ПЛАУТОВИМ, ДРЖИЋЕВИМ, МОЛИЈЕРОВИМ И ПУШКИНОВИМ, 2006
17. Сава Илић (Јелена Јовановић, приредила) МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ СРБА, ШОКАЦА И КАРАШЕВАЦА У РУМУНИИЈИ. 2006.
18. Мр Драгана Јеремић Молнар, СРПСКА КЛАВИРСКА МУЗИКА У ДОБА РОМАНТИЗМА (1841- 1914) , 2007
19. Др Нице Фрациле, МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА СРБА У ВОЈВОДИНИ, Антологија, Избор 1., 2007
20. Зборник радова ВАГНЕРОВ СПИС ОПЕРА И ДРАМА ДАНАС, 2007
21. Др Весна Крчмар, ПОЗОРИШНЕ ДРАМАТИЗАЦИЈЕ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА, 2007
22. Др Весна Крчмар, ПОЗОРИШНЕ ДРАМАТИЗАЦИЈЕ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА, други том (ДРАМАТИYАЦИЈЕ У ВРЕМЕНУ), 2008.
23. Проф. др Соња Маринковић, МЕТОДОЛОГИЈА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА У МУЗИКОЛОГИЈИ, 2009.
24. Биљана Миланковић (приредила): Миленко Пауновић, ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА СИМФОНИЈА – НА ЛИПАРУ, партитура, 2009.
25. Др Катарина Томашевић: СРПСКА МУЗИКА НА РАСКРШЋУ ИСТОКА И ЗАПАДА? О ДИЈАЛОГУ ТРАДИЦИОНАЛНОГ И МОДЕРНОГ У СРПСКОЈ МУЗИЦИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА, 2009.
26. Марко Бабац, БОШКО ТОКИН, (1894-1953), (ПРВИ СРПСКИ ЕСТЕТИЧАР И КРИТИЧАР ФИЛМА) 2009.
27. Миодраг А. Васиљевић, НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ. Приредио проф. др Драгослав Девић. 2009.
28. Др Даница Петровић, (приређивач), Православно српско црквено пјеније по старом карловачком начину удесио Тихомир Остојић.. Издавач је Матица српска у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ, 2010
29. Др Весна О. Марковић, Плетенице стилских фигура у омилијама Св. Јована Златоустог. 2010
30. Мр Маријана Кокановић (приредила) Из новосадских салона – Албум салонских композиција за клавир, 2010.
31. Др Зоран Т. Јовановић, Позоришно дело Милана Грола, 2011
32. Ивана Игњатов Поповић, Интуитивни Свет Ранка Младеновића (Драматичарски и критичарски рад Ранка Младеновића), 2011
33. Др Нада Савковић, Театрољубље, Суиздавач Академија уметности Нови Сад, 2012.
МАТИЦА СРПСКА НА 58. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ
Матица српске ће представити своја нова издања на 58. Међународном сајму књига у Београду, који ће бити одржан од 20. до 27. октобра.
На штанду најстарије издавачке куће у нашем народу биће изложена издања Научних одељења Матице српске, Издавачког центра Матице српске, Галерије Матице српске и Библиотеке Матице српске. (даље…)