Историјат часописа:

„Literary links of Matica Srpska” је часопис Матице српске на енглеском језику покренут 2017. године. Вредна дела српске књижевности треба што разноврсније приказати, а при том ваља препознавати посебне типове иностраних читалаца којима се часопис обраћа као својој циљној групи. Таквим читаоцима и њиховим очекивањима не би требало „подилазити“ него са њима остварити истински креативни дијалог, заснован на снажном критичком дискурсу. Према томе, у првом плану овог часописа стављена је способност сагледавања разноврсности српске књижевности, специфичности појединих поетика и културних кодова, њихова вредносна раслојеност, те генерацијски и регионални распони који се својим богатством разлика срећно интегришу унутар целине српске књижевности.

Слично концепцији „Летописа Матице српске”, најстаријег европског живог књижевног часописа који је покренут још 1824. године, овај часопис има рубрику „Поезија и проза” (енг.Poetry and Fiction), где су, својим текстовима, приказани водећи српски песници, приповедачи и романсијери. У „Огледима” (енг. Essays) бирају се текстови који исказују спремност да се суоче са отвореним питањима и са специфичностима српске културе, али и са теоријски и методолошки иновативним приступима српској књижевности и култури. У рубрици „Сведочанства” (енг. Testimonies) изложени су разноврсни текстови који указују на специфичности функционисања српске књижевности у социјалном и културном контексту. Осим тога, кратким и прецизним текстовима у рубрици „Критике” (енг. Review) приказује се десетак књига које би, у оквиру годишње продукције, било важно препоручити иностраном читаоцу.

У сваком броју има двадесетак различитих аутора. Иако је по својој основној вокацији претежно књижевног карактера, часопис третира и општа питања историје, језика, књижевне науке и сродних дисциплина. Према томе, аутори прилога су еминентни стручњаци из ових области. С друге стране, часопис пружа шансу и младим ауторима, који својим бројним прилозима из наведених области први пут закорачују у свет науке, књижевности, културе и уметности.

Уредништво:

Главни уредник:
Иван Негришорац

Чланови:
Михајло Пантић,
Саша Радојчић,
Зоран Пауновић

Секретар Уредништва: Светлана Милашиновић (e-mail: letopis@maticasrpska.org.rs)
Лектор: Мирјана Карановић
Коректор: Бранислав Карановић
Технички уредник: Вукица Туцаков
Web дизајнер: Милан Шиђански
Прелом текста: Владимир Ватић

Контакт информације:
Матица српска
Летопис Матице српске /Literary links of Matica srpska
Матица српскe 1
21 000 Нови Сад
Телефон: 021 6613 864, 021 420 199 локал 112 факс 021 528 901
e-mail: letopis@maticasrpska.org.rs.

Архива:

Literary Links of Matica srpska, књига 2-3, година 2018.
Literary Links of Matica srpska, књига 1, година 2017.

Уредништво:

проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредник
проф. др Рајна Драгићевић
птоф. др Радојица Јовићевић
проф. др Душка Кликовац
проф. др Весна Ломпар
проф. др Мато Пижурица
мр Олга Сабо
Милорад Tелебак
академик Милосав Тешић

Архива:

број 12, година 2018.
број 11, година 2018.
број 10, година 2017.
број 9, година 2017.
број 7-8, година 2016.
број 5-6, година 2015.
број 3-4, година 2015.
број 1-2, година 2014.
број 21-22, година 2005.
број 19-20, година 2004.

Свеске Матице српске покренуте су 1985. године као периодична публикација у три серије: књижевности и језика, друштвених наука и уметности, а од 1989. године и природних наука. Објављују грађу и прилоге за културну и друштвену историју. Издавање Свезака финансира се из задужбина и фондова Матичиних добротвора. До сада су објављене 54 свеске.

Главни и одговорни уредници:

Чедомир Попов ( 1985-1995)
Никола Гаћеша (1996-2004)

Уредници серија:

Серија књижевности и језика (Божидар Ковачек 1985-1999, Јелка Ређеп 2000-2013, Александра Вранеш 2013 –       )
Серија друштвених наука (Младен Стојанов 1985- 1995, Љубомирка Кркљуш 1995 –         )
Серија уметности (Олга Микић 1985-1999, Мирослав Радоњић 2000 –        )
Серија природних наука (Војислав Јовановић1989-1995, Олга Гашић 1995-1999, Јован Максимовић 2000 –         )

Уредништво:

проф. др  Горана Раичевић, главни и одговорни уредник
доц. др Зорица Хаџић
проф. др Гордана Штрбац

Архива:

број 60, година 2019.
број 59, година 2018.
број 58, година 2017.
број 57, година 2017.
број 56, година 2014.
број 55, година 2014.
број 54, година 2013.
број 53, година 2012.
број 52, година 2011.
број 51, година 2010.
број 50, година 2010.
број 49, година 2009.
број 43, година 2005.
број 42, година 2004.
број 41, година 2004.

Зборник Матице српске за књижевност и језик најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

Иако у средишту пажње има проучавање националне српске  књижевности, часопис је отворен и за књижевнотеоријска, односно компаративна истраживања.

Зборник Матице српске за књижевност и језик излази у три свеске годишње.

Главни уредници:

Академик Младен Лесковац (1953–1978),
проф. др Драгиша Живковић (1979–1994), проф. др Томислав Бекић (1995–1999),
проф. др Јован Делић (2000–       ).

Уредништво Зборника Матице српске за књижевност и језик:

проф. др Јован Делић, главни и одговорни уредник
доц. др Исидора Бјелаковић, секретар
проф. др Сања Бошковић Данојлић (Француска)
проф. др Бојан Ђорђевић
проф. др Пер Јакопсен, (Копенхаген, Данска)
проф. др Марија Клеут
проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо (Пескара, Италија)
проф. др Жана Левшина (Русија)
проф. др Горан Максимовић
проф. др Дејвид Норис (Велика Британија)
доц. др Предраг Петровић
проф. др Горана Раичевић
проф. др Иво Тартаља
проф. др Светлана Томин
проф. др Роберт Ходел (Хамбург, Немачка)
проф. др Вида Џонсон Тарановски (Тафт, САД)
проф. др Саша Шмуља (Бања Лука)

Стручни сарадник Јулка Ђукић Е-mail jdjukic@maticasrpska.org.rs

Адреса Уредништва:
Матица српска
Зборник Матице српске за књижевност и језик
21000 Нови Сад Матице српске 1
Телефон/факс 021 622-726,
тел. 021 420-199, локал 132
е-mail: zmskj@maticasrpska.org.rs

Архива:

књига 66, свеска 3, година 2018.
књига 66, свеска 2, година 2018.
књига 66, свеска 1, година 2018.
књига 65, свеска 3, година 2017.
књига 65, свеска 2, година 2017.
књига 65, свеска 1, година 2017.
књига 64, свеска 3, година 2016.
књига 64, свеска 2, година 2016.
књига 64, свеска 1, година 2016.
књига 63, свеска 3, година 2015.
књига 63, свеска 2, година 2015.
књига 63, свеска 1, година 2015.
књига 62, свеска 3, година 2014.
књига 62, свеска 2, година 2014.
књига 62, свеска 1, година 2014.
књига 61, свеска 3, година 2013.
књига 61, свеска 2, година 2013.
књига 61, свеска 1, година 2013.
књига 60, свеска 3, година 2012.
књига 60, свеска 2, година 2012.
књига 60, свеска 1, година 2012.
књига 59, свеска 3, година 2011.
књига 59, свеска 2, година 2011.
књига 59, свеска 1, година 2011.
књига 58, свеска 3, година 2010.
књига 58, свеска 2, година 2010.
књига 58, свеска 1, година 2010.
књига 57, свеска 3, година 2009.
књига 57, свеска 2, година 2009.
књига 57, свеска 1, година 2009.
књига 56, свеска 3, година 2008.
књига 56, свеска 2, година 2008.
књига 56, свеска 1, година 2008.
књига 55, свеска 3, година 2007.
књига 55, свеска 2, година 2007.
књига 55, свеска 1, година 2007.
књига 54, свеска 3, година 2006.
књига 54, свеска 2, година 2006.
књига 54, свеска 1, година 2006.
књига 53, свеска 1-3, година 2005.
књига 51, свеска 1-2, година 2003.

Часопис Зборник Матице српске за филологију и лингвистику основан је 1957. године. До 1984. излазио је под називом Зборник за филологију и лингвистику. Објављује изворне и прегледне научне радове, научну критику, те хронику и библиографију из области филолошких и лингвистичких проучавања. У тематском и дисциплинарном погледу отворен, Зборник публикује радове из опште лингвистике,  историјске, типолошке и компаративне лингвистике, етимологије, дијалектологије, контактне и контрастивне лингвистике, ономастике итд., са фокусом пажње на славистичким питањима и, посебно, на српском језику у синхроној и дијахроној перспективи, како на стандардном језику и  књижевним идиомима у прошлости, тако и на дијалектима српског језика.

Циљ часописа је да промовише истраживања заснована на темељној анализи релевантног корпуса, са теоријским увидима у проблематику, чиме се залаже за плодотворан спој традиционалне филологије и лингвистике. Поред тога, Зборник подстиче дијалог између различитих теоријско-методолошких приступа у истраживању језика, као и између лингвистичке и филолошке традиције и савремених теорија.

Зборник се налази на референтној европској ERIH листи часописа (European Reference Index for the Humanities) и у Српском цитатном индексу, а одабрани апстракти публикују се у Linguistic Abstracts (Wiley-Blackwell, Oxford). Излази у две свеске годишње. Радови се објављују на српском и другим словенским језицима, затим на енглеском, немачком и француском.

Главни уредници:

Проф. др Миливој Павловић (1957-1969)
проф. др Рудолф Коларич (1961-1962)
академик Павле Ивић (1963-2000)
академик Александар Младеновић (2000-2009)
проф. др Јасмина Грковић-Мејџор (2010-)

Уредништво Зборника Матице српске за филологију и лингвистику

Проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, дописни члан САНУ, главни и одговорни уредник
Доц. др Миливој Алановић
Проф. др Нада Арсенијевић
проф. др Жарко Бошњаковић
Проф. др Драга Зец (Универзитет Корнел, Итака, САД)
Академик Герхард Невекловски (Аустријска академија наука, Аустрија)
Проф. др Мотоки Номаћи (Универзитет Хокаидо, Сапоро, Јапан)
Проф. др Слободан Павловић, секретар
Проф. др Драгољуб Петровић
Проф. др Мато Пижурица
Академик Милорад Радовановић
Проф. др Владислава Ружић
Академик Светлана М. Толстој (Руска академија наука, Русија)
Академик Зузана Тополињска (Македонска академија наука, Македонија)
Проф. др Бјорн Хансен (Универзитет у Регензбургу, Немачка)

Стручни сарадник Јулка Ђукић Е-mail jdjukic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 622-726 и 021 420-199 локал 132

Адреса Уредништва:
Матица српска
Уредништво Зборника Матице српске за филологију и лингвистику
21000 Нови Сад Матице српске 1
e-mail: zmsfl@maticasrpska.org.rs

 Упутство за ауторе
 Упутство за рецензенте

Архива:

књига 62, свеска 1, година 2019.
књига 61, свеска 2, година 2018.
књига 61, свеска 1, година 2018.
књига 60, свеска 2, година 2017.
књига 60, свеска 1, година 2017.
књига 59, свеска 2, година 2016.
књига 59, свеска 1, година 2016.
књига 58, свеска 2, година 2015.
књига 58, свеска 1, година 2015.
књига 57, свеска 2, година 2014.
књига 57, свеска 1, година 2014.
књига 56, свеска 2, година 2013.
књига 56, свеска 1, година 2013.
књига 55, свеска 2, година 2012.
књига 55, свеска 1, година 2012.
књига 54, свеска 2, година 2011.
књига 54, свеска 1, година 2011.
књига 53, свеска 2, година 2010.
књига 53, свеска 1, година 2010.
књига 52, свеска 2, година 2009.
књига 52, свеска 1, година 2009.
књига 51, свеска 1-2, година 2008.
књига 50, свеска 1, година 2009.
књига 49, свеска 2, година 2009.
књига 49, свеска 1, година 2009.
књига 48, свеска 1-2, година 2005.
књига 47, свеска 1-2, година 2004.

Покренут у време када је српска филолошка периодика била мање разноврсна него што је данас, Зборник Матице српске за славистику (до 1984. године – Зборник за славистику) од почетка је био часопис за словенску филологију, док су друге области славистике биле у њему заступљене ређе, углавном кроз хронику научног живота и научну критику. У оквиру славистичке филолошке проблематике у Зборнику Матице српске за славистику посебна пажња посвећује се словенским књижевностима и њиховом проучавању у светлу књижевне историје, теорије, интерпретације, компаратистике, рецепције, али и словенским језицима, узетим понаособ или у различитим облицима упоредних, типолошких и контрастивних проучавања. Исто тако, у Зборнику Матице српске за славистику подстичу се проучавања словенских књижевности и језика у контексту словенских и свих других култура уз коришћење разноврсних савремених мултидисциплинарних и методолошких приступа.

Поступно ширење концепцијског профила Зборника Матице српске за славистику одвијало се паралелно са променама у саставу Уредништва, које је од 1970. до 1993. године водио академик Милорад Живанчевић, од 1993. до 1998. године проф. др Миодраг Сибиновић, а од 1998. до 2012. године академик Предраг Пипер. Проширивање састава Уредништва славистима са комплементарним истраживачким интересовањима треба да буде залог још потпуније заступљености различитих грана словенске филологије у часопису Зборник Матице српске за славистику.

Зборник Матице српске за славистику је од 25. aприла 2016. године индексиран на ERIH PLUS листи часописа (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences), која својим високим системом вредновања и строгим критеријумима окупља најугледније европске часописе из области друштвено-хуманистичких наука.

Главни уредници:

Од 1. до 43. књиге др Милорад Живанчевић,
од 44. до 53. књиге др Миодраг Сибиновић,
од 54. до 82. књиге др Предраг Пипер,
од 83. књиге др Корнелија Ичин.

Стручни сарадник: Јулка Ђукић e-mail: jdjukic@maticasrpska.org.rs
Телефон/факс 021 622-726, тел. 021 420-199, локал 132
Адреса Уредништва: Матица српска Зборник Матице српске за славистику
21000 Нови Сад Матице српске 1
e-mail  zmss@maticasrpska.org.rs

Уредништво Зборника Матице српске за славистику

др Марта Бјелетић, научни саветник Института за српски језик САНУ
др Дојчил Војводић, професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду
др Зоран Ђерић, професор Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, управник Српског народног позоришта у Новом Саду
др Корнелија Ичин, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Јаромир Линда, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Људмила Поповић,  професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Тања Поповић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Љубинко Раденковић, дописни члан САНУ, научни саветник Балканолошког института САНУ

Савет уредништва

др Николај Алексејевич Богомолов, професор Факултета журналистике Московског државног универзитета (Москва, Русија)
др Џон Елис Болт, професор емеритус Универзитета Јужне Калифорније, директор Института модерне руске културе (Лос Анђелес, САД)
др Михаил Јаковљевич Вајскопф, професор Јеврејског универзитета (Јерусалим, Израел)
др Вилем Вестстејн, професор Факултета хуманистичких наука Универзитета у Амстердаму (Амстердам, Холандија)
др Роналд Врун, професор Департмана словенских језика и књижевности Калифорнијског универзитета (Лос Анђелес, САД)
др Ханс Гинтер, професор емеритус Катедре за славистику Универзитета у Билефелду (Билефелд, Немачка)
академик Наталија Васиљевна Корнијенко, научни саветник Института за светску књижевност РАН (Москва, Русија)
др Синити Мурата, професор Факултета за стране студије Универзитета „Софија“ (Токио, Јапан)
др Игор Павлович Смирнов, професор Универзитета у Констанцу (Констанц, Немачка)
академик Андреј Дмитријевич Топорков, научни саветник Института за светску књижевност РАН (Москва, Русија)
академик Борис Андрејевич Успенски, професор Напуљског универзитета за источне студије и директор лабораторије лингвосемиотичких истаживања на Филолошком факултету Научно-истраживачког универзитета Висока школа економије (Напуљ, Италија – Москва, Русија)

Ауторска одговорност

Часопис Зборник Матице српске за славистику об­јављује оригиналне научне радове о словенским језицима, књижевностима и културама. Зборник Матице српске за славистику објављује студије и расправе, прилоге и грађу, научну критику, приказе, хронику и библиографију. Радови који су већ објављени или понуђени за објављивање некој другој публикацији не могу бити објављени у Зборнику Матице српске за славистику. Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се аутоматски искључује из даљег разматрања. Аутори такође гарантују да након објављивања у часопису Зборнику Матице српске за славистику, рукопис неће бити објављен у другој публикацији на било ком језику без сагласности редакције.  Ако је рад био изложен на научном скупу или је део научноистарживачког пројекта, податак о томе треба да буде наведен у напомени на дну прве странице чланка.

Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантију да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза као својих, представља грубо кршење научне  етике. Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени, а ауторима неће више бити дозвољено да објављују у часопису. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Упутство за припрему рукописа за штампу

Часопис Зборник Матице српске за славистику об­јављује оригиналне научне радове о словенским језицима, књижевностима и културама. Зборник Матице српске за славистику објављује студије и расправе, прилоге и грађу, научну критику, приказе, хронику и библиографију. Радови који су већ објављени или понуђени за објављивање некој другој публикацији не могу бити објављени у Зборнику Матице српске за славистику. Ако је рад био изложен на научном скупу, податак о томе треба да буде наведен у напомени на дну прве странице чланка.

Радови се објављују на свим словенским језицима, енглеском, немачком, француском и италијанском. За радове на српском језику примењује се Правопис српскога језика М. Пешикана, Ј. Јерковића и М. Пижурице (Нови Сад: Матица српска, 2010).

Радови обима до 16 страница (32.000 словних места) шаљу се електронски у Word формату и, уколико је неопходно, у PDF-у на адресу: jdjukic@maticasrpska.org.rs или kornelijaicin@gmail.com. Радове рецензирају два компетентна рецензента. Рецензирање је анонимно у оба смера. Аутори ће бити обавештени о томе да ли је рад прихваћен за објављивање у року од два месеца од пријема рукописа.

Елементи рада по редоследу:
а) име и презиме аутора, установа у којој је запослен, електронска адреса (у приказима се наводе испод текста) на језику текста и на енглеском језику;
б) наслов рада верзалом (назив и број пројекта у оквиру којег је настао чланак навести у белешци на дну странице, везаној звездицом за наслов рада) на језику текста и на енглеском језику;
в) сажетак (до 10 редака) на језику текста и на енглеском језику;
г) кључне речи (до 5) на језику текста и на енглеском језику;
д) основни текст;
ђ) литература (одвојено ћирилична и латинична; за рад написан ћирилицом прво дати литературу на ћирилици по азбучном реду презимена аутора, а затим литературу на латиници по абецедном реду презимена аутора; за рад написан латиницом редослед је обрнут; дела истог аутора навести хронолошки; дела истог аутора објављена у истој години навести по азбучном/абецедном реду наслова; ако извор доноси само иницајале, а не пуно име аутора, у литератури могу остати иницијали);
е) резиме: име и презиме аутора, наслов рада (испод наслова написати Резиме), текст резимеа, кључне речи; уколико је рад на српском језику, резиме може бити на енглеском, руском, немачком, француском или италијанском језику; уколико је рад на страном језику, резиме је на српском (страним ауторима Уредништво обезбеђује превод).
ж) прилози (фотографије, слике, табеле, факсимили и сл.): означити их бројем, а у основном тексту назначити место прилога (прилог 1, прилог 2 итд.).

Приликом припреме рукописа треба поштовати следеће:
а) наслови засебних публикација (сабраних дела, романа, драма, збирки или циклуса поезије и приповедака, монографија, зборника, часописа, новина, речника, енциклопедија и сл.) у раду се пишу курзивом;
б) наслови појединачних публикација (песама, приповедака, чланака, написа и сл.), а такође називи појединачних уметничких дела (слика, скулптура, композиција, опера, балета, позоришних комада, филмова) у раду се дају под знацима навода;
в) у раду на српском језику страна имена пишу се транскрибовано према правилима Правописа српскога језика, а када се страно име први пут наведе, у загради се даје изворно писање, осим ако је име широко познато (нпр. Ноам Чомски) или се изворно пише као у српском (нпр. Владимир Топоров); у парантезама се презиме аутора наводи у изворном облику (Белић 1941), (Barthes 1953), (Якобсон 1987);
г) у раду на српском језику цитати се дају у наводима („…“), а цитат унутар цитата у полунаводима (‘…’); у радовима на другим језицима приликом цитирања се поштује одговарајући правопис.

Цитирање референци у тексту:
а) упућивање на монографију у целини (Gurianova 2012) или студију у целини (Bowlt 2012);
б) упућивање на одређену страницу или више суседних и несуседних страница (Лотман 2012: 139, 143–144), (Strada 1985: 96, 101);
в) упућивање на студије истог аутора из исте године (Эткинд 1982а), (Эткинд 1982б); упућивање на студије истог аутора из различитих година – хронолошким редом (Lachmann 1994; 2002);
г) упућивање на студију два аутора (Гамкрелидзе – Иванов 1984: 320–364); при упућивању на студију више аутора наводи се само презиме првог уз употребу скраћенице и др./et al. (Жолковский и др. 1984: 101), (Hennig et al. 2006: 7–15); упућивање на радове два или више аутора (Зализняк 2008; Иванов 1983; Chyzhevsky 1971; Moskovich 1990);
д) ако је из контекста јасно који је аутор цитиран или парафразиран, у текстуалној библиографској напомени није потребно наводити презиме аутора, нпр.: „Према Марфијевом истраживању (1974: 207), први сачувани трактат из те области срочио је бенедиктинац Алберик из Монте Касина у другој половини XI века“;
ђ) рукописи се цитирају према фолијацији (нпр. 2а–3б), а не према пагинацији, осим ако је рукопис пагиниран.

Цитирана литература се даје у засебном одељку насловљеном ЛИТЕРАТУРА. Литература се наводи на следећи начин:

а) књига (један аутор):
Белић Александар. О језичкој природи и језичком развитку: лингвистичка испитивања. Т. 1. – 2. изд. Београд: Нолит, 1958.Достоевский Федор. Записки из подполья. Полное собрание сочинений. Т. 5. Ленинград: Наука, 1973.
Маклюэн Маршалл. Понимание Медиа: Внешние расширения человека. Москва: КАНОН-пресс-Ц; Жуковский: Кучково поле, 2003.
Чајкановић Веселин. Сабрана дела из српске религије и митологије. Т. 2. Београд: Српска књижевна задруга – БИГЗ – Партенон М. А. М., 1994.
б) књига (више аутора):
Лотман Юрий, Цивьян Юрий. Диалог с экраном. Таллинн: Александра, 1994.
Etkind Efim, Nivat Georges, Serman Ilya, Strada Vittorio. Histoire de la littérature russe. Le XX siècle. T. 1. L’Age d’argent. Paris: Fayard, 1987.
в) зборник радова:
Flier Michael, Hughes Robert (ed.). For SK: In Celebration of the Life and Career of Simon Karlinsky. Oakland, Calif.: Berkeley Slavic Specialties, 1994.
г) рад у часопису:
Krupiński Piotr. “About the Revolutions of ‘Planet Auschwitz’. Marian Pankowski’s lecture on anti-martyrological literature”. Russian literature LXX/IV (2011): 553–571.
д) рад у зборнику радова:
Зубова Людмила. «Глагольная валентность в поэтическом познании мира». Фатеева Наталья (ред.). Язык как медиатор между знанием и искусством. Москва: Издательский центр «Азбуковник», 2009: 39–55.
ђ) публикација у новинама:
Кљакић Сло­бо­дан. „Чер­чи­лов рат зве­зда про­тив Хи­тле­ра“. По­ли­ти­ка 21. 12. 2004: 5.
е) речник:
ESJS:  Etymologický slovnik jazyka staroslovĕnského (red. Eva Havlová). T. 1–. Praha: Academia, 1989–.
ж) фототипско издање:
Соларић Па­вле. По­ми­нак књи­же­ски. Ве­не­ци­ја, 1810. Ин­ђи­ја: На­род­на би­бли­о­те­ка „Др Ђор­ђе На­то­ше­вић“, 2003.
з) рукописна грађа:
Николић Јован. Песмарица. Темишвар, 1780–1783: Архив САНУ у Београду, сигн. 8552/264/5.
и) публикација доступна on-­li­ne:
Veltman K. H. Aug­men­ted Bo­oks, Know­led­ge and Cul­tu­re. <http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d/6d.> 02.02.2002.

Правила рецензирања рукописа

1. Сви радови који су послати редакцији рецензирају се. Рецензенти су еминентни стручњаци из земље и иностранства за научну област и тематику којом се баве тестови пристигли у редакцију.
2. Чланци који не одговарају профилу или научним критеријумима часописа не рецензирају се. У том случају се се даје аутору негативни одговор.
3. Рецензирање је обострано тајно, аутори не знају ко је рецензент, рецензенти не знају ко је аутор текста. Рецензенти су упознати с чињеницом да су рукописи, који су им послати на рецензирање, интелектуална својина аутора, те да се њима не може располагати нити се могу износити у јавност.
4. Рецензенту се доставља образац часописа Зборник Матице српске за славистику за рецензују. Рецензија мора да пружи објективну оцену чланка, да садржи анализу његових врлина и мана. Рецензент треба да изнесе примедбе и сугестије, уколико их има, те да препоручи рад за објављивање у изворном облику или након дораде, односно да не препоручи рад за објављивање.
5. Рок за рецензирање рада је 60 дана од дана доспећа у редакцију.
6. Копија рецензије се шаље аутору и саопштава се рок за објављивање.
7. У случају мотивисане несагласности аутора с мишљењем рецензента о објављивању чланка одлучује уредништво. Ауторима, чији је рад одбијен за штампу, упућује се образложење.

Разрешавање спорних ситуација

Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне доказе.

Провера изнесених навода и доказа
1. Главни уредник ће у договору са редакцијом одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
2. Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
3. Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе изнесене против њих.
4. Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати ако мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.

Мањи прекршај

Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуницкацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:

1. обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
2. писмо упозорења аутору/рецензенту који је учинио мањи прекршај.

Грубо кршење етичких стандарда

Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни уредник у сарадњи са редакцијом и, уколико је потребно, са групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће:

1. објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;
2. слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента;
3. повлачење објављеног рада (у електронској верзији чланка који се повлачи успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу; повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен);
4. ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу радове у часопис;
5. упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.

Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources/.

Архива:

књига 95, година 2019.
књига 94, година 2018.
књига 93, година 2018.
књига 92, година 2017.
књига 91, година 2017.
књига 90, година 2016.
књига 89, година 2016.
књига 88, година 2015.
књига 87, година 2015.
књига 86, година 2014.
књига 85, година 2014.
књига 84, година 2013.
књига 83, година 2013.
књига 82, година 2012.
књига 81, година 2012.
књига 80, година 2011.
књига 79, година 2011.
књига 78, година 2010.
књига 77, година 2010.
књига 76, година 2009.
књига 75, година 2009.
књига 74, година 2008.
књига 73, година 2008.
књига 71-72, година 2007.
књига 70, година 2006.
књига 69, година 2006.
књига 68, година 2005.
књига 67, година 2005.

Зборник Матице српске за природне науке (Matica srpska Journal for Natural Sciences) је часопис у којем се публикују оригинални научни радови из свих области природних наука. Часопис излази редовно два пута годишње, од 1951. године на српском а од 1993. године на енглеском језику под именом Proceedings for Natural Sciences, а од 2013. године под називом Journal for Natural Sciences (сажетак је на српском језику). Зборник има међународно уредништво. Размењује се са 63 институције из 23 земље света. Уврштен је у водеће научне националне часописе и налази се на интернет страници Матице српске, Српског цитатног индекса, у бази AGRIS – FAO, EBSCO, CABI и Thomson Reuters Master Journal List.

Досадашњи главни и одговорни уредници:

Др Милош Јовановић (1951)
Академик Бранислав Букуров (1952–1969)
Др Лазар Стојковић (1970–1976)
Др Слободан Глумац (1977–1996)
Академик Рудолф Кастори (1996–2012)
Др Ивана Максимовић (2013–2016)

У наредном четворогодишњем периоду (2017–2020) главна и одговорна уредница је проф. др Ивана МАКСИМОВИЋ.

Уредништво је изабрано на седници Управног одбора 14. новембра 2016. године.

УРЕДНИШТВО ЗБОРНИКА МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ПРИРОДНЕ НАУКЕ

Проф. др Ивана МАКСИМОВИЋ, главна и одговорна уредница
Проф. др Славка ГАЈИН, секретар Уредништва
Академик Васкрсија ЈАЊИЋ
Академик Видојко ЈОВИЋ
Проф. др Дарко КАПОР
Академик Рудолф КАСТОРИ
Академик Војислав МАРИЋ
Проф. др Тијана ПРОДАНОВИЋ
Проф. др Слободан ЋУРЧИЋ
Проф. др Марија ШКРИЊАР

САВЕТ УРЕДНИШТВА

Др Aтанас AТАНАСОВ (Бугарска)
Др Питер ХОКИНГ (Аустралија)
Др Олег Иванович РОДКИН (Белорусија)
Др Kалиопи РОУБЕЛАКИС АНГЕЛАКИС (Грчка)
Др Станко СТОЈИЉКОВИЋ (САД)
Др Гинтер ШИЛИНГ (Немачка)
Др Ђерђ ВАРАЉАЈИ (Мађарска)
Др Aкурсио ВЕНЕЦИА (Италија)

Главни и одговорни уредник Зборника за природне науке:

Проф. др Ивана МАКСИМОВИЋ
21 000 Нови Сад Ул. Матице Српске 1.
е-mail: ivanam@polj.uns.ac.rs

 Editorial policy
 Instruction to authors
 Instruction to reviewers
 Template za autore

Архива:

број 136, година 2019.
број 135, година 2018.
број 134, година 2018.
број 133, година 2017.
број 132, година 2017.
број 131, година 2016.
број 130, година 2016.
број 129, година 2015.
број 128, година 2015.
број 127, година 2014.
број 126, година 2014.
број 125, година 2013.
број 124, година 2013.
број 123, година 2012.
број 122, година 2012.
број 121, година 2011.
број 120, година 2011.
број 119, година 2010.
број 118, година 2010.
број 117, година 2009.
број 116, година 2009.
број 115, година 2008.
број 114, година 2007.
број 113, година 2007.
број 112, година 2007.
број 111, година 2006.
број 110, година 2006.
број 109, година 2005.
број 108, година 2005.
број 107, година 2004.
број 106, година 2004.
број 105, година 2003.
број 104, година 2003.
број 103, година 2002.
број 102, година 2002.
број 101, година 2001.
број 100, година 2001.
број 099, година 2000.
број 098, година 2000.
број 097, година 1999.
број 096, година 1999.